Karadžić u Hagu najranije u ponedeljak

Radovan Karadžić biće najranije u ponedeljak izručen Haškom tribunalu, dok njegov advokat Svetozar Vujačić, koji je sinoć poslao žalbu na rešenje o izručenju Karadžića Tribunalu tvrdi da se to neće dogoditi pre srede.
O žalbi će odlučivati sudsko veće na čiju odluku ne postoji mogućnost žalbe.
– Haški optuženik Radovan Karadžić biće izručen Haškom tribunalu najranije u ponedeljak – rekao je Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Srbije.
Prema njegovim rečima, slanje žalbe poštom, kako je najavio Karadžićev advokat Svetozar Vujačić, može da utiče na malo odlaganje procesa. Vukčević je dodao da pretpostavlja da će se sudsko veće sastati u ponedeljak kako bi razmotrilo žalbu.
Advokat Vujačić ocenjuje za Danas da njegov klijent neće biti izručen Hagu pre srede.
– Žalbu ću poslati poštom pred sam kraj roka za ulaganje žalbe i na rešenje istražnog sudije Veća za ratne zločine o ispunjenosti uslova za izručenje. Neću je lično odneti u poštu da je ovi ne bi odmah uzeli. Ne želim da preciziram ni u kojoj pošti, niti u kojem gradu ću to uraditi, zbog istih razloga. Poslaću žalbu preporučeno s povratnicom – kaže Vujačić.
On, kako navodi, nema obavezu da sudu dostavi bilo kakav vid dokaza da je poslao žalbu. Na pitanje Danasa kako da sud bude siguran da je poslao žalbu, Vujačić kaže „videće od ponedeljka“. Kako je objasnio, on koristi krajnji rok za žalbu da bi Karadžićeva porodica dobila na vremenu da ga poseti u pritvoru u Beogradu.
Ono što je sigurno, jeste da pismo sa žalbom ne može da se izgubi u pošti, jer mora biti preporučeno i s potvrdom da je predato pošti. Onog trenutka kada se iz pošte dobije potvrda da je žalba poslata, rok žalbe se završava.
Prema proceduri, Vanraspravno veće Veća za ratne zločine ima rok od tri dana da odluči po žalbi Karadžićevog advokata. Ne postoji pravo žalbe na odluku vanraspravnog veća, a nakon toga Vlada Srbije mora da da svoju saglasnost za izručenje, dok konačnu odluku donosi ministarstvo pravde Srbije.
Najužoj porodici Radovana Karadžića, koja živi u Republici Srpskoj, oduzete su putne isprave zbog sumnje da su članovi mreže koja je pomagala Karadžićevo skrivanje. Odluku da im se vrate putne isprave kako bi mogli da doputuju u Beograd trebalo bi da donese visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Miroslav Lajčak. Lajčak izjavio je će odluku o vraćanju dokumenata promeniti kada bude siguran da to neće pomoći mreži podrške haških begunaca. On je naglasio da će deca Radovana Karadžića – Sonja i Saša, „imati još puno godina priliku da vide svog oca, što se ne može reći i za žrtve iz Srebrenice i mnogih drugih mesta“.
Advokat Svetozar Vujačić i dalje insistira na tome da je njegov klijent uhapšen 18. jula i tri dana držan u pritvoru. Prema njegovim rečima, Karadžića je juče sat i po vremena saslušavao zamenik tužioca Dragoljub Stanković povodom njegove krivične prijave podnete zbog nezakonitog privođenja.
Predsednik Srpske demokratske stranke u BIH Mladen Bosnić, nakon posete Karadžiću, rekao je da niko nije bio uključen u skrivanje haškog optuženika Karadžića od 2002. kada je u Srbiji izglasan Zakon o saradnji s Haškim tribunalom. Bosnić je naglasio da mu je bivši lider SDS-a preneo da mu je „teško palo to što su mnogi ljudi proganjani tokom njegovog skrivanja“.
– Karadžić je prvi predsednik SDS-a i apsolutno smo svesni da je suđenje koje mu se sprema u stvari suđenje Republici Srpskoj čiji je on bio prvi predsednik – kazao je Bosnić.
On je istakao da je Karadžić izbrisan iz evidencije članstva SDS-a 2001. jer je tada pred tu stranku postavljen uslov da bude zabranjena ili da privremeno briše iz evidencije sve optužene pred Haškim tribunalom do završetka procesa. Kako je objasnio, Karadžić se 1996. povukao iz javnog života onog trenutka kada su, kako je naveo, Ričard Holbruk i tada nadležne diplomate zapretile da SDS neće moći da izađe na izbore. Stranka ne odriče Karadžića, kaže Bosnić, jer bi to bilo „kao da se odriče same sebe i da je u interes Republike Srpske i Srbije da pomognu njegovu odbranu“.