Karadžić uhapšen u Beogradu

Najtraženiji haški optuženik Radovan Karadžić uhapšen je sinoć oko 23 sata Beogradu. Kako je saopštio Savet za nacionalnu bezbednost Srbije, akcijom srpskih službi bezbednosti lociran je i uhapšen bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, koji je priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.

LJILJANA KARADŽIĆ: Sada bar znamo da je živ

Pale – Supruga bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića Liljana izjavila je večeras da je šokirana vešću da je njen muž sinoć uhapšen. „Čim je telefon zazvonio, znala sam da nešto nije u redu. Šokirana sam i zbunjena. Sada bar znamo da je živ“, kratko je za Asošijeted pres izjavila Ljiljana Karadžić. On je dodala da je o hapšenju supruga obaveštena od njihove kćerke Sonje.

Prema saznanjima Danasa, Karadžić je iz Republike Srpske pobegao u Srbiju, jer mu je tamošnja služba bezbednosti bila na tragu. Za sada nije poznato pod kojim okolnostima je Karadžić uhapšen, a spekuliše se da je hapšenje izvedeno na Vračaru u centru Beograda. Takođe, pominje se da je Karadžić uhapšen u Obrenovcu, u selu Zvečka, gde je sinoć takođe bilo mnogo pripadnika Žandarmerije i policije. Inače, sinoć niko od srpskih zvaničnika nije želeo da kaže detalje hapšenja ovog haškog optuženika, niti u kakvom je fizičkom i psihičkom stanju. Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, potvrdio je za Danas da je Karadžić uhapšen.

Optužnica

Haško tužilaštvo tereti Radovana Karadžića za genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, hotimično lišavanje života, progone, deportacije, nečovečna dela i druge zločine počinjene protiv bosanskih Muslimana i Hrvata i drugih nesrpskih civila u BIH tokom rata od 1992. do 1995. Karadžić je, navodi se u optužnici, delujući zajedno s drugima, počinio krivična dela čiji je krajnji cilj bio da se obezbedi kontrola nad onim područjima BIH koja su proglašena delom takozvane „Srpske Republike“ i da se brojčano znatno smanji njihovo nesrpsko stanovništvo. Da bi postigli taj cilj, Karadžić i drugi činili su krivična dela kako bi prisilili nesrbe da napuste ta područja, proterali one koji nisu bili voljni da odu, a druge ubili. Karadžić se tereti za genocid zbog ubistva skoro 8.000 muškaraca i dečaka, bosanskih Muslimana u Srebrenici 1995. U optužnici se, takođe, navodi da je Karadžić počinio genocid, progone i druge zločine tako što su, tokom i nakon napada na gradove u BIH , snage pod njegovom komandom ubijale nesrbe, hapsile na hiljade njih i prebacivale ih u zatočeničke objekte uspostavljene od strane vlasti bosanskih Srba. U optužnici se navodi da su u tim logorima snage pod komandom Karadžića ubijale, mučile i zlostavljale nesrbe i vršile seksualno nasilje nad njima. Karadžić se takođe, tereti za kampanju granatiranja i snajperskih napada na civilno stanovništvo Sarajeva, što je dovelo do smrti i ranjavanja hiljada ljudi, uključujući mnoge žene i decu.

– Za sada samo mogu da potvrdim da je uhapšen. Tužilac Vladimir Vukčević i Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, danas u 11 će održati konferenciju za novinare na kojoj će saopštiti detalje – rekao je Vekarić.

Bramerc čestitao srpskim vlastima

Hag – Tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc pozdravio je hapšenje Radovana Karadžića kao veoma značajno za žrtve koje su preko deset godina čekale ovo hapšenje, kao i za međunarodnu pravdu, jer pokazuje da niko nije van domašaja zakona. „Kolege iz Beograda su me obavestile o uspešnoj operaciji u kojoj je uhapšen Radovan Karadžić. U ime Tužilaštva, želeo bih da čestitam srpskim vlastima, a posebno Savetu za nacionalnu bezbednost, Akcionom timu za praćenje begunaca i Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu, na postignutoj prekretnici u saradnji sa Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Današnji dan je veoma značajan za žrtve koje su preko deset godina čekale ovo hapšenje. To je, takođe, značajan dan i za međunarodnu pravdu, jer se ovim jasno pokazuje da niko nije van domašaja zakona i da će se pre ili kasnije svi begunci naći pred licem pravde“, navodi Bramerc. Tačan datum prebacivanja Radovana Karadžića u Tribunal biće naknadno određen, kaže se u saopštenju iz Haškog suda.

Haški tribunal pozdravio je hapšenje i saopštio da očekuje „brzo prebacivanje“ Karadžića u Hag gde će mu biti suđeno. „Tribunal potvrđuje da je danas obavešten o tome da su vlasti Srbije uhapsile bivšeg političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića. Tribunal pozdravlja to hapšenje i očekuje brzo prebacivanje Karadžića u Hag gde će mu biti suđeno“, piše u sinoćnjem saopštenju haškog suda. Tribunal je naznačio da Karadžić, uprkos „ozbiljnim optužbama koje je protiv njega podiglo tužilaštvo“, „uživa pretpostavku nevinosti“. Sud je naglasio da će „učiniti sve u okviru svojih ovlašćenja da obezbedi pravično i javno suđenje u skladu sa najvišim standardima međunarodnog prava“. „Ovo hapšenje može se smatrati još jednom prekretnicom u razvoju međunarodnog prava i dodatnim korakom u ispunjavanju mandata Tribunala da pravdi privede osobe na najvišim položajima za koje se tvrdi da su najodgovornije za ratne zločina tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji“, podvukao je u saopštenju Haški tribunal.

Karadžić jutros do 1 sat posle ponoći još nije bio priveden u zgradu Specijalnog suda, a trebalo je da ga saslušaistražni sudija Milan Dilparić.
Oko zgrade Specijalnog suda bilo je primetno povećano prisustvo pripadnika Žandarmerije, a brojne novinarske ekipe su dugo čekale informacije o privođenju Karadžića. Iz većeg broja automobila koji su prolazili Ustaničkom ulicom policiji i novinarima su bile upućivane pretnje i uvrede, zbog hapšenja Karadžića, a iz kola su se čule četničke pesme. Karadžićev brat, Luka Karadžić, došao je u zgradu Specijalnog suda 15 minuta posle ponoći.
MUP Srbije saopštio je sinoć da nije učestvovao u hapšenju Karadžića. Interesantno je da je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc trebalo da doputuje u sredu u Beograd, ali je naglo i iznenadno promenio plan i posetu pomerio za dan ranije, odnosno za danas. Međutim, Bramerc je kasno jutros odložio posetu Srbiji, kako je potvrdila portparol Tužilaštva Olga Kavran, pošto će umesto posete Srbiji, pomno pratiti informacije iz Beograda u očekivanju Karadžićevog brzog prebacivanja u Hag. On je danas trebalo da doputuje u „redovnu“ posetu Beogradu tokom koje su bili predviđeni susreti sa zvaničnicima novoformirane srpske vlade zaduženim za saradnju s Tribunalom. Datum Karadžićevog transfera u Hag biće naknadno određen.
O Radovanu Karadžiću najviše se spekulisalo da se krije na tromeđi Srbije, Bosne i Crne Gore, ali i po mnogobrojnim manastirima, kao i da je zbog sporazuma sa Ričardom Holbrukom, bivšim izaslanikom SAD za Balkan, ostao skoro 13 godina na slobodi nakon podizanja optužnice Haškog tribunala.
Radovan Karadžić je rođen 19. juna 1944. u selu Petnica nedaleko od Šavnika, na Durmitoru, u Crnoj Gori. U Sarajevo je došao 1960. gde je završio srednju medicinsku školu i 1971. diplomirao na Medicinskom fakultetu na kome je specijalizirao psihijatriju.
Deo školovanja proveo je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je proučavao psihoterapiju i američku poeziju. U vreme studentskih demonstracija u junu 1968. isticao se vatrenim govorima s krova sarajevskog Filozofskog fakulteta. Do marta 1977. radio je u Centru za obrazovanje odraslih „Đuro Đaković“, a potom na Psihijatrijskoj klinici na Koševu u Sarajevu. Krajem 1983. i početkom 1984. radio je u Zdravstvenom centru na Voždovcu u Beogradu. U isto vreme bio je i psihijatar FK Crvena zvezda. Zbog optužbi da je državnim novcem sagradio vikendicu na Palama, 1. novembra 1984. je otišao u sarajevski istražni zatvor, ali je, u nedostatku dokaza, pušten nakon 11 meseci. U Sarajevu je 26. septembra 1985. osuđen na tri godine zatvora zbog pronevere i prevare, ali kaznu nije odslužio. U Domu zdravlja na Voždovcu u Beogradu nastavio je da radi do 1987. kada se pridružio porodici u Sarajevu i ponovo počeo da radi na Psihijatrijskoj klinici.
Zvanično je počeo da se bavi politikom 1989. kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku. U julu 1990. izabran je za prvog predsednika stranke. Od 222 glasa dobio je 221. Bio je član Predsedništva BIH. Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BIH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku (RS), Karadžić je postao njen prvi predsednik. U aprilu 1992. odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje odluku o formiranju oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BIH. Sve vreme rata u BIH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija.
Haški tribunal je 25. jula 1995. podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti. Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti. Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se s mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krio. Poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996.