Suzana Grubješićfoto FoNet Božana Pavlica

„Svako udaljavanje Srbije od EU je samo po sebi dovoljno loše, pa bi eventualne kazne koje se spominju bile pogubne i po privredu i po građane. Zato verujem da će Srbija vrlo brzo uskladiti viznu politiku, a jasno je i da bez usklađivanja sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom neće biti napredovanja ni u pristupnom procesu“, kaže za Danas Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku, reagujući na pisanje „Frankfurter algemajne cajtung“ da Srbiju ne vredi uslovljavati prekidom pristupnih pregovora sa Evropskom unijom i da bi ona jedino reagovala ukoliko bi EU ukinula bezvizni režim za građane Srbije, za putovanja u Šengenski prostor.

Grubješić kaže da niko u kratkom roku ne može da zameni EU kao najvećeg donatora, investitora i trgovinskog partnera, ni SAD, ni Kina, a naročito ne Rusija.

„Stoga je i dalje imperativ usaglašavanje sa evropskim politikama, jer egzistencijalno zavisimo od toga. Druga strana medalje je mogućnost da postanemo članica EU u nekom razumnom roku, što ne zavisi mnogo ni od Srbije, ni ostalih kandidata za članstvo, već prevashodno od političkog dogovora zemalja članica o daljem širenju Unije“, ističe sagovornica Danasa.

„Frankfurter algemajne cajtung“ piše da Srbiju ne vredi uslovljavati prekidom pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, jer je ulazak u EU realan koliko i odlazak na Mars. Ali, bezvizna putovanja su već druga stvar.

U poslednje vreme se često čuje optužba da Srbija „po nalogu Rusije pokušava da destabilizuje EU“, piše Frankfurter algemajne cajtung. Podseća se na tvrdnju Konstantina Kulea, zamenika šefa poslaničke grupe Liberala u Bundestagu, koji je naveo da je „srpska Vlada Putinova produžena ruka na Balkanu“, a slično je rekao i Mihael Štibgen, demohrišćanski ministar unutrašnjih poslova pokrajine Brandenburg.

Naime, oni su tvrdili da Srbija ciljano bez viza pušta u zemlju ljude iz Indije, Tunisa, Burundija ili Kube kako bi ovi otišli u EU i tražili azil. Štibgen je to nazvao „azilnim turizmom“ koji Srbija podržava. Nemački političari su tražili da se preispitaju pregovori Beograda o pristupanju EU ili novac iz pretpristupnih fondova, prenosi Dojče vele.

No kako piše Frankfurter algemajne: „Sumnje u Srbiju su razumljive, ali u ovom slučaju neodržive. Svakako ne doprinosi poverenju to što se balkanska zemlja nije priključila sankcijama protiv Rusije. Ali promašene su optužbe da Srbija po Putinovom nalogu minira EU tako što podstiče iregularne migracije.“

List navodi da je glavni cilj predsednika Srbije Aleksandra Vučića da „ojača svoju moć. Teško da će on rizikovati ozbiljan konflikt sa EU gde se nalaze daleko najvažnija tržišta i trgovinski partneri Srbije – sve dok njegovo održanje na vlasti ne zavisi od toga.“

Navodeći da EU nije srećna što – povrh 4,5 miliona ukrajinskih izbeglica – sada preko Srbije stiže i jedan broj migranata iz Indije ili Burundija, frankfurtski list se osvrće na pretnje koje se zbog toga upućuju Srbiji:

„Upozorenja na moguće zamrzavanje pristupnih pregovora su tupi mač protiv Beograda. Ti pregovori godinama stagniraju. Njihovo prekidanje ne bi ostavilo utiska u srpskom stanovništvu koje je ionako kritično prema EU. Uz to, ni među zagovornicima EU u Beogradu skoro niko više ne veruje da je pristupanje EU realno“, dodaje se u tekstu. „Jednako tako bi Srbiji moglo da se preti zabranom pristupa Marsu.“

Drukčije je, piše Frankfurter algemajne, sa temom koju je pomenula evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson – da EU ukine bezvizni režim za građane Srbije za putovanja u Šengenski prostor.

„To bi jako pogodilo srpsku privredu, kao i pretežno urbano stanovništvo koje putuje, ali i vlasti. To je najubojitije oružje u briselskom arsenalu“, komentariše list.
Od 2013. u EU postoji mehanizam za tako nešto, recimo za slučaj da iz određene zemlje dođe „znatan i iznenadan“ porast broja iregularnih migranata.Kad bi srpskim građanima opet bile uvedene vize, „mnogi u Srbiji bi se setili vremena sankcija, ratova i autokrate Slobodana Miloševića“, piše Frankfurter algemajne. „Taj osećaj izolacije je prilikom ukidanja viza 2009. spao sa zemlje kao teška noćna mora, bio je to pravi preokret. Bes zbog povratka u tamna vremena usmerila bi se sigurno i protiv srpske Vlade.“
Ali, dodaje list, predsednik Vučić je već reagovao na upozorenja. U novembru će isteći dva srpska sporazuma o bezviznim putovanjima – sa Burundijem i Tunisom – dok Brisel pritiska da se isto učini i sa Indijom.

„Dakle, Evropska unija ipak još ima uticaj na Balkanu, jer je viznom liberalizacijom dala nešto što države regiona ne žele da izgube“, zaključuje Frankfurter algemajne.

Srbija je, da podsetimo krajem oktobra donela odluku o ukidanju bezviznog režima za Tunis i Burundi, dve zemlje iz kojih je poslednjih meseci stizao veliki broj ilegalnih migranata na balkansku rutu. Tu informaciju potvrdio je i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji koji je na Tviteru napisao da Brisel pozdravlja „važan korak” Srbije na usklađivanju sa viznom politikom Evropske unije.

Državljani Tunisa, Burundija i drugih zemalja koristili su bezvizni režim sa Srbijom da preko beogradskog aerodroma stignu do Zapadne Evrope.

Vizna politika Srbije bila je na meti kritika Evropske unije prethodnih nedelja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.