Ko je sve od srpskih zvaničnika do sada bio u Potočarima?

Tadić je, kao predsednik Srbije, u Potočare, kako bi se na godišnjicu poklonio srebreničkim žrtvama, otišao na 15. godišnjicu, dok je Vučić tamo bio 2015. godine, kao premijer, a njegov odlazak ispratio je incident koji je u delu domaćih medija okarakterisan kao pokušaj ubistva.

Sem njih, poznato je da je i Usame Zukorlić, prvenstveno kao potpredsednik Skupštine Srbije, a zatim i kao ministar u vladi, odlazio u Potočare, a njegov odlazak očekuje se i ove godine. Zukorlić je predsednik Stranke pravde i pomirenja, koja zastupa interese bošnjačke nacionalne manjine i deo je vladajuće koalicije.

Bivši predsednik Srbije u dva mandate, otišao je u Potočare 2005. godine, u vreme zajedničke države, one poslednje – Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Crnogorsku delegaciju predvodio je tada predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić, dok je delegaciju Saveta ministara Srbije i Crne Gore predvodio tadašnji ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić.

Tadić u Potočarima tada je poručio da nikada neće odustati od traženja odgovornih za ovaj zločin, kao ni od potrage za, tada još nepronađenim i isporučenim, Ratkom Mladićem.

„Ja kao predsednik Srbije neću odustati od traganja za preostalim krivcima i tu pre svega mislim na Ratka Mladića“, rekao je Tadić novinarima nakon što je položio venac u Memorijalnom kompleksu u Potočarima.

On je rekao da je 11. jul izuzetno težak dan za porodice nastradalih, ali i za sve ljude na prostoru bivše Jugoslavije. Tadić je rekao tada i da ova stranica istorije ne može da se zatvori sve dok ne budu osuđeni svi oni koji su za to krivi.

U Memorijalnom centru Potočari potom je obavljena kolektivna sahrana 775 identifikovanih žrtava.

Vučićevu posetu pratili incidenti i kontroverze

Dugo je Tadić bio jedini srpski visoki državnik koji je otišao da se pokloni srebreničkim žrtvama. Iz pozicije bivšeg predsednika, 2015. godine, uz napomenu da Srbija nije u Hagu osuđena za genocid, pozivao je, tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića da ode u Potočare zbog toga što su njegove izjave u prošlosti bile sporne, i to kao individualni čin kojim bi rekao i pokazao da se njegova politika izmenila.

Vučićeva poseta Potočarima prošla je veoma burno. U Potočarima je premijer Srbije bio 2016. godine, a incidenti koji su se tada desili i danas se u delu medija u Srbiji karakterišu kao „pokušaj ubistva“.

Vučić je tada zajedno sa delegacijom Srbije napadnut na izlasku iz Memorijalnog centra, a on je govorio da je to „dobro organizovan i pripremljen napad“. „Pogođen sam kamenom u usnu, ništa strašno. Naočare su mi pale i polomljene su“, naveo je nakon napada na pres konferenciji.

Napad su osudili predstavnici Evropske unije, Srebrenice, Predsedništva Bosne i Hercegovine, kao i Majke Srebrenice.

Drugačiju sliku dešavanja u Potočarima, godinu dana kasnije, dao je Milan Dumanović, bivši pripadnik MUP-a Srbije i policajac-uzbunjivač, koji je zbog toga što su pripadnici MUP-a, među njima i on, slani u Potočare i u Banja Luku, godinu dana kasnije, zajedno s kolegom Mladenom Trbovićem podneo krivičnu prijavu protiv funkcionera ministarstva policije koji su ih na te zadatke slani.

Dumanović za Danas ponavlja da ne može biti reči o atentatu na Vučića. Kaže da je ta poseta definitivno loše organizovana kao i bezbednosna procena za Aleksandra Vučića.

„Mi smo poslati u Potočare da radimo posao za koji nismo bili osposobljeni i stručni i bili smo poslati van svakog zakona, bez legitimacija i bez službenog naređenja. Sve pokazuje da je ta poseta u stvari organizovana više od strane tajnih službi dve države kako bi upravo došlo do incidenta koji bi poslužili jednom i drugom predsedniku kasnije u izbornim kampanjama. Dakle, što se tiče samog atentata, ne može da se govori o atentatu s obzirom da sam bio na 30 metara od samog događaja, a onda na nekih već desetak kada sam popeo malo više“, tvrdi.

Dumanović kaže da je poletelo ka Vučiću grumenje zemlje i jedna patika. „To je bila jedna jako loša izrežirana akcija gde smo mi po prvi put u istoriji to obezbeđenje postavili na stranu i na takav način, a nalogodavac u stvari je bila Dijana Hrkalović“, tvrdi.

Godinu dana kasnije on i Trbović podneli su krivične prijave protiv Hrkalović i drugih funkcionera MUP-a, nakon što su poslati na sličnu akciju u Banja Luku, ponovo bez legitimacija i oznaka. Njihova prijava biva odbačeni, ali stiže odgovor – Dumanović i Trbović bili su osuđeni za odavanje službene tajne, da bi kasnije bili pravosnažno oslobođeni.

„Znači da nismo krivi i da je cela ta akcija odrađena jako loše“, zaključuje.

Naredne godine opština Srebrenica odlučila je da je državni vrh Srbije nepoželjan 11. jula na komemoraciji u Potočarima – „zbog negiranja genocida i nepoštovanja žrtava i njihovih porodica“.

„Skupština Srbije je jedini parlament u regionu koji je doneo akt koji osuđuje genocid u Srebrenici, i ovo sada je jedan korak unazad. Bošnjaci treba da se odluče šta hoće“, rekao je tada ministar Dačić.

Usame Zukorlić i ove godine u Potočarima

Nakon Vučića od srpskih zvaničnika, na komemoraciju u Potočarima odlazio je jedino Usame Zukorlić, predsednik Stranke pravde i pomirenja – isprva kao potpredsednik Skupštine, a zatim i kao ministar u vladi. Prvi put kao zvaničnik Srbije Zukorlić je u Potočarima bio 2022. godine, te i naredne kao potpredsednik Skupštine, a zatim i 2024. kao ministar bez portfelja zadužen za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost.

Za Danas, ministar Zukorlić potvrdio je da će i ove godine biti u Potočarima, rekavši da je odlazak najavio još 27. juna.

„Svake godine sam u Srebrenici. Stavovi naše stranke, našeg pokreta su u tom duhu, kako već i znate. Srebrenica je najbolnija riječ za Bošnjake i danas trebamo biti u duhu te boli i ponašati se u tom duhu. U ostalim danima možemo praktikovati politku“, rekao je tokom poslednje posete predsednik SPP-a.

Ambasadori Srbije u BiH u Potočarima

Za sada je zabeležno da su u Potočarima bila i dva ambasadora Srbije u BiH. Grujica Spasović, koji je 2009. bio jedini predstavnik Srbije na obeležavanju genocida. Takođe, 2015. godine, u sklopu delegacije Srbije predvođene Vučićem, u Potočarima je bio i ambasador u BiH, Stanimir Vukićević, koji je u medijima govorio da je i sam, uz Vučića, tada napadnut.

Žujović: Umesto normalizacije, međusobne optužbe

Đorđo Žujović, predsednik LIBDEM-a, kaže da je Vučić u trenutku odaska u Potočare, iako premijer, bio na poziciji ključnog aktera u srpskoj politici tada, sa daleko, kako smatra, većim autoritetom od tadašnjeg „formalnog predsednika države“.

„Tadićevu posetu prati manje negodovanje prisutnih, ali svakako upečatljivo, dok Vučića prati fizički napad i faktički gest prisutnih koji mu pokazuju da na tom mestu nema otvoren put. Svakako je to uzrokovano i različitom predistorijom bavljenja politikom obojice aktera, gde Vučić nosi teret svog odnosa prema manjinskim narodima iz radikalske prošlosti, dok je Tadić prepoznat kao čovek koji konkretno prema Bošnjacima ima pruženu ruku. Pojavljivali su se kroz godine u Potočarima i razni drugi politički akteri, uglavnom iz opozicije i uglavnom su to bili izrazi prijateljstva i međusobnog poštovanja“, navodi naš sagovornik.

Žujović navodi i da mu nije poznato prisustvo u Potočarima ambasadora Srbije u BiH u skorijem periodu. „Ali ako znamo da poslednja dva ambasadora u BiH dolaze iz Bezbednosne informativne agencije i to sa najviših pozicija, rekao bih da je njihov senzibilitet usmeren na drugu stranu i da ih tokom službovanja u BiH najmanje zanima Srebrenica, i da su im zadaci malo drugačiji“, kaže.

Predsednik LIBDEM-a, upitan očekuje li da neko od državnog vrha Srbije ove godine bude na godišnjici genocida u Potočarima, odgovara da ne očekuje nikoga, jer se, kako ocenjuje, klima u odnosu na spomenutu 2015. godinu drastično promenila.

„Umesto normalizacije odnosa Srbije i Bosne i Hercegovine, dobili smo konstantne razmene optužbi pre svega između pripadnika srpskog rukovodstva u Srbiji i onog u RS i bošnjačkih zvaničnika iz BiH. Tužan sam kad vidim da i posle 30 godine kjučno mesto tog dana u javnosti Srbije ima Vojislav Šešelj, koji priprema set bljuvotina usmeren protiv stradalih na prostoru Srebrenice i promociju još jedne svoje „knjige“ , dok su oni koji drugačije misle žigosani i po ko zna koji put svrstani u red nekakvih izdajnika i manjih patriota, zbog svog otvorenog i istinitog stava“, ukazuje Žujović.

Smatra da postoje dva osnovna razloga zašto državnici Srbije nisu češće u Potočarima.

„Prvi je svakako to što bez skrivanja, većina srpskih zvaničnika nema nikakav odnos prema Srebrnici, naprotiv. Tu imamo grupu ljudi koja je potpuno ravnodušna prema onom što se tamo dogodilo i onu grupu koja nema ni lični ni ljudski ni politički problem sa učinjenim. Drugi razlog je što i oni pojedinci koji su svesni razmera ubistava i zla, kao i presuda, ne samo međunarodnih sudova, nego i domaćih, znaju da to u našoj javnosti nije naročito popularno i da će izgubiti određeni deo svoje biračke baze u slučaju pojavljivanja u Potočarima“, zaključuje Žujović.

Kako se navodi na sajtu Haškog tribunala, u periodu između 11. i 19. jula 1995. godine, bosanski Srbi i druge snage su pogubile između sedam i osam hiljada bosanskih muškaraca i mladića iz Srebrenice. Hag je podiguao optužnice protiv 19 osoba za zločine u Srebrenici, a među njima i protiv tadašnjeg predsednika Republike Srpske, Radovana Karadžića, i komandanta Vojske Republike Srpske, Ratka Mladića. Obojica su osuđen na doživotne zatvorske kazne.

Hag je 2007. oslobodio Srbiju optužbi za genocid, navodeći da za njega postoji individualna odgovornost. Sud međutim je ukazao da „vlasti u Beogradu nisu učinile ništa da genocid spreče niti da nakon toga kazne odgovorne“. Skupština Srbije 2010. donela Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.