Članstvo Srbije u Evropskoj uniji pre 2018. je moguć, ali i najoptimističniji scenario, za čije ostvarenje je neophodno da se ovdašnja vladajuća elita vrati definiciji ulaska u Uniju kao centralnom spoljnopolitičkom prioritetu – ocenjuje za Danas Vladimir Pavićević, predsednik Saveta za evropske poslove Liberalno-demokratske partije i predavač na Fakultetu političkih nauka, učestvujući u debati koju je pokrenuo Danas povodom analize Milana Pajevića, saradnika ISAC fonda i nekadašnjeg savetnika Miroljuba Labusa, u kojoj se zaključuje da Srbija ne može ući u EU pre 2018, odnosno da je 2020. najrealniji datum.
Kako Pavićević ističe, da bi se evropski put zemlje istinski ubrzao, vlasti bi morale da jasno odrede pristupanje Uniji „kao svoju dominantnu orijentaciju“, umesto aktuelnih priča „o četiri spoljnopolitička stuba, tri ravnopravna prioriteta (Kosovo, Evropa, susedi), strateškim partnerstvima s Kinom, Rusijom i drugim državama“.
– Oko ovoga ne bi trebalo da bude dilema. Nejasne poruke o drugačijim izborima i alternativama poput okretanja Rusiji, Kini ili nesvrstanima, samo slabe našu međunarodnu poziciju i u isto vreme jačaju nepoverljivost Zapada – kaže Pavićević.
Ukoliko članstvo u EU do 2018. ucrta kao svoj centralni cilj, Srbija bi trebalo hitno da ispuni uslove za početak procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) u državama članicama EU.
– Time bi se stekli uslovi da početkom 2010. podnesemo zahtev za članstvo, a da 2011. dobijemo i status kandidata za člana Unije. Dobijanje statusa kandidata za članstvo imalo bi višestruki značaj za Srbiju. Ovakav status nedvosmisleno bi ukazao na evropsku opredeljenost države. Značio bi i više šansi za razvoj ekonomije i veću dostupnost fondova EU. Sve to bilo bi smešteno u poseban institucionalni okvir koji je precizno definisan SSP-om, kako bi ovaj dokument što brže, bolje i efikasnije bio primenjivan u praksi. Konačno, dobijanje statusa kandidata prethodi početku pregovora o punopravnom članstvu, što je tačka koja nas vezuje za stazu iz koje nema iskakanja – navodi ovaj sagovornik Danasa.
Pregovori o poglavljima „akija“ (usvajanja pravne baštine Zajednice, acquis communautaire) kreću se od dogovaranja manje problematičnih poglavlja, a zatim se pregovara o onim osetljivim, za čije usvajanje je neophodno više vremena.
– Primeri država koje su već prošle kroz ovaj proces pokazuju da se pregovori vode i po nekoliko godina. Estonski slučaj pokazuje da se pregovori o članstvu mogu zaokružiti tokom četiri godine, što je skor koji bi Srbiji ipak garantovao članstvo u EU do 2018. Izvesno je da je Unija nakon usvajanja Lisabonskog ugovora otvorila vrata za naredne runde širenja, pre svega na države Zapadnog Balkana. To je velika šansa i za Srbiju da ozbiljno zakorači u proces evropske integracije. Ukoliko proces zaživi, prestaće da bude važno hoćemo li privilegije i obaveze članstva u EU osetiti 2018. ili dve godine kasnije – zaključuje Vladimir Pavićević. L. Valtner
Sutra: Milan Parivodić, član Saveta za evropske integracije Vlade Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
