Kod predsednika s bombama (VIDEO)

– Svi zaposleni u Predsedništvu, kao i predsednik Tadićse nalaze na radnim mestima, kako bi Predsedništvo obavljalo svoje normalne radne aktivnosti – rekla je Jasmina Stojanov, šef pres službe predsednika Tadića novinarima ispred Predsedništva. Ona je neposredno pre nego što će Marića uhapsiti ponovila da on nije prošao kroz sigurnosna vrata, kako je to juče ranije rečeno, i da nije ušao u „zaštićeni deo zgrade, većsamo na metar od ulaznih vrata“. Drama u Predsedništvu trajala je gotovo pet sati, za to vreme građani su prilično nezainteresovano zaobilazili zgradu, dok je gotovo stotinu novinara domaćih, ali i nekoliko stranih medija, opkolilo zgradu u Pionirskom parku.

Marić je juče prepodne, prosledio mejl upozorenja na 11 hiljada mejl adresa – Vladi, svim ministrima, Predsedništvu, ambasadama, medijima, Evropskoj komisiji… U mejlu je upozorio da svi treba da se klone zgrade Predsedništva jer ne želi nikoga da povredi. Marićje istakao da će aktivirati bombu ukoliko do 16 časova sa Vladom Srbije ne potpiše ugovor o vansudskom poravnanju. „Ja ovde zalažem svoj život, a ne tuđi, i mogu da naudim samo sebi“, piše u mejlu. Dragan Marić(57) iz Valjeva javnosti je postao poznat 2004. kada je 80 dana štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije zbog spora koji je vodio sa kompanijom Jat. Marić, bivši biznismen koji se većgodinama tuži sa državom, tražio je u elektronskom pismu koje je prosledio na 11.000 adresa, da do 16 sati s Vladom Srbije potpiše ugovor o vansudskom poravnanju, jer će u suprotnom „bomba eksplodirati u tačno naznačeno vreme“. Srećom, najgore se nije dogodilo.

HRONOLOGIJA DOGAĐAJA

Marić je tačno u podne zazvonio na interfon pisarnice u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu. Obezbeđenje ga je pustilo da uđe. Na pultu je umesto lične karte pokazao da u rukama ima dve bombe. Iz jedne je izvukao osigurač. Predao je pismo za predsednika, u kojem piše da njegovi zahtevi do 16 sati moraju biti ispunjeni.

Alarmirana je policija, koja odmah zatvara saobraćaj u Ulici kralja Milana i postavlja snažno obezbeđenje oko zgrade. Većoko 12.30 na licu mesta su brojni novinari i TV ekipe. U pripravnosti su kola Hitne pomoći i vatrogasci. Stiže i poslanica Nove Srbije Aleksandra Janković, koja nakratko preuzima ulogu neke vrste portparola Dragana Marića i čita njegovo pismo institucijama.

Oko 13.30 u Predsedništvo dolazi pregovarački tim MUP-a, praćen brojnim pripadnicima specijalnih jedinica Vojske (kobre) i Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a. Među pregovaračima je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen. U tom periodu policija je normalizovala saobraćaj.

Oko 14 časova na Andrićev venac pristižu tri limuzine, u jednoj od njih je ministar odbrane Dragan Šutanovac. U 14.30 u zgradu ulazi predsednik Boris Tadić. Njegova predstavnica za medije Jasmina Stojanov kasnije je rekla da Tadićnije pregovarao s Marićem. Lider opozicione SNS Tomislav Nikolić prolazi u nekoliko navrata pored Predsedništva, ali ne komunicira s novinarima.

U 16 časova, kada je isticao Marićev rok za aktiviranje bombi, pregovarači s njim postižu dogovor da nastave razgovor. Nešto pre 17 sati specijalci su razoružali Marića i uhapsili ga.

MUP je saopštio, nakon hapšenja, da je dežurni istražni sudija obavio uviđaj u zgradi Predsedništva, kao i da će Marićsaslušan u prisustvu tužioca, nakon čega će mu biti određena mera zadržavanja u pritvoru od 48 sati.

http://www.infobiro.tv/player/dshPlayer.swf

Tadić zadovoljan reakcijom službi

Odmah nakon što su oko 18 časova pripadnici MUP-a iz zgrade Predsedništva izveli Dragana Marića, Pres služba predsednika Tadića objavila je saopštenje koje prenosimo u celosti.

„Predsednik Republike Srbije Boris Tadićizjavio je da su specijalne jedinice policije i vojske, obezbeđenje predsednika i pregovarači odlično obavili svoj posao tako da je problem sa bombašem u zgradi na Andrićevom vencu rešen mirno i bez žrtava.

Predsednik Tadićje naglasio da problemi, kakvi god oni bili, ne mogu da se rešavaju silom i ugrožavanjem života građana.

Policija i Vojska Srbije brinu o bezbednosti građana Srbije na najbolji mogući način što je i danas potvrđeno, rekao je predsednik Srbije“, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Ima li propusta u obezbeđenju

Profesor na Fakultetu za bezbednost Zoran Dragišićkaže da nije „uobičajena procedura“ da predsednik države ulazi u zgradu kada se u njoj nalazi neko ko preti da će da izvrši samoubistvo.

– Pretpostavljam da je predsednikovo obezbeđenje procenilo da nema opasnosti i da može da uđe – navodi Dragišić. On ističe da ovde nema reči o terorističkom aktu ili nečem sličnom, većda je ovo klasičan „gest očajnika“.

Zoran Dragišićje ipak ubeđen da je „neki od bezbednosnih prstena oko predsednika Republike popustio“ i da je verovatno rečo obaveštajnom.

S druge strane, urednik u nedeljniku Vreme i stručnjak za bezbednosna pitanja Filip Švarm ocenjuje za Danas da se ovaj događaj u Predsedništvu teško mogao sprečiti, jer na pisarnicu na Andrićevom vencu svakodnevno dolaze ljudi koji dostavljaju pisma predsedniku i njegovom kabinetu.

– Marićje ušao na ulaz s Andrićevog venca, gde je velik protok ljudi. Tek kada dođete u pisarnicu počinju mere obezbeđenja i tu se nalaze čuvari. On je došao dokle je mogao. Ne vidim propust obezbeđenja. Jedino što su mogli da urade jeste da postave čuvara koji bi većispred ulaza legitimisao ljude – kaže Švarm.

Na pitanje da li je propust to što se nije reagovalo, iako je Marićnajavio šta će uraditi, Švarm kaže da je u tom slučaju možda trebalo postaviti nekog čuvara ispred ulaznih vrata, ali da se „ljudi ne mogu hapsiti na osnovu jednog mejla“.

– U Predsedništvo svakodnevno stižu pretnje i verovatno su ljudi iz obezbeđenja pomislili da se radi o mentalno poremećenoj osobi, koja nije pretnja po predsednikovu bezbednost. Verovatno bi trebalo pažljivije analizirati takve najave napada na predsednika – smatra Švarm.

Ko je Dragan Marić?

Od bogataša do prosjaka

Vlasnik privatne firme Grand inter lizing iz Valjeva Dragan Marić tužio je 2004. državu Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu nezadovoljan presudom Višeg trgovinskog suda u sporu njegovog preduzeća i kompanije Jat. Marić je u oglasu tada objavljenom u Danasu naveo da je Viši privredni sud 1994. legalizovao falsifikate Jata o isplatama GIL-u i u tom sporu presudio na osnovu izjave svedoka, a ne izvoda iz banke. On tvrdi da su zbog te presude bankrotirale i druge njegove firme i da je oštećen za nekoliko desetina miliona dolara.

Dragan Marić, javnosti poznat po štrajku glađu ispred Skupštine Srbije, koji je tokom 2004. trajao više od 80 dana, bio je osamdesetih godina veoma uspešan poslovan čovek.

Od 1984. je prvi u staroj Jugoslaviji počeo proizvodnju sira „mocarela“. Njegovi poslovi su zatim varirali od proizvodnje insekticida do proizvodnje malih šibica. U Valjevu je bio poznat i po prodaji tehničke robe, a 1989. osnovao je i Grand inter lizing, jednu od prvih „joint-venture“ firmi u SFRJ. Devedesetih je počeo sa proizvodnjom betona i izvozom malina. Imao je firme u Lihtenštajnu, Hongkongu, Teheranu, kao i mešovite kompanije s desetinama najvećih državnih preduzeća: Fabrika cementa Popovac, Jumko, ŽTP Beograd, Luka Bar, Beko…

Prema njegovim navodima, Marićje 1992. uložio novac u izvoz valjevskih malina u Englesku. U to vreme radio je sa Irancima koji su na ostrvu Kiš gradili rafineriju i poslovni centar. S firmom „Azergan kiš“, formalnim nosiocem koncesije za izgradnju ostrva, sklopio je ugovor shodno iranskom zakonu – plan da izvozi hranu iz Srbije, a potom i da njegova firma održava rafineriju. Vrednost posla procenjena je tada na nekoliko stotina miliona dolara. Usledile su sankcije Jugoslaviji, a iranska vlada je Jatu zabranila transfer stečenih dolara van ove zemlje. Kako je izjavljivao Marić, tadašnji direktor Jata zamolio ga je da nađe vezu kod Iranaca i izvuče od njih Jatov novac. On je, kako tvrdi, pristao da njegova firma Inter lizing sklopi ugovor, forme radi, da od Jata Teheranu navodno pozajmljuje 1.355.000 dolara. Posle godinu dana iranski partner obaveštava ga da je bankrotirao, jer je JAT uzeo njegov novac. Potom je pokrenuo sudski postupak protiv državnog avioprevoznika.

Nakon višegodišnjeg procesa, sve njegove tužbe su odbačene. Posle štrajka 2004, tokom 2007. javno je nudio bubreg na prodaju, a nedavno je pretio i da će da se zapali.

Dragan Marićje rođen 1953. u Valjevu. Studirao je turizam na beogradskom Prirodno-matematičkom fakultetu.