Imena na studentskoj listi: Da li je to uopšte važno za pobedu Vučića na izborima?

Dovoljan je naziv studentska lista i studentski kriterijumi za odabir kandidata da se ljudi u masovnom broju opredeljuju upravo za nju i to naspram autokrate koji sve poluge vlasti, najveći deo medijske sfere, drži pod svojom kontrolom.

U proteklom periodu, studenti su u nekoliko navrata isticali i delima pokazali da im ideološka opredeljenja nisu bitna za rušenje, kako ga nazivaju, mafijaškog i koruptivnog režima Aleksandra Vučića.

Na njihovim mitinzima govorili su predstavnici i izrazito proevropskih i građanskih opredeljenja, kao i oni određeni teškim nacionalističkim narativom.

U zavisnosti od prilike.

Takođe, njihova odbojnost prema opozicionim partijama bila je, ali je i dalje je – očigledna.

To je, sasvim izvesno, uticalo i na rejtinge opozicionih stranaka. Prema nalazima istraživanja koje smo gore pominjali, oni svi zajedno bi jedva osvojili desetak odsto na izborima, suočeni sa studentskom i listom koju bi predvodio Aleksandar Vučić.

O tome ko će se naći na studentskoj listi za izbore ne može niko sa sigurnošću da kaže jer je taj proces odlučivanja pod teškim velom tajne.

Postoje određeni kriterijumi, koji su za sada poznati javnosti, a to je da niko od kandidata do sada nije obavljao nijednu javnu funkciju, nije član nijedne stranke, kao i da se u profesiji kojom se bavi istakao zalaganjem za javni interes, ili – bar je spreman da tako čini.

„Nepostojeća studentska lista crpi veliku podršku iz toga što je viđena kao lista protiv Vučića“

Jovana Gligorijević, novinarka Vremena, kaže za Danas da s obzirom na to da već postoje istraživanja o rejtingu studentske liste, a nema, tj. nisu poznata imena na njoj, očigledno je da biračkom telu imena nisu važna.

– Naravno, jednog dana kad saznamo imena na toj listi, biće polarizacije. Sigurno će tu biti imena kojima će deo građana biti zadovoljan, a drugi deo će ista ta imena kritikovati. Međutim, po svemu što sad vidimo, evidentno je da još uvek nepostojeća studentska lista crpi veliku podršku iz toga što je viđena kao „lista protiv Vučića“. To više govori o generalnom raspoloženju građana prema SNS-u i A. Vučiću, nego o raspoloženju prema toj listi. Ono što iz ovih istraživanja vidimo, jeste raspoloženje „daj bilo koga, samo da se ovi sklone“. U tome ne vidim nikakvu opasnost za sada, štaviše, to pokazuje želju građana da vlast bude smenjiva i promenljiva. A promenljivost vlasti je zdrava za demokratiju – zaključuje Jovana Gligorijević.

„Ne bi trebalo mistifikovati studente, oni nisu bezgrešni“

Rejting studentske liste u najvećoj meri zavisi od kvaliteta ljudi koji je čine, profesora, javnih ličnosti i eksperata koji zadovoljavaju standarde koje studenti postavljaju. Ova lista ne funkcioniše kao klasična izborna platforma zasnovana na partijskoj ili interesnoj pripadnosti. Naprotiv, ona bi se zasnivala na kriterijumskoj selekciji, svaki kandidat mora proći kroz filter poverenja, integriteta, stručnosti i vrednosti koje studenti prepoznaju kao ključne. Time se šalje jasna poruka da studenti ne traže zastupnike po automatizmu, već savesne i sposobne pojedince čija biografija i dosadašnji rad govore umesto njih – kaže za Danas politikolog Fahrudin Kladničanin, izvršni direktor Akademske inicijative „Forum 10“.

Dakle, dodaje, nije dovoljna lojalnost studentskim stavovima, potrebna je spremnost na delovanje, na inicijativu, na konstruktivnu konfrontaciju sa statusom quo.

Kandidati na listi logično je, ističe, moraju da biti ljudi koji razumeju sistem, ali nisu njegov produkt.

– Zato se legitimitet ove liste ne meri brojem poznatih imena, već dubinom njihovog kapaciteta da prepoznaju, artikulišu i sprovedu studentski zahtev za suštinskim promenama. U tom svetlu, izbor kandidata je ne samo taktičko pitanje rejtinga, već temeljno političko opredeljenje za kakav se sistem studenti zalažu, i s kim žele da ga menjaju – smatra naš sagovornik.

U mesecima pre letnje pauze o listi se govorilo, a onda je, gotovo planski, došlo do zatišja, ističe on.

– Ali upravo to zatišje ukazuje na strategiju, ne na zaborav. Mislim da studenti, svesni ritma političkog i medijskog ciklusa, očigledno prepoznaju septembar kao trenutak za ponovno pozicioniranje u javnom diskursu, kroz temu koja može nositi novu energiju i fokus, a to je pitanje ko će biti na listi i šta ta lista predstavlja. Nije teško zamisliti da će priča o studentskoj listi od jeseni postati ključni instrument političke vidljivosti studenata. Ukoliko studenti odlučno insistiraju da se na listi ne nađu predstavnici opozicionih stranaka, već isključivo kandidati kojima oni, kao zajednica, poveravaju legitimitet, onda je jasno: ovo nije još jedna opoziciona lista, već pokušaj da se stvori autonomna politička linija, izvan postojećih partijskih logika – smatra Kladničanin.

Politika nije samo dobra volja, već i strategija, logistika, ideološko pozicioniiranje, ističe.

– I dok student, možda, s pravom žele da lista bude sastavljena od ličnosti kojima veruju, a ne od opozicionih funkcionera, ostaje otvoreno pitanje: kakav politički identitet ta lista zapravo nosi? Da li će to biti jasno profilisana ideološka platforma, levica, liberalizam, demokratski centrizam? Ili ćemo dobiti neku specifičan “bosanski lonac” ličnosti koje povezuje samo moralni kapital i otvoreni bunt protiv ovog rećima? Jer i bunt, bez jasnog pravca, može postati konfuzija, praksa je pokazala da u politici konfuzuja retko vodi u promenu, češće u koopraciju – postavlja pitanje on.

Jer, kaže dalje, ako se na istoj listi nađu i levičari i desničari, i kosmopolite i nacionalisti, i reformatori i akademski populisti – šta je tačno politički sadržaj te liste?

– Ako dođu do mandata, kako će izgledati njihovo odlučivanje? Koje zakone će podržati, koje vrednosti zastupati, koji će im društveni prioriteti biti stvarni, a ne deklarativni? Bez jasnog odgovora na ta pitanja, postoji rizik da studentska lista ne postane politička alternativa, već jedna vrsta političkog mozaika bez kompasa. Isto tako, ne treba mistifikovati studente, oni nisu bezgrešni, nemaju političko iskustvo, niti institucionalnu memoriju, i njih treba, kao i sve druge društvene aktere, kritički preispitivati. U tom smislu, nije nerazumno reći da se deo građana možda previše zaljubio u simboliku studentskog bunta, ne videći da snaga bez pravca može postati samo još jedan emotivni talas jak, ali prolazan. Ako studentska lista zaista želi da bude više od moralnog gesta, ona će morati da izgradi strukturu, definiciju i strategiju. I da otvori prostor za dijalog, a ne da automatski odbacuje sve političke aktere – objašnjava Fahrudin Kladničanin.

Prema njegovim rečima, studentska lista, ako ostane dosledna svojim principima i ako uspe da artikuliše politički jasan, vrednosno utemeljen i organizaciono održiv projekat, ima realan kapacitet da temeljno izmeni i opozicioni i generalno političku arhitekturu u Srbiji.

– I na kraju bez obzira na istraživanja koja joj trenutno daju prednost i popularnost koju uživa među građanima, nije ni jednostavno ni lako pobediti Aleksandra Vučića, i to samo iz razloga što on vlada logikom političke discipline, mobilizacije i logistike – zaključuje sagovornik Danasa.