Komesar File ne može da demantuje Šulca

Polemika je pokrenuta u utorak, pošto je Šulc u obraćanju novinarima nakon razgovora s premijerom Srbije Ivicom Dačićem, koji je prethodna dva dana boravio u prvoj zvaničnoj poseti Briselu otkako se nalazi na mestu predsednika vlade, rekao da je za ulazak u EU potrebno međusobno priznavanje Beograda i Prištine. Šulcovu izjavu je istog dana, takođe posle susreta s Dačićem, relativizovao evropski komesar za proširenje Štefan File, rekavši da je uslov „normalizacija odnosa Beograda i Prištine, a ne priznanje“.

Sagovornici Danasa smatraju da Štefan File ne može da demantuje niti da osporava stavove Martina Šulca, jer su njihove pozicije potpuno drugačije. Naime, File kao službenik (birokrata) Unije sprovodi njenu zajedničku politiku i može da saopštava samo definisane stavove, dok je Šulc predsednik jedne političke institucije, koja odražava stavove zemalja koje je čine i ne zavisi od odluka iz kabineta Komisije.

Kako podsećaju naši sagovornici, pet zemalja članica EU nije priznalo Kosovo kao suverenu državu, a pošto se u Uniji poštuje konsenzus, File nije mogao da potvrdi Šulcov stav o kosovskoj nezavisnosti. Takođe, jedan od razloga ove „konfuzije“ je i taj što je File govorio o trenutnom stanju na relaciji Beograd – Priština – EU, dok je lider EP mislio na budućnost koja očekuje Srbiju ukoliko želi da uđe u Uniju.

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, naglašava i važnost toga što je Martin Šulc jedan od najuticajnijih političara iz Nemačke, zemlje koja je poslednjih godina najmoćnija članica EU i s potpuno jasnim stavovima o Zapadnom Balkanu.

„Nemačka neće dozvoliti Srbiji ulazak u EU dok vlasti u Beogradu ne priznaju Kosovo. I to je stav većine u Evropskom parlamentu. Međutim, naše parlamentarne partije, kao i Demokratska stranka, nisu iskoristile priliku da nešto učine po tom pitanju. DS je članica Socijalističke internacionale, a upravo je Šulc bio osoba na koju su Boris Tadić i njegova stranka računali da će podržati Srbiju na njenom putu ka EU“, ukazuje Simić.

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, smatra da je Šulcova izjava dovela do konfuzije, „pa je evropski komesar za proširenje pokušao da to pojasni i ublaži“. „Evropski parlament odražava određene stavove zemalja članica, a poznato je da upravo Nemačka ima najtvrđe stavove kada je u pitanju nezavisnost Kosova“, objašnjava Joksimovićeva.

Hana Semanić, ekspertkinja za Zapadni Balkan i članica Centra za istraživanja proširenja EU iz Budimpešte, ocenjuje za Danas da „Kosovo jeste i ostaće najveći izazov za Srbiju“.

„Da li su Šulc i File pričali o istoj stvari i da li su demantovali jedan drugoga, teško je reći. Smatram da će Srbija u budućnosti biti prinuđena da prizna Kosovo na ovaj ili onaj način, ali ne znamo da će to biti propraćeno pravnim rešenjem prihvatljivim za obe strane. Pitanje Kosova će verovatno predstavljati prelomnu tačku i poslednji test za Srbiju“, zaključuje Semanićeva.

Nikolićeva reakcija

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić saopštio je „da priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije kao uslov za članstvo Srbije u EU nije stav Evropske unije“. Nikolić naglašava da to nije, niti može da bude stav EU, jer, da jeste – „nikada ne bismo imali pregovore“ o priključenju.

Drugi dan

Premijer Ivica Dačić, na kraju dvodnevne posete Briselu, sastao se juče s više zvaničnika Evropske komisije i Vlade Belgije, a posle „tvrdih“ političkih tema u utorak, juče se uglavnom razgovaralo o energetici i pitanjima azila i migracija. U delegaciji Srbije bio je i ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić.