Preti li zatvaranje srpskog školstva i zdravstva tokom kampanje na severu Kosova?

Na početku svoje kampanje Nenad Rašić, aktuelni v. d. ministar za zajednice i povratak i predsednik stranke „Za slobodu, pravdu i opstanak“, rekao je da građani ne treba da se plaše, ni u jednoj instituciji zdravstva ili prosvete, jer će s njihove strane učiniti sve da proces tranzicije bude apsolutno bezbolan.

“Ja sam o tome pričao pre mnogo godina, možda i dve-tri, da će doći trenutak kada ćemo morati ozbiljno razmišljati o tim stvarima — kako ćemo, na koji način… Veliki broj ljudi koji rade u zdravstvu ili prosveti moći da bude prebačen, odnosno transferisan u kosovski sistem, i da za to imamo zakonsku osnovu, kako bismo ih mogli jednostavno i bezbolno prebaciti da ne bude problema”, naveo je Rašić.

Njegova izjava izazvala je reakciju GI „Sever za sever“, čiji je predsednik Mitrovčanin Ivan Miletić.

Ova inicijativa, koja poput Rašićeve nastupa na predstojećim lokalnim izborima, izrazila je zabrinutost zbog Rašićeve izjave, i dodao da opstanak srpske prosvete i zdravstva na Kosovu nije samo pitanje plata i radnih odnosa, već i kvaliteta usluga, obrazovanja i vrednosti diploma.

Posebno su, kako navode, zabrinuti zbog ćutanja predstavnika institucija i vlasti Srbije, pa zahtevaju da Beograd jasno kaže šta je prihvaćeno u Ohridu i da li su u tom paketu obuhvaćeni i prosveta i zdravstvo, jer „građani imaju pravo da znaju, a ne da budu dovedeni pred svršen čin“, prenosi KoSSev.

Marko Milenković, iz NVO „Nova društvena inicijativa“, navodi da je ovo tema koja u ovom trenutku ozbiljno zabrinjava srpsku zajednicu na Kosovu i sigurno ne uliva poverenje činjenica da se ovim pitanjem bave ljudi koji nemaju poverenje i legitimitet unutar same zajednice.

„Integracija obrazovanja i zdravstva može da se desi isključivo u okviru dijaloga Beograda i Prištine, i nikako drugačije. Svaki pokušaj mimo dijaloga značio bi direktnu štetu po srpsku zajednicu, jer su upravo ovi sektori esencijalni za njen opstanak. Zbog toga i međunarodna zajednica već dugo drži pažnju na ovom pitanju“, ukazuje.

Milenković napominje da je put za eventualnu integraciju već jasno utvrđen kroz dosadašnje sporazume, a to je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) kao mehanizma samouprave, pre svega u oblastima obrazovanja, zdravstva i lokalnog ekonomskog razvoja. To je jedini način da se obezbedi bezbedna i održiva integracija ovih sektora, podvlači.

„Nažalost, trenutna vlast u Prištini ne želi da se fokusira na sprovođenje dogovorenog, već često zloupotrebljava poziciju i sam dijalog kako bi donosila jednostrane odluke koje su uvek isključivo na štetu srpske zajednice. Takav pristup ne samo da urušava poverenje, već i smanjuje šanse za bilo kakav suštinski dogovor i smisleno političko uključivanje Srba u institucionalni život Kosova“, ocenjuje Milenković.

Skender Sadiku, nosilac liste “Inicijativa za Mitrovicu” i zamenik predsedavajućeg SO Severna Mitrovica, za Danas kaže da ove teme ne bi trebalo da se povlače u vreme kampanje za lokalne izbore i da njih sada koriste „velike stranke i političari“.

Sadiku ističe da prema Ahtisarijevom planu i Ustavu Kosova, školstvo i druge ustanove treba da postanu deo kosovskog sistema, ali ne veruje da će se to desiti u vreme kampanje.

Naš sagovornik ističe da studenti koji završavaju fakultete u okviru Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici se ne priznaju u kosovskom sistemu, navodeći da bi taj problem trebalo urgentno rešiti.

„Na Kosovu postoji Finski univerzitet, Američki koledž, što da ne bude i na srpskom jeziku univerzitet iz Srbije, na kraju krajeva, ali treba da se omogući da studenti mogu dalje da koriste to znanje ili tu diplomu koju imaju“, kaže.

Sadiku dodaje da prema Ustavu koji je pisao Marti Ahtisari, garantovano je postojanje srpske zajednice na Kosovu, koja je većinska na severu, kao i to da zdravstvo, školstvo i druge usluge koje vrše ministarstva budu u nadležnosti lokalnih samouprava.

On smatra da integraciju treba sprovesti prema dogovorima iz Briselskog sporazuma kako bi to građani mogli da prihvate.

Govoreći o zdravstvu, Sadiku ukazuje da ono na Kosovu nije na nivou zdravstva u Srbiji i da bi „trebalo naći jedan bolji model, da se to kombinuje i da bude jedan evropski model“.

Kaže i da Rašić ne može da ignoriše da zdravstvo prema Zakonu o lokalnoj samoupravi pripada svim zajednicima, kako Srbima na severu, tako i Turcima u Mamuši.

„Potrebno je normalno zdravstvo, normalno školstvo, a ne sistemi koji se napadaju ili u krajnjoj liniji da porodice ispaštaju. Zamisli jednog doktora koji završi školu na severu, a ne može da se zaposli — to je katastrofa. Ja sada govorim konkretno o Severnoj Mitrovici, katastrofa je ako ti studenti ne mogu da se zaposle i da doprinesu svom gradu“, navodi Sadiku.

Nosilac liste GI „Mitrovica“, upitan za formiranje ZSO, navodi da se zalaže i za ispunjenje svih obaveza iz dijaloga.

„Vreme je bolno i boli me što smo u vremenu lokalnih izbora i što se ove teme koriste za kampanju, iako nisu za lokalne izbore. Političari ih koriste i čini se da se otvaraju teme koje suštinski ne doprinose lokalnoj samoupravi. To ne ide u čast Rašiću. Ja govorim kao predstavnik Građanske inicijative Mitrovica — mi smo u pet kvadratnih kilometara i trudimo se, u funkciji i sa odgovornošću, da rešavamo probleme kod nas. Vreme je da se većinska srpska zajednica na severu akomodira. Ne bih rekao da se integriše, već da se akomodira i da se radi na zadovoljavanju potreba zajednica. Često to napominjem, i moram ponovo: ako je većinska srpska zajednica na severu u takvoj situaciji, teško je zamisliti kako je drugim nevećinskim zajednicama“, navodi Sadiku.