Kosovski čvor za srpsku kandidaturu

Kako navode dobro obavešteni izvori Danasa bliski srpskim vlastima i zvaničnicima u Briselu, od Beograda niko neće tražiti da prizna nezavisnost Kosova zbog statusa kandidata, ali će Srbija morati da promeni politiku prema Pokrajini, na šta je obavezuje i Evropska komisija insistiranjem na dobrosusedskoj saradnji. Beograd bi pre svega morao da promeni svoj stav prema takozvanim paralelnim institucijama u regionu Kosovske Mitrovice, na čemu se insistira i u Strategiji za sever Kosova, u čijem su pisanju učestvovali, pored Kancelarije međunarodnog predstavnika Pitera Fejta, i zvaničnici SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije. Srpske vlasti bi trebalo da budu i „fleksibilnije“ kada je reč o prisustvu predstavnika Prištine u regionalnim inicijativama, poput CEFTA, a neophodno je i da dodatno ojačaju saradnju sa Euleksom.

Ovaj paket uslova, kako objašnjavaju Danasovi sagovornici, neće biti isporučen Beogradu metodom „ucene“ ili „grubih pritisaka“, već u blažoj formi, kako bi Srbija mogla i da „sačuva obraz“ i da ispuni ono što se od nje traži. Uslovljavanja Kosovom uglavnom će biti neformalna i pod geslom „regionalne stabilnosti i saradnje“, najčešće i mimo zvaničnih organa EU, već bilateralnim i multilateralnim akcijama pojedinih zemalja, s obzirom na činjenicu da pet država članica Unije odbija da prizna kosovsku nezavisnost.

Strategijom za sever Kosova predviđa se podrška „međunarodne zajednice“ u direktnom vezivanju evropske perspektive Srbije za smanjenje podrške Beograda paralelnim strukturama. Nacrt strategije zamišljen je kao deo procesa decentralizacije na KiM, s ciljem da se preuzme kontrola nad severnim delom Kosovske Mitrovice. Strategija sadrži procenu situacije na severu i precizno oročen plan aktivnosti koje bi trebalo da političkim i ekonomskim sredstvima doprinesu integraciji ovog dela teritorije Kosova na kojem lokalnu vlast drže Srbi i gde se ne priznaje i ne poštuje nadležnost vlasti samoproklamovane kosovske države.

– Sticanje statusa kandidata neće biti izričito uslovljeno povlačenjem Srba iz paralelnih institucija na Kosovu, ali je sigurno da će čitav dalji tok evropske integracije Srbije u praksi biti neprestano prožet očekivanjima da se pokaže veća fleksibilnost o pitanju Kosova. To se odnosi i na funkcionisanje institucija na Kosovu, i na regionalnu dimenziju kosovskog problema – kaže za Danas Maja Kovačević, predavač na Fakultetu političkih nauka i nekadašnja direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU.

Prema njenim rečima, reč je o dugoročnom problemu koji će znatno opterećivati odnose EU i Srbije, i u svakoj daljoj fazi integracije će se očekivati veća „kooperativnost“ Beograda, što će zahtevati izuzetnu umešnost naše diplomatije jer su ovo pitanja u kojima se ne deluje postavljanjem javnih uslova, već vršenjem pritiska „iza scene“.

Prema rečima sagovornika Danasa iz Beograda, koji su zahtevali anonimnost, postojanje paralelnih institucija na Kosovu je preduslov krhke stabilnosti u Pokrajini i u celoj Srbiji. Ukoliko međunarodna zajednica ide na varijantu „golog pritiska“ na Beograd da raspusti svoje institucije na Kosovu, javlja se opasnost od novog izbegličkog talasa s Kosova, koji bi automatski doveo do pada proevropske vlade, a možda i samog predsednika Borisa Tadića. Naš izvor blizak srpskoj vladi ne veruje da će Amerika, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija preuzeti korake koji bi doveli do pada vlasti u Beogradu kako bi ostvarile rešenja koja žele.

Sagovornici Danasa saglasni su da ima više faktora koji mogu da utiču na rešenje problema s Kosovom, kao što su mišljenje Međunarodnog suda pravde, hoće li Srbija ući u NATO, politička stabilnost u albanskom delu Kosova i pitanje BiH i referendum u Republici Srpskoj.

Podsetimo da je o ovoj temi bilo reči u utorak, na sednici stalnog političkog dijaloga Srbije i Evropske unije u Briselu. Ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos, čija zemlja predsedava EU, najavio je, posle susreta sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem, da će se Unija angažovati kako bi se za sever Kosova našlo „praktično rešenje koje će biti od koristi svima“.

Prvo SSP, pa ostalo

Ministar spoljnih poslova Austrije Mihael Špindeleger izjavio je da konsenzus unutar EU o kandidaturi nije moguć pre rešenja pitanja saradnje s Hagom i odluke o početku ratifikacije SSP, ali i da je uveren da će u narednih nekoliko meseci to biti moguće. Prvi je cilj da u Savetu ministara EU stignemo do odluke o ratifikaciji SSP, jer je ta odluka neophodna za sledeći korak koji se tiče aplikacije Srbije za članstvo, rekao je Špindeleger za novosadski Dnevnik, ističući da u ovom trenutku niko ne može da precizira kada će se to dogoditi.