Krug je zatvoren, za Srbiju je vreme stalo u 1990. godini

Nema više komunista, nema većinskog izbornog sistema, ali je pitanje izbornih uslova ostalo nezaobilazna tema političkog života. Izborni proces danas nema znatno viši demokratski kvalitet nego što ga je imao 1990. godine i dileme sa kojima se društvo danas suočava u velikoj meri poklapaju se sa onima od pre 35 godina.

I danas je slično kao i 1990. godine, kada je postojala nejednakost u pristupu medijima, i u pristupu resursima, uključujući i finansijske i ljudske, i u pristupu zakonu i institucijama.

Jednom prilikom Dragoljub Mićunović, čija je Demokratska stranka izašla na te prve višestranačke izbore, objasnio je u kakvom je položaju bila opozicija.

„Mi nismo imali bukvalno nikakvih sredstava – ni prostorije, skupljali smo se u sobici, a oni su imali sve, izvršili su operaciju matematičkog sjedinjavanja Socijalističkog saveza i Saveza komunista, tako da je SPS preuzeo sve javne prostore, automobile, infrastrukturu…“

Baš kao i naprednjaci danas.

Ni tada opozicija, koja je na tim prvim višestranačkim izborima imala ukupno 43 izborne liste nije biila ujednjena, kao i ni danas. Imali su kontrolore samo na biralištima u Beogradu i zahvaljujući tome dobili su poslanike u svim centralnim opštinama. Ostatak Srbije je bio bez kontrole, pa su socijalisti mogli da im kažu „da su za malo propali“.

Uostalom i pre nego što su te 1990. godine objavljeni rezultati izbora, bilo je jasno ko je pobednik. SPS je osvojila 77, 6 odsto mandata u parlamentu. Komuniznom indoktrinirana Srbija glasala je za poznata lica presvučenih komunista, dok pisci, filozovi i akademici, koji su bili na listi opozicije, nisu imali šanse. Jer ko je u radničkoj Rakovici čitao Borislava Pekića.

Nakon pada Berlinskog zida, ti prvi višestranački izbori bili su neka vrsta dekora. Nešto poput današnje situacije u kojoj Srpska napredna stranka izbore posmatra samo kao legitimnu potvrdu sopstvene vlasti, a ne i demokratski proces u kome se pobednik ne zna na početku.

Ono što ipak razlikuje period od pre 35 godina i današnje situacije je da su opozicione stranke tada bile u nastajanju i da je u narodu postojao entuzijazam da će one promeniti stvari. Danas se sve češće prave otkloni od partija i najavljuju formiranja pokreta. Ali, kako kaže Zoran Panović, programski direktor „Demostata“, političke partije su temelj pluralizma i višepartizma.

Osim te razlike u viđenju uloge opozicije, sve ostalo je isto. Vreme u Srbiji kao da je stalo na 1990. godinu. Krug je zatvoren. Možda bi valjalo da svi obnovimo gradivo na temu višepartizma i demokratskih izbora.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.