Kosovske institucije su u protekle dve godine pokazale manjak kapaciteta za izgradnju demokratske i pravne države. Mislim da je većina onoga pozitivnog što je postignuto, kao na primer očiti pomak u integraciji Srba u kosovsko društvo, zasluga angažovanja dela međunarodne zajednice, a pre svih SAD – ocenjuje Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik najuticajnijeg prištinskog dnevnog lista Koha ditore, u razgovoru za Danas.
Dve godine nakon što su vlasti u Prištini proglasile nezavisnost Kosova, kako ocenjujete njihove rezultate?
– Od proglašenja nezavisnosti, vlasti Kosova nisu ispunile pregršt onoga što su obećale, od nedostatka dovoljnog broja priznanja državnosti, problema s teritorijalnim integritetom i vladavinom prava, posebno na severu Kosova, pa do ekstremnog nedostatka napretka u ekonomskom i društvenom preporodu, koji je ključan za izgradnju demokratske funkcionalne države. To je ono sa čime se trenutno suočavamo. Ako su na prvu godišnjicu državnosti Kosova za nekakvu prelaznu ocenu bili dovoljni preovladavajući stabilnost i mir koji su demantovali srpska i ruska crna predviđanja da će nezavisnost doneti nasilje i reke srpskih izbeglica, to više nije dovoljno. Ljudi očekuju mnogo, mnogo više od svoje države.
Zbog čega kosovski zvaničnici ne bi trebalo da budu zadovoljni brojem zemalja koje su priznale nezavisnost?
– Vlast se neprestano pokušavala pred javnošću pokazati zadovoljnom s postignutim priznanjima, posebno s priznanjima koja su došla od najmoćnijih zemalja Zapada. Ali mislim da je došlo vreme kada i oni na vlasti, a i javnost uopšte, nisu više toliko zadovoljni priznanjima. Jer, dok dosadašnja priznanja jesu dokaz da je kosovska nezavisnost i državnost nepovratna, što mislim Srbija uporno ne želi da prizna, s druge strane, manjak priznanja pokazuje da je država još uvek nedovršena i da treba još mnogo toga uraditi, mnogo više od onoga što je do sada urađeno, da bi se projekat nezavisnog Kosova dovršio. Problem je što su ljudi u većini izgubili nadu da to može uraditi ova i ovakva vlast, ili ovakva politika.
Kažete da Srbija izbegava realnost time što ne priznaje kosovsku nezavisnost. Ali, i Misija EU na Kosovu je statusno neutralna.
– Dokle god je EU „neutralna“ prema nezavisnosti, mislim da nema šanse da Euleks ima uspeha na Kosovu ili da evropska perspektiva bude realna za Kosovo, ali i za Srbiju. Suštinski preduslov za tu perspektivu je promena pozicije EU prema nezavisnom Kosovu, priznanje kosovske države i njeno punopravno uključenje u proces evropskih integracija. A takva bi promena veoma brzo donela i promenu politike Beograda prema nezavisnom Kosovu, što bi, s druge strane, deblokiralo mnogo toga što danas guši Kosovo. Naravno, takav razvoj ni u kom slučaju ne bi bio čarobni štap, pa da nam reši sve probleme. Ali, otvorio bi vrata mogućnosti koja su danas još uvek zatvorena.
Kako ocenjujete odnos kosovskih lidera prema Srbiji i da li je on u osnovi populistički ili je u opštem interesu?
– Računajući kakav je odnos srpskih lidera i države prema Kosovu i Albancima, mislim da je odnos kosovskih lidera iznenađujuće tolerantan i pomirljiv prema Srbiji i Beogradu. Mislim da je to, opšte gledano, dobra stvar, ali nisam siguran koliko je i održiva. S jedne strane, to je više rezultat „saveta“ međunarodnih činilaca u Prištini, a s druge strane izgleda mi nemoguće održati pozitivan odnos prema Beogradu sve dok srpske vlasti nastavljaju da gledaju Kosovo kroz Miloševićeve naočare i dok srpske vlasti pokušavaju sve da urade, i javno i tajno, protiv kosovske države. Naravno, što se političke elite tiče, Kosovo se ne može dičiti nečim boljim od onoga što imaju sve balkanske zemlje, pa je doza populizma uvek prisutna u javnom diskursu, naročito kada je u pitanju Srbija. Ali, kažem, sve to je mnogo manje i bezazlenije od onoga što dolazi iz suprotnog pravca, iz Beograda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
