„Logo“ prašina u zoni sumraka

– Tema „logo“ na listićima za glasanje je efemerna, iako se njom bave pregovarači, a onda i mediji. To je bacanje prašine u oči javnosti u vezi s pravim ciljem najavljenih lokalnih kosovskih izbora, a to je predaja KiM nelegalnoj Vladi Kosova, koja je nastala procesom nasilne jednostrane secesije. Srbi se pozivaju da izađu na izbore za kosovske institucije u statusu manjine, kako bi postali deo neželjene države, ali se tvrdi da je tu najvažnije da taj glasački listić bude u redu – na ćirilici. To je kao tražiti od logoraša da se okupa pre nego što uđe u peć za kremaciju – kaže za Danas Slobodan Samardžić, šef poslaničkog kluba DSS u Skupštini Srbije i bivši ministar za KiM.

Samardžić procenjuje da su dvojica premijera Ivica Dačić i Hašim Tači pre dva dana u Briselu „odglumili pregovore o ovoj besmislenoj temi“, a da su najave „kompromisa“ da se na listićima nađe logo CIK Kosova „zona sumraka“.

– Svaki glasački listić ima pečat CIK, ali to u ovom slučaju neće biti AP KiM, nego država Kosovo. To je potcenjivanje inteligencije građana i akt protiv volje Srba na KiM koji znaju šta znači taj pečat – ulazak u drugu državu bez promene mesta boravka – naglašava Samardžić. Milovan Drecun negira da je „logo“ temu nametnuo Beograd. On tvrdi da je ovo pitanje otvorila Priština sa namerom da izazove opstrukciju prvog Briselskog sporazuma i omete Beograd u formiranju jedinstvene srpske liste, kako bi stvorila prostor za Srbe koji su pod kontrolom Hašima Tačija. Drecun ističe da je to „udar i na osnovni princip Briselskog sporazuma – statusnu neutralnost za koji je i EU opredeljena“.

Na pitanje kako objašnjava to što većina političara i pravnih stručnjaka tvrdi da je statusna neutralnost izbora besmislica, Drecun odgovara da je reč o specifičnoj situaciji koja traži specifično rešenje.

– KiM je deo teritorije međunarodno priznate države Srbije na kome je došlo do secesije koju deo međunarodne zajednice priznaje kao državu. Zato je rešenje lokalni izbori u okviru statusno neutralnog Briselskog sporazuma. Oni se moraju spovesti pod okriljem kosovskim institucija, koje Beograd smatra privremenim, a Priština državnim – objašnjava Drecun.

On tvrdi da buduća zajednica srpskih opština „jača pozicije Srbije na KiM, što bolje uočava Hašim Tači, shvatajući koju opasnost ona predstavlja za kosovsku secesiju, nego pojedini predstavnici kosovskih Srba, posebno na severu“. Drecun negira da Beograd tera Srbe na lokalne kosovske izbore, već kaže da im „ukazuje na značaj njihovog učešća na opštinskom glasanju 3. novembra“.

Iz Prištine juče je stigao i prvi albanski signal da bi „kompromis“ u vezi s glasačkim listićima mogao da se „proguta“. To je najavio Ramuš Haradinaj, predsednik Alijanse za budućnost Kosova, koji smatra da bi kompromis poput izostavljanja kosovskih simbola mogao da prođe, jer „učešće Srba sa severa na izborima ima veće političke implikacije“.

Vlasi: Nepotrebno natezanje

– Ne znam zašto se nateže oko izgleda glasačkih listića, kad su se kosovski i srpski pregovarači složili da je važno da Srbi izađu na izbore, izaberu svoje lokalne samouprave i nastave institucionalan život u skladu sa Briselskim sporazumom. Sada su opštine na severu Kosova u sistemu Srbije, što će se prevazići ovim izborima. Zajednica većinski srpskih opština biće u okviru ustavnog sistema Kosova i imaće neka ovlašćenja predviđena Briselskim sporazumom. Izgled listića uopšte nije bitan, ali je neprihvatljivo da se Srbija u to meša – kaže za Danas politički analitičar iz Prištine Azem Vlasi.

SB danas raspravlja o KiM

Posle premijera Srbije Ivice Dačića, koji se bavi rekonstrukcijom svog kabineta, odlazak na sednicu SB UN o Kosovu otkazao je i Dačićev kosovski kolega Hašim Tači. Današnjoj raspravi u SB o redovnom izveštaju generalnog sekretara UN Ban Ki Muna prisustvovaće srpski i kosovski šefovi diplomatije Ivan Mrkić i Enver Hodžaj. Iz MIP Srbije juče je saopšteno da će ministar Mrkić izvestiti SB o „situaciju u južnoj srpskoj pokrajini i naporima koje Vlade Srbije čini na implementaciji sporazuma Beograda i Prištine od 19. aprila“. U Ban Ki Munovom izveštaju, između ostalo, navodi se da je sprovođenje Briselskog sporazuma ostaje „najveći izazov“.