MERKEL: Srbija nije zaslužila status kandidata

Savezna nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je juče u obraćanju poslanicima Bundestaga da „za sada nisu obezbeđene pretpostavke za dodelu statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju Srbiji“. Posle višenedeljnog nagađanja, konzervativna šefica vlade je jasno stavila do znanja da će nemački stav na Evropskom savetu 8. i 9. decembra, kada se bude raspravljalo o daljoj evropskoj integraciji zemalja Zapadnog Balkana, kada je o Srbiji reč, biti negativan. Za odluku o dodeli statusa kandidata Srbiji, kao i svakoj drugoj zemlji koja ga želi, potrebna je podrška svih članica EU.

Takođe, „najmoćnija žena sveta“ ovo je izjavila dva dana nakon što su poslanici njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u državnom parlamentu zauzeli stav i preporučili da se Srbiji ne odobri kandidatura, a dan pred učešće predsednika Borisa Tadića na međunarodnoj konferenciji koju u Berlinu organizuje glavna opoziciona Socijaldemokratska partija (SPD).

Takođe, ovo drastično upozorenje Angele Merkel dolazi dan posle sastanka ministara spoljnih poslova EU u Briselu, koji nisu uspeli da usaglase zajednički stav oko toga da li Srbiji treba dati status kandidata i izjave šefa nemačke diplomatije Gida Vestervelea, koji je upozorio da napadi kosovskih Srba na vojnike Kfora, uoči donošenja odluke o kandidaturi, otežavaju njenu „evropsku perspektivu“. „Kažem slobodno i bez uvijanja – ako Srbija ne prihvata teritorijalni integritet Kosova, to je onda kriterijum i u donošenju naših nemačkih odluka“, poručio je Vestervele.

Merkelova je juče u Bundestagu jasno rekla da „put Srbije u EU vodi samo preko normalizacije odnosa sa Kosovom“. Ona je dodala da su „EU i nemačka vlada blagovremeno formulisali svoja očekivanja (prema Srbiji) u formi konkretnih koraka“. „Veoma mi je žao što Srbija do sada nije ispunila ova očekivanja u dovoljnoj meri, čime za sada nisu data pretpostavke za dodelu statusa kandidata“, rekla je kancelarka. Ona je navela da se Srbiji može zameriti i to što je „proteklih dana doprinela stvaranju atmosfere u kojoj su nemački vojnici Kfora na severu Kosova vatrenim oružjem napadnuti i povređeni“. „To nije prihvatljivo. Naši vojnici tamo veličanstveno obavljaju svoj posao, za šta smo im zahvalni“, istakla je Merkelova.

Ujedno, nemačka kancelarka je istakla da je Berlin „za evropsku perspektivu svih zemalja Zapadnog Balkana“. „Dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja su, preko kriterijuma iz Kopenhagena, deo politike proširenja EU. Dugoročno, mi želimo da ne samo Srbiju, već i Kosovo uključimo u EU i istovremeno sačuvamo punu sposobnost Unije da funkcioniše“, rekla je Angela Merkel pred poslanicima Bundestaga.

Ovakve reči Merkelove izazvale su reakcije u srpskoj javnosti, pre svega opozicionih partija i stručnjaka za evropske integracije.

Predsednik LDP Čedomir Jovanović rekao je da je, posle brojnih grešaka srpskih vlasti, teško „naći argumentaciju koja bi mogla da ubedi Evropu da Srbija dobije status kandidata“. „Na samom kraju mandata Vlade, koja je dobila glasove na obećanju evropske Srbije, osuđeni smo na živo blato propale kosovske politike i zakasnele izjave predsednika Borisa Tadića i ministara, koje više liče na spašavanje savesti, nego na ozbiljan preokret“, navodi Jovanović u pisanoj izjavi. On je ocenio da se politika, koja je Srbiju dovela do gubitka kandidature, mora potpuno napustiti, a ne „presvlačiti u nove fraze i traženje alibija“. Zbog toga su, navodi Jovanović, društvu potrebne korenite promene i pravi preokret. „Sada više nije u pitanju samo kandidatura, jer nastavak manipulisanja kosovskom politikom može zemlju uvesti u mnogo veće unutrašnje probleme“, ukazao je Jovanović.

Predsednik SPO Vuk Drašković apelovao je na predsednika Borisa Tadića da „preuzme državničku odgovornost“ i odmah prihvati ono što se od Srbije traži da bi stekla status kandidata . U pisanoj izjavi medijima, Drašković je naveo da niko u EU ne zahteva da Srbija prizna nezavisnost Kosova, nego da prihvati stvarnost da 22 članice Unije imaju takav stav. „Traži se da Srbija prihvati integrisano upravljanje na svim carinskim prelazima sa Kosovom, garantuje slobodu kretanja i trgovine preko tih prelaza, prihvati učešće Kosova na međunarodnim skupovima i da uskrati svaku, političku i finansijsku podršku ekstremistima na severu pokrajine koji podižu barikade i podstiču opasne sukobe sa međunarodnim mirovnim snagama“, naveo je lider SPO.

Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević rekao je da očekuje da će Savet EU 9. decembra odložiti donošenje odluke o kandidaturi Srbije. Komentarišući poruke Merkelove i Vestervelea, on je objasnio da taj stav podrazumeva da treba da se uklone barikade na severu Kosova, da se omogući regionalno predstavljenje Kosova i integrisano upravljanje carinskim prelazima. „Do sada nismo postigli takav dogovor, videćemo šta će se u narednih nekoliko dana desiti“, kazao je Pribićević.

Izvršni direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić procenjuje da izjava Merkelove ima funkciji dodatnog pritiska na Beograd. „To je pametan politički manevar Nemačke i još nekih zemalja koje žele da dobiju maksimum onoga što Srbija može da im da do 9. decembra. Mislim da ćemo danas, sutra ili prekosutra biti svedoci jedne dramatizacije u stilu španskih serija“, rekao je Todorić.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić izjavila je da je posle negativnog stava nemačke kancelarke očigledno da Srbija ne može očekivati status kandidata za članstvo u EU do kraja ove godine. „Nadam se da stav Saveta EU ipak neće biti decidno ne, nego da će poruka biti takva da se ostavljaju otvorena vrata za narednu godinu“, rekla je Bobić.

SAD: Srpski MUP prisutan na Kosovu

Filip Riker, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju, odgovarajući na pitanja novinara u Vašingtonu, izjavio je da Amerika „već duže vreme poziva na rešavanje problema službenika srpskog MUP-a, koji rade na Kosovu i koji su aktivno podržali akciju podizanja barikada“. „Srpska policija je već dugo prisutna na Kosovu, što se kosi sa Rezolucijom 1244 SB UN“, naveo je Riker.

Trojni stav

Nemačka i Francuska su se, prema saznanjima Danasa, još pre 12. oktobra i izveštaja EK usaglasile oko toga šta Srbija treba da uradi da bi dobila status kandidata. Taj takozvani „non-pejper“ podržala je i Velika Britanija. U dokumentu se navodi nekoliko nivoa očekivanja. Konkretni rezultati se očekuju u slobodnom kretanju, prelazima, priznavanju univerzitetskih diploma, pečatima, katastru i matičnim knjigama, učešću Kosova u međunarodnim organizacijama. Drugi nivo, gde se tek očekuju prvi rezultati, jesu pitanja koja još nisu diskutovana u pregovorima Beograda i Prištine, a to su energija i telekomunikacije.