Sve što treba da znate o misiji Evropskog parlamenta u Srbiji

Misija Evropskog parlamenta za utvrđivanje činjenica posetiće Srbiju od 22. do 24. januara 2026. godine, s tim što će se većina njenih aktivnosti održati u petak, 23. januara. U pitanju je misija koju šalje Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET).

Kako je za televiziju Nova S ove nedelje izjavio izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula, koji će biti član misije, njen cilj je da Evropski parlament dobije „jednu dodatnu informaciju i jednu još jasniju sliku o onome šta o situaciji u samoj Srbiji, ali i o perspektivama Srbije na evropskom putu kažu oni koji rade ili u poslaničkim klupama, koji su u izvršnoj vlasti“, ali i oni koji razmišljaju o Srbiji iz nekih drugih uglova, poput civilnog društva i akademske zajednice.

Misiju Evropskog parlamenta već nekoliko dana napadaju mediji bliski vlasti, ali i sami predstavnici vlasti, od kojih su Ana Brnabić i Aleksandar Vučić izjavili da se neće sastati sa evropskim poslanicima zbog ranije zakazanih obaveza.

S druge strane, većina opozicionih partija, koje su se duže vreme zalagale da do ovakve misije dođe u Srbiju, pozdravila je njeno organizovanje.

Kako i kada Evropski parlament organizuje misije?

Prema poslovniku Evropskog parlamenta, svaki odbor može, uz saglasnost relevantnih tela Parlamenta, da naloži jednom ili više svojih članova da sprovede misiju za utvrđivanje činjenica (fact-finding mission).

U toku 2025. godine, Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) poslao je misije u sledeće zemlje: Moldaviju, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, Urugvaj i Argentinu, Sjedinjene Američke Države, Švajcarsku, Bosnu i Hercegovinu i Kanadu.

Nakon svake misije objavljen je i kraći izveštaj od po nekoliko strana, u kojima su sumirani glavni zaključci posete i sastanci koji su tom prilikom održani.

Šta je prethodilo misiji EP u Srbiji?

Mogućnost slanja misije za utvrđivanje činjenica u Srbiju pomenuta je još u rezoluciji Evropskog parlamenta iz februara 2024. godine, koja je doneta povodom izbora u decembru 2023. godine. U tom dokumentu konstatovano je da su izbori u Srbiji odstupili od demokratskih standarda.

Do misije tada, ipak nije došlo, ali ova ideja se vratila u fokus uoči posebne sednice Evropskog parlamenta o Srbiji u septembru 2025. godine. Tada su Strazbur, gde se sednica održavala, posetili predstavnici proevropskih opozicionih partija.

U rezoluciji o Srbiji koju je Evropski parlament potom usvojio, kao rezultat septembarske sednice, uoči prve godišnjice tragedije u Novom Sadu, između ostalog se poziva na punu istragu ovog slučaja, podržava se pravo građana i studenata na mirne proteste i osuđuje nasilje pod uticem države.

Evropski parlament je već godinama vrlo kritičan prema situaciji u Srbiji, što se pre svega može videti iz rezolucija koje je ovo telo usvajalo velikom većinom. Osim toga, Evropska narodna partija, čija je poslanička grupa najveća u EP, prošle jeseni započela je proces preispitivanja članstva svoje pridružene članice Srpske napredne stranke zbog sumnji o privrženosti SNS-a evropskim politikama i vrednostima. Ovaj proces, koliko je poznato, još uvek traje.

Poseta misije EP dešava se u trenutku kada proces evropskih integracija Srbije ostaje zaglavljen već duže od četiri godine, jer među državama članicama ne postoji saglasnost oko zelenog svetla za dalji napredak Srbije zbog stanja unutrašnjih reformi i neusklađivanja spoljne politike sa EU.

Ko će biti članovi misije?

Prema informacijama koje su potvrđene Savremenoj politici u Briselu, misija će se sastojati od osam evropskih poslanika. Šefica misije biće Marta Temido iz Portugala, iz grupe Socijalista i demokrata.

Tri poslanika su članovi Evropske narodne partije, najveće grupe u Evropskom parlamentu:

Davor Ivo Štir iz Hrvatske
Rajnhard Lopatka iz Austrije
Rasa Juknevičiene iz Litvanije

Davor Ivo Štir, član Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) je izvestilac iz senke grupe Evropske narodne partije za Srbiju („redovni“ izvestilac je Tonino Picula iz grupe socijaldemokrata).

Tokom poslednje debate u Evropskom parlamentu o Srbiji, u septembru, Rajnhard Lopatka, član Austrijske narodne partije, ocenio je da Srbija trenutno „nije na putu ka članstvu u EU“ koji se zasniva na zajedničkim demokratskim standardima i izrazio nadu da će se zemlja vratiti na taj put.

Poslanica Rasa Juknevičiene je izvestiteljka Evropskog parlamenta za Gruziju, a po prvi put se obratila na temu Srbije na plenarnoj sednici u oktobru 2025. kada je izrazila „podršku studentima koji protestuju i bore se za demokratsku Srbiju“.

Dva člana misije su članovi grupe Socijalista i demokrata, druge najveće grupe u Evropskom parlamentu:

Tonino Picula iz Hrvatske
Marta Temido iz Portugala

Poslanik Tonino Picula je od 2024. godine izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Tokom svog mandata već je doživeo brojne kritike od strane vladajućih stranaka.

Marta Temido, koja će biti i šefica misije, dolazi iz stranke Anotonija Košte, predsednika Evropskog saveta. Tokom rasprave o Srbiji u septembru konstatovala je da institucije EU treba da „pozovu na hitno smanjivanje tenzija i angažuju se oko medijacije konflikta kako bi se povratilo poštovanje vladavine prava“.

Preostali članovi misije dolaze iz različitih grupa u Evropkom parlamentu:

Helmut Brendšteter (Austrija) iz liberalne grupe „Obnovimo Evropu“
Vladimir Prebilič (Slovenija) iz grupe Evropskih zelenih
Geadis Geadi (Kipar) iz grupe Evropskih konzervativaca i reformista

Poslanici Helmut Brendšteter i Vladimir Prebilič bili su vrlo aktivni po pitanju Srbije u protekloj godini. Zauzeli su oštar kritičan stav prema vlasti i podržali su studentske proteste. Kiparski poslanik Geadis Geadi nije se bavio konkretno Srbijom, ali jeste temama iz oblasti proširenja i spoljne politike EU.

Sa kim će se misija sastati?

Prema preliminarnom dnevnom redu posete, u koji je portal Savremena politika imala uvid, članovi misije će se odvojeno sastati sa predstavnicima poslaničkih grupa vlasti i poslaničkih grupa opozicije u Narodnoj skupštini.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je da će, u ime ove institucije, misiju takođe primiti predsednica Odbora za spoljne poslove Marina Raguš (SNS) i predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač (Savez vojvođanskih Mađara), koje su takođe i potpredsednice parlamenta.

Članovi misije tražili su sastanak sa samom Anom Brnabić i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali ovi sastanci se neće održati jer, kako je saopšteno javnosti, Brnabić će biti u poseti Estoniji, a Vučić na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

U proteklih nedelju dana Ana Brnabić je kritikovala Evropski parlament zbog, kako je rekla, nedostatka konsultacija oko datuma koji bi odgovarao obema stranama. Prema Brnabić, to pokazuje nepoštovanje prema Srbiji, dok je predsednik Vučić izjavio da mu „ne pada na pamet da gubi vreme“ na misiju EP.

Prema izvorima Savremene politike, misija Evropskog parlamenta najavila je svoj dolazak u decembru, na uobičajen način i uobičajenim diplomatskim kanalima.

Osim sa poslanicima u parlamentu, očekuje se da će se misija sastati sa predstavnicima medija, civilnog društva i akademske zajednice. Takođe se očekuje sastanak sa diplomatskim predstavništvima EU zemalja u Srbiji.
Koje su druge aktivnosti Evropskog parlamenta vezane za Srbiju?

Evropski parlament usvaja redovne godišnje izveštaje o situaciji u Srbiji kao kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji. Prvi nacrt izveštaja piše izvestilac za Srbiju Tonino Picula, ali izveštaji moraju da dobiju široku podršku kako bi bili usvojeni na plenarnoj sednici.

Po potrebi, Evropski parlament donosi i vanredne rezolucije o Srbiji vezane za specifične teme. Od 2021. godine, usvojeno je tri takve rezolucije: o ekološkim protestima (2021), o nepravilnostima tokom decembarskih izbora 2023. (2024) i o godišnjici tragedije u Novom Sadu (2025).

Narodna skupština Srbije i Evropski parlament sarađuju preko Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) koji postoji od 2013. i čiji su članovi poslanici u obe institucije. U pitanju je savetodavno telo koje se po pravilu sastaje dva puta godišnje i donosi preporuke, mada one povremeno izostaju ukoliko oko njih ne može da se postigne saglasnost.

Evropski parlament slao je svoju posmatračku misiju na proteklih nekoliko izbora u Srbiji. Takođe, poslanici u Evropskom parlamentu posredovali su tokom dijaloga vlasti i opozicije o poboljšanju izbornih uslova od 2019. do 2022. godine.