Modalitet za glasanje traži se u Briselu

Iako srpski zvaničnici tvrde da će glasanje 16. marta biti „repriza“ predsedničkih i parlamentarnih izbora Srbije na Đurđevdan 2012, koje je na KiM sproveo OEBS, izvori Danasa iz diplomatskih krugova tvrde da bi to pre mogla biti „kombinacija“ varijante iz 2012. i nedavnih lokalnih kosovskih izbora, jer ni Priština ni EU najverovatnije neće dozvoliti da se zbog glasanja obnovi ukinuta srpska administracija na KiM.

Poslednjim lokalnim kosovskim izborima, koje je Priština krajem 2013. sprovela na osnovu Briselskog sporazuma, sve većinski srpske opštine na KiM ušle su u sistem lokalne samouprave Kosova, zbog čega se sada traži novi model za sprovođenje glasanja za novi saziv Skupštine Srbije. Izvori Danasa nezvanično tvrde da još nije postignuta politička saglasnost oko ovog pitanja, ali da EU neće zatezati, jer je zvanični Beograd, navodno, obećao da će na ovim izborima ojačati reformsku većinu u Narodnoj skupštini, koja će podržati promenu Ustava i nastavak dijaloga s Prištinom.

Savetnici kosovskog premijera šalju medijske signale da se Vlada Kosova neće protiviti sprovođenju izbora, ali diplomatski izvori na KiM upozoravaju da u Prištini postoji otpor prema ovoj ideji. Prištinski mediji spekulišu da će Srbi glasati kao „dijaspora“ i da se trenutno pregovara o mestu brojanja glasova i izgledu glasačkih listića.

Srbija nije zvanično priznala samoproglašenu kosovsku državu i na KiM nema ni konzulat, niti ambasadu, a kancelarija oficira za vezu, smeštena u sedištu EU u Prištini, teško da bi mogla da bude mesto glasanja, rečeno je Danasu iz više izvora.

– Ne treba sumnjati da će Priština pokušati da pokaže dostignuća Briselskog sporazuma i jačanje svoje pozicije. Daće šansu Srbima da glasaju, jer moraju da sačuvaju deo obraza srpskih pregovarača u Briselu, ali će tražiti smanjenje broja biračkih mesta i insistirati da se glasovi broje van KiM. Beograd je Briselskim sporazumom pristao da njegovo zakonodavno telo ne donosi nikakve zakone o KiM, čime je sam sebe isključio iz bilo kakvog zakonskog procesa. Sada samo može da moli EU da ga zastupa u dogovoru s Prištinom o sprovođenju izbora – kaže za Danas Rada Trajković, poslanica Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova.

Trajkovićeva upozorava da će to izazvati dodatno nezadovoljstvo i konfuziju među kosovskim Srbima, koji su „već destabilizovani osećanjem da se Beograd bavi subverzivnim delatnostima prema srpskom stanovništvu na KiM, neiskrenim informisanjem o izborima, iznenadnim hapšenjima, optužnicama bez dokaza“. Prema njenoj oceni, situacija je toliko alarmantna da je vreme da Srbi traže sastanak s predsednikom Tomislavom Nikolićem.

RIK je preksinoć objavila Uputstvo za izbore 16. marta, u kome se kaže da „prilikom sprovođenja izbora na teritoriji AP KiM, kao neotuđivog dela Republike Srbije, RIK može doneti posebna pravila za određivanje biračkih mesta, formiranje organa i tela za sprovođenje izbora, kao i primopredaju izbornog materijala kada je to neophodno radi bezbednog sprovođenja izbornog procesa“. RIK je i pre objavljivanja Uputstva, 29. januara, odlučila da od vladine Kancelarije za KiM i njenog šefa Aleksandra Vulina zatraži „svu neophodnu pomoć u cilju organizovanja glasanja na predstojećim izborima na teritoriji AP KiM“.

Naš list ni posle dva dana čekanja od Vulina nije dobio odgovore u čemu će se sastojati tražena pomoć, mada je u Nemanjinoj 11, kako se spekuliše, juče održano više sastanaka na temu organizovanja izbora na KiM.

Masovno u verske posete

– Kao i dosad srpski političari će na KiM i u predizbornoj kampanji morati da prijavljuju svoj dolazak Prištini, koja će razmatrati i odlučivati o njihovom zahtevima. Teško da će proći oni koji prijave kampanju, što znači da će se ona na KiM voditi preko nižih stranačkih aktivista ili će to biti verske posete s političkim porukama. Zato treba očekivati da ožive posete srpskih političara crkvenim objektima na KiM. Najveći problem biće modalitet učešća Aleksandra Vulina u kampanji – kaže Dušan Janjić za Danas.