Moguć i treći Tačijev mandat

To je procena sagovornika Danasa – ministra za zajednice i povratak u tehničkoj Vladi Kosova Dalibora Jevtića i predsednice Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije Rade Trajković.

Iako su prištinski mediji za protekli vikend najavili kraj pregovora Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova, kao i potpisivanje koalicionog sporazuma počekom ove nedelje, u vreme zaključenja ovog izdanja našeg lista juče ni DPK Hašima Tačija, a ni DSK Ise Mustafe nisu zvanično saopštile čija je stranka dobila mesto premijera.

– Ne očekuje se da će koalicija DPK-DSK izaći sa konačnim dogovorom pre sednice SB UN 4. decembra. U međuvremenu će se definisati program nove vlade. Dogovoreno je 90 odsto stvari, ostalo je sporno samo još jedno pitanje – ko će dobiti ministarstvo obrazovanja. To što se još niko nije zvanično izjasnio o mestu premijera, ne isključuje mogućnost da Mustafa bude predsednik skupštine, a da Tači ostane na čelu vlade – kaže Dalibor Jevtić.

Prema njegovim rečima, postoje dve varijante – da DSK dobije mesto predsednika parlamenta, a kroz dve godine i predsedničkog kandidata, a da neko iz DPK sada dođe na čelo vlade ili da bude obrnuto. Jevtić najavljuje i da će DPK i DSK, tek kad saopšte konačan dogovor, ponuditi resore manjinskim zajednicama. On očekuje da će Kosovo, kao što je i najavljeno, 8. decembra dobiti i skupštinu i novu vladu.

– Iz pregovora se vidi da je Tači, odlažući koalicioni sporazum, uspeo da sukobi ne samo stranke propale koalicije Vljan, nego i da izazove unutarstranačke sukobe u njima, uključujući i DSK, koja je doskoro bila protiv vlade „Tači 3“. Međunarodna zajednica nudi Tačiju da 2016. bude kandidat za predsednika Kosova. To je za njega veoma neizvesna pozicija, jer se Atifete Jahjaga pokazala kao važan „igrač“ – prijatno lice kojim se pokrivaju sve negativnosti na kosovskoj političkoj sceni, uključujući i kriminal i trgovinu ljudskim organima. Nisam sigurna da bi Tači bio spreman da ostane bez državne pozicije do 2016, pogotovo što se očekuje osnivanje specijalnog suda za ratne zločine OVK i podizanje optužnica, a on je na vrhu piramide odgovornosti – ističe Rada Trajković.

Ona smatra da je i Tačijevo insistiranje na tome da predstavlja Prištinu na predstojećoj sednici SB UN o Kosovu najava da on hoće da ubuduće pregovara sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu. Ni Rada Trajković ne isključuje mogućnost da Isa Mustafa prihvati mesto predsednika Skupštine Kosova, pogotovo pošto ga je „ambasadorka SAD u Prištini baš sada javno obavestila da protiv njega postoji 70 krivičnih prijava iz vremena kad je kao blagajnik kosovke vlade u egzilu Bujara Bukošija održavao veze sa kriminalcima“.

Politički analitičar Dušan Janjić kaže da je realno da Mustafa ostane na mestu predsednika Skupštine Kosova, a da premijer budu ili Tači ili sadašnji šef kosovske diplomatije Enver Hodžaj.

– Sve će se završiti do kraja decembra i u zakonom predviđenom roku. Međunarodna zajednica uvek vodi brigu o bezbednosti i to će biti slučaj i sada. DSK je trenutno slaba stranka, u kojoj se vodi unutarpartijska borba, uključujući i zahteve za Mustafinu smenu. Nije isključeno da Zapad u vladu uvede i Alijansu za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, kao ravnotežu. Time bi se izbeglo da se AZBK i Samoopredeljenje udruže i zajedno izađu na ulice. Ramuš Hardinaj i Bljerim Šalja bili bi jako poželjni i korisni u procesu normalizacije odnosa sa Beogradom, jer sa Srpskim listom imaju više kontakata i poslova nego što se to zna u javnost – objašnjava Janjić za Danas.

U slučaju da uđe u vladu, Šalja bi, prema Janjićevoj proceni, verovatno zamenio Editu Tahiri na mestu pregovarača za tehnička pitanje i sprovođenje Briselskog sporazuma.

Što se tiče učešća kosovskih Srba u vladi DPK i DSK, Janjić očekuje da će Beograd i njen favorit Srpska lista biti kažnjeni manjim uticajem, jer su se kompromitovali podrškom koaliciji Vljanu u neustavnom izboru Ise Mustafe za predsednika Skupštine Kosova i raznim dogovorima sa Haradinajem. On procenjuje da će u novu vladu ući sve manjine na KiM, a ne samo Srbi, kao što je to slučaj u odlazećoj Tačijevoj vladi, te da će Srbi deliti „manjinske“ ministarske fotelje sa Gorancima i Bošnjacima. Prištinski mediji tvrde da su manjinske zajednice, sve skupa, tražile četiri ministarstva.

Srpski procenti

Sudeći prema izjavama predsednika Srpske liste Dragana Jablanovića, njen najnoviji zahtev za ulazak u vladu DPK-DSK jeste najmanje „sedam odsto vlasti“. Rada Trajković, inače kandidat za poslanika Srpske liste, kaže da je „zgranuta takvim izjavama“ i pita „ko je ovlasti Jablanovića da Srbe svodi na neke procente“.

– Jablanović ne zna da se vlast ne deli po procentima. To važi u reketiranju. Problem je to što pregovore vodi čovek koji se ne razume u politiku – stav je Dušana Janjića.

Dalibor Jevitć upozorava da srpska pozicija nije takva da bi Srbi na bilo koji način mogli da se ponašaju ucenjivački i da u procentima postavljaju uslove. On kaže da bi „u razgovorima o ulasku u vladu Srpska lista trebalo da štiti interese srpske zajednice na takav način da druga strana to ne shvati kao opasnost po sebe, nego kao put ka stabilizaciji kosovskog društva“. Jevtić napominje da nije isključeno i da umesto Srpske liste u vladu uđe Progresivna demokratska stranka Nenada Rašića, koji je bio ministar u obe dosadašnje Tačijeve vlade. U Srpskoj listi računaju da će koalicija DPK-DSK, ipak, voditi računa da Rašić u parlamentu ima jedno, a oni devet poslaničkih mesta, a da je za izglasavanje najavljene promene kosovskog Ustava potrebna dvotrećinska skupštinska većina celog Parlamenta i svih manjinskih glasova.

Ranija koalicija bez uspeha

DPK i DSK su i ranija pravile koalicionu vladu, od 2007. do 2010, ali ona nije opstala do kraja mandata. Prištinski analitičari upozoravaju da bi to moglo da se ponovi i sada, imajući u vidu nepoverenje koje među ovim strankama postoji još od oružanih sukoba između OVK i FARK, ali i zbog odnosa snaga u budućoj koaliciji, pogotovo ako Isa Mustafa bude premijer, jer će u njegovom kabinetu većina ministara biti iz Tačijeve DPK. Oni procenjuju da bi novi vanredni kosovski izbori mogli da se održe najkasnije za dve do tri godine.

Crkva za pravoslavne Albance u Makedoniji

Skoplje – Lider Demokratske unije za integraciju Ali Ahmeti najavio je da će pravoslavni Albanci u Makedoniji uskoro dobiti svoju crkvu, u kojoj će se liturgija služiti na albanskom jeziku. Ahmeti tvrdi da je Sinod Makedonske pravoslavne crkve dao saglasnost. MPC je u pravoslavnom svetu kanonski nepriznata crkva. Albanski istoričari tvrde da u Makedoniji ima oko 70.000 pravoslavnih Albanaca, prenose skopski mediji. Beta

USS nenadležan za Briselski sporazum?

Pokrajinski odbor DSS sa KiM upozorio je juče da bi „Ustavni sud Srbije mogao da se proglasi nenadležnim za ocenu ustavnosti briselskih sporazuma“. U saopštenju se ističe da ovakva odluka ne bi bila iznenađenje, imajući u vidu izjavu premijera Srbije Aleksandra Vučića da bi odluka USS o poništavanju Briselskog značila pad Vlade. Na osnovu „informacija koje su procurele“, DSS najavljuje i da će „čast USS spasiti nekoliko sudija koji će izdvojiti svoje mišljenje“.

Kosovu status posmatrača Frankofona

– Na sastanku Međunarodne organizacije Frankofonije, kome su u Senegalu prisustvovali i Atifete Jahjaga i Enver Hodžaj, samoproglašena kosovska država dobila je status članice-posmatrača Frankofonije. Na samitu je, između ostalih, bio i predsednik Francuske Fransoa Oland. Članice Frankofonije su države u kojima se govori francuskim jezikom.