Kako su Đinđić i Koštunica dogovoril izručenje Miloševića?

Pod naslovom „Ekskluzivno, četvrt veka nakon 5. oktobra, nekadašnji ambasador SAD, otkriva najveći deo tog vremena“ Radar u štampanom izdanju donosi niz detalja o događajima od pre 25 godina u Srbiji.

Prenosimo kratki odlomak:

„Krajm maja 2001. godine Đinđić je zatražio sastanak sa američkim ambasadorom i u četiri oka mu objasnio da, uprkos velikim naporima, neće biti moguće procesuirati i osuditi Miloševića u Srbiji. Montgomeri beleži da je Đinđić bio krajnje frustriran zbog toga, ali je dodao i da je otvoren za različite predloge.

Posle konsultacije sa državnim sekretarom, Montgomeri je ponudio paket usluga koje idu uz izručenje Slobodana Miloševića Hagu. A paket je podrazumevao eliminisanje svih preostalih sakncija koje su SAD uvele tokom Miloševićeve vlasti, značajana sredstava na predstojećoj Donatorskoj konferenciji za Jugoslaviju, otpisivanje dugova, posetu premijera Đinđića Americi, i susret sa predsednikom i državnim sekretarom, podršku vladi u prebacivanju Miloševića u Hag i obećanje da će američka vlada poslati Kongresu sertifikat o saradnji Srbije, da bi naš program podrške mogao da se nastavi.

Sve ovo je američka strana odborila svom ambasadoru za manje od jednog dana, što njemu daje za pravo da zaključi koliko je za američku administraciju bilo važno izručenje Miloševića Hagu.

„Nekoliko dana kasnije ponovo sam pozvan na sastanak s Đinđićem. Razgovarali smo u njegovom kabinetu. Pozvao je telefonom Koštunicu, rekao mu da sam stigao i zatražio njegov odgovor. Rekao je veom jasno: „Znaš kakav je predlog. Ako nameravaš da odbiješ učini to sada“. Usledila je potpuna tišina. Nakon tridesetak sekundi, Zoran je spustio slušalicu i jednostavno rekao: „U redu je, prihvaćeno“.

Važno je naglasati da je Koštunica, premda preko telefona ništa nije rekao, čvrsto verovao da je izručenje protivzakonito i nikad nije prestao da ga kritikuje. Istovremeno međutim, nije ni bio voljan da preduzume aktivne mere kojima bi sprečio izručenje, mada je lako mogao da to učini…“