Uslov iz Evropske unije da Srbija treba da ukine paralelne institucije na Kosovu nije nov, samo je ovog puta direktnije upućen, a i logičan je sled događaja nakon nedavnih dešavanja na severu Kosova, ocenjuje za Danas predsednik srpske Samostalne liberalne stranke Slobodan Petrović, koji u Vladi Kosova ima funkcije zamenika premijera i ministra za lokalnu samoupravu.
Da li to znači da je vlast u Prištini namerno pokrenula pitanje o ukidanju institucija Srbije na severu kako bi uslovila njenu kandidaturu za članstvo?
– To je realna dilema i zaista bi moglo da se protumači da je izabran trenutak kandidature Srbije da se poguraju nerešeni problemi, koji slabe ekonomski razvoj Kosova. Građani na severu Kosova vide akcije vlade iz Prištine kao napad na njih, ali to uopšte nije slučaj. Zbog loše informisanosti, ti građani ne daju priliku Prištini da na pravilan način pokaže svoje iskrene namere. Nije tu samo Vlada Kosova, već i institucije EU. Građani severa Kosova trebalo bi da razmisle koliko gube, a koliko dobijaju time što mali broj ljudi stiče bogatstva u uslovima nedefinisanih odnosa.
Zbog čega bi Srbija uopšte formirala institucije ako sada donese odluku o njihovom ukidanju?
– Na severu Kosova vlast ne obavlja nijedna institucije, što je dalo širok prostor delovanju kriminala i jačanju veoma moćnih pojedinaca. S obzirom na činjenicu da se Srbija saglasila s prisustvom Euleksa na Kosovu, postojanje tih institucija i nema neku veću svrhu, osim što građanima na severu Kosova daje lične dohotke. S druge strane, građani na severu imaju velikih problema sa infrastrukturom, vodom i zagađenjem olovom, a na tim pitanjima pomenute institucije ne rade ništa.
Pa, kakav cilj su srpske vlasti htele da postignu ulažući novac u formiranje tih institucija?
– Srbija vodi dvostruku politiku – evropske integracije i očuvanje Kosova, pa pretpostavljam da je to razlog ulaganja u institucije na severu Kosova. Međutim, postaje vrlo jasno da paralelno dostizanje oba cilja nije održivo. Srbija otvoreno pokazuje pretenzije ka severnom delu jer ne pamtim kada je Beograd učinio nešto značajnije za kosovske Srbe južno od Ibra. Cilj ulaganja Srbije na sever je njeno opstajanje u životu Kosova, što ne bi bilo sporno da je transparentno i u saglasnosti s EU i uopšte međunarodnom zajednicom na Kosovu. I plan Martija Ahtisarija predviđa da Srbija i te kako može da podrži obrazovni i zdravstveni sistem na Kosovu. Međutim, održavanje institucija kao što su opštine koje nisu funkcionalne iz poznatih političkih razloga, prosto nema smisla. To nije ni u skladu s evropskim standardima.
Koliki su bili rizici akcije prištinskih vlasti na severu Kosova i da li se u kontekstu bezbednosti može govoriti o njenoj opravdanosti?
– Da li je ovaj potez bio dobar za Prištinu, pokazaće vreme. Rizici su bili veliki, situacija je zaista mogla da izmakne kontroli, a još uvek ne možemo reći da nema opasnosti. Međutim, nakon tog veoma napornog perioda, svi razmišljaju trezvenije i iskreno se nadam da će se svi potezi i planovi prebaciti za pregovarački sto. Apelujem na sve aktere da isključivo koriste diplomatska sredstva za postizanje svojih ciljeva.
Šta će se dogoditi ako Srbija ostane dosledna i odluči da ne ukine svoje institucije?
– Verujem da će se, uz podršku Brisela i u okviru započetog dijaloga, naći najbolja rešenja za sigurnost naših građana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
