Nadam se da će nas Beograd ozbiljno shvatiti

Petersova naglašava da se nada da će zvanični Beograd „ozbiljno shvatiti ovaj signal Holandije“.

Šta je motivisalo partiju Zelenih da predlože rezoluciju o Srbiji, koju je u utorak usvojio holandski parlament i koja je poenta tog dokumenta?

– Zaključci o saradnji Beograda s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, koje je glavni tužilac Serž Bramerc napisao juna ove godine, bili su negativniji od onih koje je izneo decembra 2009. Zbog toga smo predložili ovu rezoluciju. Njome naš parlament traži od vlade da predloži odlaganje donošenja odluka o daljoj evropskoj saradnji sa Srbijom. Želimo da se sačeka sledeći izveštaj glavnog haškog tužioca, koji se očekuje do kraja ove godine. Mi bismo mogli da podržimo dalju saradnju EU sa Srbijom onda kada Serž Bramerc ili njegov naslednik zaključi da Srbija u potpunosti sarađuje s Tribunalom.

Ovakvim stavovima, kakvu poruku parlament Holandije šalje Srbiji i svojim partnerima u EU?

– Mi smo principijelno za nastavak evropske saradnje sa Srbijom, ali imamo jedan važan uslov, a to je puna saradnja s Haškim tribunalom. U ovom trenutku, verujemo da taj uslov nije u celini ispunjen. Srbija mora da uradi više u pronalaženju i hapšenju optuženika za ratne zločine, poput Ratka Mladića, kako bi Tribunal mogao da im sudi.

Očekujete li da će na zasedanju Saveta ministara EU, 25. oktobra u Luksemburgu, odluka o kandidaturi Srbije biti doneta većinom glasova, a ne konsenzusom svih 27 zemalja članica? Ukoliko se to dogodi, koje korake bi parlament i vlada Holandije mogli da preduzmu?

– Naravno da se nadamo da na sednici Saveta neće biti preglasavanja, ali znamo da Predsedništvo EU i većina ostalih zemalja članica žele da odluka o Srbiji ovom prilikom bude doneta većinskim glasanjem. Nepisano je pravilo da države članice uzimaju u obzir kada neka druga zemlja Unije pokrene ozbiljne primedbe u vezi s nekim pitanjem. Ako se ipak odluči da bude većinsko glasanje, onda bi naša vlada trebalo da nastavi da pritiska kako bi došlo do odlaganja odluke o prosleđivanju kandidature. Štaviše, naša vlada bi morala da zahteva da Savet usvoji deklaraciju kojom bi se poručilo da je puna saradnja s Haškim tribunalom presudan uslov za sve dalje korake u saradnji EU sa Srbijom.

Zašto su holandski Zeleni i parlament toliko ubeđeni da je takozvana politika uslovljavanja neophodna kada je reč o Srbiji?

– Zbog toga što je do sada davala rezultate. Radovan Karadžić je uhapšen, na primer. Ali, sada bi trebalo i ostali optuženici za ratne zločine koji su u bekstvu da budu pronađeni i izručeni Tribunalu. Potrebno je da pritisnemo Vladu Srbije kako bi ona preduzela zaista sve što je neophodno da se optuženici pronađu i uhapse. Tužilac Bramerc, prilikom nedavne posete parlamentu Holandije, rekao je da u Srbiji postoji manjak operativnih kapaciteta. Zbog toga želimo da u tom pogledu zemlje članice EU pomognu Srbiji. Ako se mi pitamo, Holandija i ostale članice Unije obezbediće operativnu obaveštajnu podršku.

Postoji li mogućnost da novi šef holandske diplomatije Uri Rozental na zasedanju Saveta EU u Luksemburgu donese ikakvu odluku koja bi bila drugačija od pozicije koju je vaš parlament zauzeo prema Srbiji?

– Zvanično, on mora da radi ono što parlament od njega zahteva. Rezolucija je usvojena jednoglasno, što od nje čini veoma snažan signal. Ponekada, u praksi, dešava se da ministar postupi drugačije. Ali, Rozental je već rekao da će uraditi ono što se rezolucijom od njega traži. Zbog toga, ne očekujem da će postupati drugačije.

Holandija je, naravno, suverena zemlja. Ali, njena politika u vezi sa srpskom kandidaturom je praktično jedinstvena u celoj EU. Kako to komentarišete?

– S obzirom na naše istorijsko učešće u katastrofi koja se dogodila 1995. u Srebrenici, osećamo se veoma odgovornim u vezi s tim pitanjem. Puna saradnja Srbije s Haškim tribunalom je važna svim zemljama članicama EU, ali mislim da naša istorijska odgovornost utiče na to da moramo imati najtvrđu moguću poziciju.

Da li ste informisani da je državna sekretarka SAD Hilari Klinton, veče pred usvajanje rezolucije u holandskom parlamentu, ponovila u Beogradu da je zadovoljna saradnjom Srbije s Tribunalom i da je Srbija spremna za sledeći korak prema EU?

– Da, to je zanimljivo. Ali, kada čitamo Bramercov izveštaj, onda možemo da zaključimo da je saradnja Beograda s Tribunalom bila bolja pre pola godine. Ipak, nadamo se da će Bramerc imati osnova da u svom sledećem izveštaju saopšti veoma pozitivan zaključak. Nadam se da će vlasti Srbije ozbiljno shvatiti ovaj signal Holandije. U tom slučaju ćemo i podržati dalju saradnju EU sa Srbijom.