Demostat: Ne postoji ozbiljno razmatranje trajne „dvoslojne EU“, treba sesti za sto u bio kom obliku

O ovom planu, do sada su se izjasnile Srbija, Albanija i Crna Gora. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić u intervjuu za FAZ (Frankfurter algemajne cajtung) izjavio je da je članstvo bez prava veta za Srbiju prihvatljivo i da je najvažnije zajedničko tržište, kao i slobodan promet robe, ljudi i kapitala. Albanski premijer, Edi Rama, saglasan je sa ovakvom idejom, dok je Crna Gora, za sada, izrazila neslaganje, piše Demostat.

Samo dva meseca nakon ruske agresije na Ukrajinu, 2022. godine, francuski predsednik Emanuel Makron, predstavio je plan “dvoslojne EU” najpre u svom govoru u Evropskom parlamentu, a zatim i na Konferenciji o budućnosti Evrope. Tada je predložio formiranje Evropske političke zajednice kao novog foruma za politički dijalog i stratešku saradnju na kontinentu. Inicijativa je predstavljena u trenutku kada je Evropska unija istovremeno bila suočena sa ratom u Ukrajini i sa pritiscima za ubrzano proširenje. Prema njegovoj viziji, Evropska politička zajednica nije zamena za članstvo u Evropskoj uniji, nego platforma za saradnju evropskih država koje dele osnovne demokratske vrednosti, uključujući pitanja bezbednosti, energije, transporta i slobodnog kretanja ljudi.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, pozdravila je ideju o većoj saradnji, ali je naglasila da EPC ne treba da zameni zvaničnu politiku proširenja Evropske unije.

Poslednjih nekoliko decenija bilo je nekoliko sličnih inicijativa, poput “Evrope u više brzina”, “Jezgra Evrope”, “Evrope koncentričnih krugova” koje su se svodile na istu ideju: ekonomski najrazvijenije države bi prestavljale osnovno pokretačko jezgro, dok bi ostalim manje razvijenim zemljama pridruživanje bilo šansa da se razviju.

Ulazak u petu godinu rata na evropskoj teritoriji, naveo je njene lidere da u prvi plan stave pitanje bezbednosti koje je usko povezano sa energetskom sigurnošću i smanjenju zavisnosti od Rusije, podrškom Ukrajini, pitanjima odbrane Unije, ali i sa politikom proširenja. Cilj Evropske unije je da u ovakvim okolnostima održi ekonomsku stabilnost i jedinstvo, ali i da pronađe modele za efikasnije odlučivanje unutar Unije.

Sagovornici Demostata, Ivan Vejvoda (stručnjak za međunaodne odnose) i Štefan Lene (predavač na Diplomatskoj akademiji u Beču i viši saradnik u Karnegi Evropa) analizirali su mogućnosti oko izmene uslova za prijem novih država u članstvo Evropske unije, koje bi olakšale skeptičnijim zemljama članicama da podrže i ratifikuju ugovore o pristupanju. Ukoliko bi došlo do ovakve Strategije, ocenjuju da bi njen cilj bio smanjivanje rizika od vraćanja novih država članica unazad.

Stara tema u novim geopolitičkim okolnostima

Na pitanje Demostata da li je da li je realno donošenje Strategije “dvoslojne EU” (two-tier EU), Ivan Vejvoda najpre podseća da je rasprava o tome da li Evropska unija treba pre da se produbi, odnosno da prvo ojača svoju unutrašnju strukturu ili da se proširi, u suštini uvek je išlo zajedno: i produbljenje i proširenje, i da je vrlo teško razdvojiti te dve stvari.

Dodaje da “ta rasprava decenijama traje praktično od kada postoji Evropska zajednica, odnosno Evropska unija. Ona sada dobija na značaju, zato što smo u jednoj potpuno novoj geopolitičkoj i geostrateškoj situaciji zbog ruske agresije i invazije na Ukrajinu. Sada ćemo obeležiti četvorogodišnjicu 24. septembra ove godine. Taj rat traje duže nego rat Sovjetskog saveza sa nacističkom Nemačkom. Taj rat traje duže nego prvi svetski rat. Prema tome, to je nešto što definiše, kao pozadina, celu ovu raspravu, jer se radi o bezbednosti Evrope”.

Navodi kao primer francusko-nemačku inicijativu “Plovidba na uzburkanom moru, reformisanje i proširenje EU za 21. vek” iz septembra 2023. godine, koju su pokrenule ministarke za evropska pitanja Francuske i Nemačke, u kojoj su tražile da ekspertska grupa od po deset Francuza i deset Nemaca, sedne i raspravi ovu temu.

“Akcenat je bio šta treba Evropska unija da uradi da bi se pripremila za ovo novo proširenje od možda deset i više članova. Zaključak je bio da mogu da budu koncentrični krugovi. To je jedna od ideja koja je iznesena. Razne scenarije su oni napravili i mislim da je taj papir valjan i danas i treba ga pogledati, jer nam neke stvari postaju razumljivije zato što je taj ekspertski pogled produbljen i kompleksan, nije jednostavan i nudi razne varijante” objašnjava Vejvoda i podseća da je “EU je uvek bila u nekakvim slojevima, da nisu sve zemlje u šengen sistemu bez granica, da nisu sve zemlje u evro zoni, odnosno deo evro valute. Nedavno su Hrvatske i Bugarska pristupile, ali ima još zemalja koje nisu deo evro zone. Kada su zemlje prevovarale raznih izuzeća i to je bilo sasvim normalno”.

Prema saznanjima Štefana Lenea ne postoji ozbiljno razmatranje trajne „dvoslojne EU“.

On navodi da “postoje izvesne spekulacije da bi Komisija mogla da predloži da se u ugovore o pristupanju uključe odredbe koje bi na određeni vremenski period ograničile pravo glasa novih zemalja članica (bez veta) i da se nametne – ponovo na privremenoj osnovi – jača uslovljenost vladavinom prava. Primarna ideja je da se smanje rizici od vraćanja novih zemalja članica unazad. Ali postoji i nada da bi takve odredbe olakšale skeptičnijim zemljama članicama EU da podrže i ratifikuju ugovore o pristupanju”.

“Kao što znate, reakcija kandidata na takav pristup je bila pomešana. Albanska vlada je, na primer, signalizirala fleksibilnost, dok je crnogorska zauzela prilično skeptičan stav. Za sada je, međutim, sve ovo samo spekulacija. Komisija bi trebalo da otkrije svoje prave namere kada podnese svoje „analize javnih politika“ u narednim nedeljama”, kaže Lene

Vejvoda zaključuje da smo “došli u ovu situaciju kada je EU shvatila da je kredibilnost Evropske unije, pa i procesa proširenja već dugo vremena pod znakom pitanja, jer je Hrvatska zemlja koja je poslednja ušla juna 2013. godine. Skoro 13 godina će biti od kada je to bilo. Tu je ona čuvena floskula: oni se prave da nas primaju, a mi se pravimo da se refomišemo, i u suštini dok nije bilo ruske invazije to je nekako tavorilo. Zemlje koje nisu radile svoje “domaće zadatke” da se reformišu u skladu sa evropskim pravnim tekovinama, prosto nisu napredovale”.

Treba iskoristiti svaku priliku da se sedne za sto

Bez obzira na moguća ograničenja novim državama članicama Evropske unije, Vejvoda smatra da “treba iskoristiti svaku priliku da se sedne za sto u bilo kom obliku. Onda dokazujete da ste valjani član, da se pridržavate tekovina, pre svega uvek govorim o vladavini prava, o ljudskim pravima, o demokratskim slobodama, o slobodama medija, o slobodama udruživanja i govora. Čak i ako se sedne za taj sto kao zemlja članica sa ograničenjem u određenim sferama, ja mislim da to treba iskoristiti. Juče ili prekjuče, predsednica Moldavije je rekla da bi to bilo prihvatljivo, premijer Albanije Edi Rama je takođe rekao da bi bio za to”.

Na Demostatovo pitanje: da li je ovo način da se proširenje “održi u životu” i na neki način, pruži kompromis državama koje se protive proširenju, Vejvoda odgovara potvrdno ocenjujući da Evropska unija traži način kako da sebe ojača i da je proširenje, u stvari, konsolidacija Evrope.

“Mi jesmo Evropa po svemu, po istoriji, po geografiji. Stalno treba gledati u tu geografsku kartu Evrope da se vidi. Ja sam davno nazvao ovo naše područje, još pre 25 godina, unutrašnjim dvorištem Evropske unije i takav jedan položaj, samo geografski, ne govorim o geopolitičkom, jednostavno definiše određene stvari.

Treba sasvim jasno i glasno reći mi jesmo zapravo već deo EU. Pogledajte trgovinu i razmenu, pogledajte investicije odakle dolaze, pogledajte koliko ljudi iz celog regiona ima u toj EU. Nema nijedne osobe u bilo kojoj od naših zemalja koja nema nekoga u nekoj od država EU, tako da svi znaju kako je tamo”.

Kada je reč o održavanju refernduma o ulasku u Evropsku uniju, Vejvoda je siguran da bi “bez obzira na sve ankete javnog mnjenja, imali bismo većinu za ulazak” i da bi to donelo “više izvesnosti, malo više prosperiteta, malo više bezbednosti”.

Odgovornost za negativne stavove prema Evropskoj uniji u anketama u celom našem regionu vidi u retorici vlasti (Vlade ili predsednika), jer ona definiše jedan dobar deo javnog mnjenja. “Kada bi ta poruka bila drugačija, odnosno ne samo poruka, nego i činovi reforme, videli bismo okretanje javnog mnjenja koje bi otišlo u plus 50 u odnosu na to”, kaže Vejvoda. On takođe misli da “treba iskoristiti ovu priliku i da se u ovoj sadašnjoj Evropskoj komisiji koju vodi fon der Lajen, gde je Marta Kos komesar za proširenje, u tom delu Komisije sasvim je jasno da proširenje mora da se dogodi za vreme ovog mandata na ovaj ili na onaj način”.

U kontekstu proširenja osvrnuo se i na rat u Ukrajini, odnosno na pronalaženje načina da Ukrajina uđe u Evropsku uniju kao “deo bezbednosnih garancija”. Po njegovom mišljenju “rat na evropskom tlu ponovo u toj meri, vratio je na sto potrebu za ubrzanim proširenjem”.

Na pitanje: kako bi se eventualno usvajane pomenute Strategije odrazilo na proces proširenja, odgovara da “usvajanje ovakve Strategije jeste otvaranje vrata upravo za tako jedan fleksibilan ulazak koji omogućava da za stolom, odnosno u Briselu vi učestvujete, a istovremeno imate mogućnost da napredujete u skladu sa reformama koje su potrebne da biste postali punopravni član”.

“Bilo je mnogo ranije negodovanja i odbijanja da se uopšte o tome razgovara, da je to zapravo zamajavanje, da je to pokušaj da se zemljama baca prašina u oči, sešćete za sto, a u stvari, mi znamo da vi nikada nećete postati punopravni kanditat itd. Nikada se nisam slagao sa tim tezama, da ne pominjem zemlje koje su to često postavljale. Mislim da je svako vreme takvo da treba iskoristiti priliku da se ide napred, da se postane punopravni akter za tim metaforičkim i realnim stolom u Briselu, da sedite, da se viđate, družite, stvarate prijateljstva politička i lična koja znamo da su vrlo važna i da i vaši ljudi, građani, eksperti, idu tamo i postanu deo te, u pozitivnom smislu, mašinerije Evropske unije”, zaključuje Vejvoda.