Nema drugara, već samo interesa

Naš sagovornik smatra da se „iz toga vidi da naš predsednik i dalje infantilno misli da ako je neko ljubazan prema njemu, odmah mu je prijatelj, pogotovo što se to prijateljstvo nešto slabo primećuje u praksi, kao kad su meni kao klincu ponekad stariji na fudbalu govorili da razbijam a ja nijedan gol nisam dao“.

S druge strane, istoričar i analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje za Danas da su lični kontakti državnika „katalizator pozitivnih procesa“, ali da najviše značaja imaju „međudržavni interesi“.

– Srpski zvaničnici mogu imati recimo odlične odnose sa američkim senatorima, ali to ne utiče u većoj meri na odnose Beograda i Vašingtona, jer SAD nisu u pozitivnom smeru izmenile svoju politiku prema Srbiji. Dakle, velike sile se pre svega vode sopstvenim interesima u odnosima prema drugim zemljama. Lični kontakti zvaničnika, svakako, predstavljaju važan podstrek za unapređenje veza između različitih država, ali nisu od ključnog značaja. Recimo, predsednik Vučić je sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom uspostavio izuzetne lične kontakte koji doprinose i unapređenju odnosa Srbije i Grčke, ali Atina je i ranije bila prijateljski nastrojena prema Beogradu, ističe Anđelković.

Srpski predsednik je, između ostalog, gostujući preksinoć na Pinku ponovio da je na nedavnom skupu u Parizu imao izuzetno prijateljski susret sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, kao i da ima mnogo „drugara i prijatelja“ na svetskoj sceni. Takođe, naglasio je da je sa ruskim liderom Vladimirom Putinom imao „najduži razgovor u četiri oka“ – „ogromna prostorija, nas dvojica sami, to govori o pristojnom odnosu“.

Evropski prijatelji

Prošle godine Aleksandar Vučić je nakon što su Srbiji otvorena poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU izrazio duboku zahvalnost Miroslavu Lajčaku, Johanesu Hanu i drugim „evropskim prijateljima“, apostrofirajući i šefa mađarske diplomatije Petera Sijarta. On, takođe, svojim prijateljem naziva britanskog ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona.