„Nije novost da je Šapić nasilnik“: Gradonačelnikove pretnje Đilasu su pravilnost, a ne incident

Dragan Đilas, predsednik i narodni poslanik Stranke slobode i pravde, koji je od 2008. do 2013. obavljao funkciju gradonačelnika Beograda, objavio je na mreži Iks da uvredljive i preteće poruke koje mu je uputio aktuelni gradonačelnik Aleksadnar Šapić.

Šapića je, sudeći prema porukama, izrevoltirao poslednje izdanje Đilasovog autorskog podkasta „Dežurni krivac“.

„Sad me dobro slušaj, džukeletino jedna“, piše u poruci koju je Đilas objavio. „Za ovo ću ti lično je*ati sve po spisku, prešao si granice. Ja rekao da nije kriv, pijan i nadrogiran čovek, koji je ubio kolima troje ljudi, eeej! Kunem ti se životom svojim da ću ti zbog ovoga, kada iz svega izađem, je*ati sve po spisku. Naći ću te ja lično, kada se najmanje budeš nadao“.

pic.twitter.com/wUgYjtOtlZ

— Dragan Djilas (@DraganDjilas) November 9, 2025

Đilasa smo upitali hoće li podneti prijavu protiv Šapića, a on odgovara da će prvo dati šansu tužilaštvu da reaguje prema službenoj dužnosti.

„Sačekaću dan-dva da dam šansu tužilaštvu da samo, po službenoj dužnosti, pokrene postupak protiv čoveka koji preti već drugi put. Ukoliko se to ne desi podneću prijavu“, navodi.

I ovo nije prvi put da gradonačelnik Šapić ima niz uvreda, ali i pretnja, prema političkim neistomišljenicima, kao i prema novinarima.

Na svojim konferencijama za štampu u Starom dvoru više puta je novinare, između ostalog, nazivao „hohštaplerima“ i „lažovima“. O odbornici ZLF u Skupštini grada Nataliji Stojmenović govorio je kao o „devojčici“, a poznato je i da je 2021. godine pretio „čupanjem srca“ autorima emisije „Dobar, loš, zao“ Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu, zbog čega su njih dvojica podneli krivične prijave za ugrožavanje sigurnosti.

Na pitanje kako razume, odakle potiče ta Šapićeva netrpeljivost prema neistomišljenicima i novinarima, Đilas je odgovorio: „Ko to razume???“.

Šapić nije odgovorio na pozive naše redakcije, da potvrdi autentičnost poruka koje je Đilas objavio.

Nešto duži odgovor pružio je Stefan Simić, odbornik Pokreta slobodnih građana u Skupštini grada Beograda. Simić za Danas kaže da ni za koga nije novost da je Šapić, kako navodi, nasilnik i nedostojan funkcije na kojoj se nalazi, te podseća da je prvi čovek grada „čak i pred kamerama napadao aktiviste, ponižavao saradnike, a česte su vesti o njegovim privatnim ekscesima“.

„On sebe verovatno vidi kao nekog velikog borca protiv nepravde, pa svaki put kad mu se ne svidi ono što ljudi o njemu kažu, on pribegava što verbalnoj, što fizičkoj agresiji. Što se mene tiče, mislim odavno da on ne treba da bude gradonačelnik i da treba da bude smenjen, ali SNS ne sme da izađe na izbore u Beogradu, jer je jasno da bi bili poraženi“, dodaje.

Simić ocenjuje da svakim danom Šapić samo dodaje argumente zašto je najpogrešniji čovek na čelu glavnog grada i zato još jednom poziva na raspisivanje izbora.

Zoran Alimpić, član Gradske izborne komisije u Beogradu i bivši v.d. gradonačelnik Beograda, za naš list napominje da bi neko ko se nalazi na javnoj funkciji trebalo da se uzdržava od ovakvog ponašanja i rečnika.

„Jedno je ako to radi neki čovek koji nije ni na kakvoj funkciji i koji je privatno lice, pa onda eventualno rizikuje da bude tužen zbog neke uvrede ili pretnje. Neko ko je na funkciji, on ne predstavlja samo sebe, nego predstavlja i grad. Tako da to svakako moramo svi da osudimo“, kaže on.

Alimpić navodi i da u širem kontekstu Šapićeve poruke Đilasu nisu nešto što je izuzetak i nešto što s einače ne dešava. Problem u Srbiji je u tome što je takvo ponašanja zapravo pravilo i što, kako kaža naš sagovornik, u nekim civilizovanijim i normalnijim društvima takvi ispadi bi bili razlog za podnošenje ostavke, ili smenu od strane sopstvene stranke i odbornika koji ne bi želeli da ih takav čovek predstavlja.

„I na kraju krajeva on više nikad ne bi mogao da dobije glasove, građani ne bi glasali za takve ljude. Međutim kod nas, pošto postoji ta nekažnjivost kad se čine loše stvari, a pretnje i uvrede su tu još i najmanja stvar, nekažnjivost postoji i za ozbiljan krivična dela, ljudi glasaju za takve ljude. Šta sve možemo u Skupštini da čujemo?! Najgore uvrede, gadosti, i ti ljudi bivaju ponovo i ponovo birani i onda posle toga i drugi pristojni ljudi postanu takvi, jer smatraju da je to nešto što narod nagrađuje. Nagrađuje se preletaštvo, i nagrađuje se nepristojnost, korumpiranost i kriminal. A sve to bi trebalo da bude kažnjivo, pre svega od strane glasača“, zaključuje Alimpić.

Dušan Spasojević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za Danas kaže da je ovo vrsta eskalacije u ponašanju Šapića, koji je i do sada pokazivao neparlamentarno i nediplomatsko ponašanja u svojim nastupima, te i on primećuje da gradonačelnik očito ima problema sa svima koji ga na neki način osporavaju i koji mu postavljaju pitanja.

„Prosto, to je način njegovog ponašanja koji je sad očigledno malo više eskalirao, verovatno zato što nije reč o potpuno javnoj komunikaciji nego o nečemu što je poluprivatni način komunikacije“, navodi on.

Spasojević smatra da Šapić izgleda razume da se na ovakav način vodi politika i da on ljude sa kojima se politički ne slaže razume kao protivnike.

„I pošto on većinu u gradskom parlamentu, on misli da mu to daje pravo da se ponaša. Mislim da, na kraju krajeva, to jeste i način kako čita SNS u širem smislu razume politiku, ali prosto Šapić je malo grublje prirode, valjda i zbog tog sportskog bekgraunda i prosto kod njega je ta samokontrola nekako uvek ograničena i onda to dovede do ovakvih rezultata. Ima bahatije ponašanje od jednog značajnog dela SNS-a, zvaničnika ili je prosto pod većim lupom javnosti, pa se onda to vidi“, navodi on.

A to što građani i dalje glasaju za one koji se na ovaj način ophode prema kritičarima, gde Šapić u ovoj vlasti nije usamljen slučaj, o političkoj kulturi u Srbiji, kaže Spasojević, govori više različitih stvari – od toga da je društvo podeljeno u blokove u kojima su birači premalo kritični prema onima koje smatraju svojim.

„I onda im dozvoljavaju slobodnije ponašanje, bilo to zloupotreba finansija i deljenje novca koje smo imali kod pokojnog Palme ili bahato ponašanje i ignorisanje nekih demokratskih procedura kod drugih“, navodi on.

Spasojević kaže i da je drugi nivo to koliko birači SNS-a uopšte i vide takve stvari, odnosno koliko su o njima informisani, jer o tome, kako napominje, ne izveštavaju svi mediji i zato stalno, ukazuje, moramo se imati u vidu kolika je kontrola nad medijima jer se tako ovakve krize kriju od birača i političarima se olakšava da se i dalje tako ponašaju.