Nemačka je obuzeta raspravom o dugoročnim posledicama krize zajedničkog evropskog monetarnog sistema i proširenje EU nije među najvažnijim političkim pitanjima u Berlinu. Ta zemlja ne spada među pobornike ubrzanog ulaska novih država u EU, ali, međutim, ona to i ne sprečava.
Brzina pristupa pojedinih zemalja i dalje zavisi, pre svega, od toga koliko su one same uspešne u svom političkom i ekonomskom preobražaju – ističe u razgovoru za Danas Dušan Reljić, naučni saradnik Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost komentarišući spekulacije da se ta zemlja protivi članstvu Srbije u ujedinjenoj Evropi.
Kakvo je zapravo raspoloženje unutar EU kada je reč o integracijama ovog regiona?
– Hitan prijem zemalja Zapadnog Balkana dodatno bi opteretio budžete članica Evropske unije. Hrvatska i, u nešto manjoj meri, Srbija otplaćuju prilične spoljne dugove, a sve zemlje regiona mogle bi da ekonomski uhvate korak sa EU jedino ukoliko bi im Unija pružila znatnu finansijsku pomoć za razvoj. S druge strane, nije mali ni broj onih političkih činilaca u EU, posebno na jugu i jugoistoku Evrope, koji smatraju da bi upravo ubrzanje prijema zemalja Zapadnog Balkana ojačalo stabilnost na kontinentu i da bi to bio znatno veći politički i finansijski dobitak nego što su rizici skopčani za ekonomsko i političko stanje u zemljama tog regiona u i njihovim međusobnim odnosima.
Šta bi mogao da bude ishod današnjeg skupa u Sarajevu?
– Ima nagoveštaja da bi posle sarajevskog skupa EU mogla da odredi posebnog predstavnika za Zapadni Balkan koji bi zastupao Savet Evropske unije, znači da bi bio deo aparata Ketrin Ešton, visoke predstavnice EU za spoljne odnose i bezbednosnu politiku. Takva odluka mogla bi da ukaže na to da je trenutno težište interesovanja EU u odnosu na Zapadni Balkan na političko-bezbednosnim pitanjima, a da se u isto vreme očekuje da će se postupak proširenja nastaviti postojećom brzinom u sklopu delovanja komesara za pitanje proširenja i politike prema susedima Štefana Filea.
Da li EU i SAD na neki način kontrolišu posredničku ulogu Turske u uspostavljanju boljih odnosa između BiH i Srbije?
– Turska je ekonomski osnažena zemlja sa ambicijama da ima ulogu svuda gde doseže njen politički, ekonomski, kulturni ili istorijski uticaj. Kao članica NATO, u bezbednosnim pitanjima se nesumnjivo usaglašava unutar tog saveza, pre svega sa SAD kao silom-predvodnicom. Iz Vašingtona nije bilo znakova protivljenja inicijativama Ankare na prostoru bivše Jugoslavije, ali, rekao bih, ni izrazitog bodrenja. Turska može da ponudi zemljama u regionu ekonomsku saradnju i diplomatsko posredovanje, pa ako je u tome uspešna, onda će rasti njen ugled u međunarodnim odnosima i možda joj olakšati da rešava svoje unutrašnje i spoljne probleme, kojih nije mali broj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
