Foto: EPA-EFE/GEORGI LIČOVSKIPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas još jednom najavio ofanzivu u pogledu otpriznavanja nezavisnosti Kosova, te najavio da će se Srbija boriti objavljivanjem onog “što ima u sefu”. Ipak, sudeći po ovogodišnjim rezultatima na ovom polju i novim priznavanjima Kosova, pitanje je kako će to trenutna vlast uspeti da uradi.
Ove godine Kosovo se moglo pohvaliti sa četiri nova priznanja njihove nezavisnosti, od strane Kenije, Sudana, Bahama i Sirije.
Ova četiri priznanja prva su još od 2021. godine kada je Izrael priznao Kosovo nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.
Nakon prvog priznanja ove godine od strane Kenije, Vučić je najavio da će biti poslata delegacija u Afriku koja će se baviti zaustavljanjem priznavnja Kosova, dok je par nedelja nakon toga i ministar spoljnih poslova Marko Đurić razgovarao baš sa ministrom spoljnih poslova Sudana.
Ipak, samo dve nedelje nakon tog razgovora i Sudan je priznao Kosovo.
Avgusta je došlo i priznanje od strane Sirije u kojem je posredovala Saudijska Arabija, a pre nepunih nedelju dana to su uradili i Bahami.
Još od aprila ove godine Vučić je najavljivao i otpriznavanje Kosova od strane “važne afričke države”, ali za sada novih otpriznavanja nije bilo.
Obraćajući se na Ambasadorskoj konferenciji Vučić je rekao da se krenulo sa novim talasom priznanja Kosova od strane svetskih i regionalnih faktora.
„Reč je o tuđim pretenzijama ne samo na našu teritoriju nego i na ceo regionalni prostor, i mi tu moramo da budemo sasvim nedvosmisleni i potpuno jasni“, rekao je Vučić.
Najavio je i da će Srbija morati da nastavi rad na otpriznavanju Kosova.
„Mi imamo određene stvari u našem sefu, pitanje je trenutka kada ćemo to da pokažemo i obelodanimo javnosti, a čuvali smo se obelodanjivanja da ne bismo povredili velike jer imaju mogućnost pritiska na njih. Nema više razloga za to, mi smo pritisnuti uz zid i borićemo se za svoje“, rekao je on.
Koliko zemalja priznaje nezavisno Kosovo?
Broj zemalja koje priznaju Kosovo za sada ostaje upitan. Dok na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju stoji da su Kosovo priznale 84 zemlje (ne računajući Sudan, Siriju i Bahame), predsednica Kosova Vjosa Osmani tvrdi da je Kosovo priznala 121 država.
Sa druge strane na sajtu Kancelarije za KiM se navodi da 108 država ne priznaje Kosovo, među kojima ima i 27 zemalja koje su povukle priznanje.
Stanković: Vlast ne krije da sprovodi Ohridski aneks
Komentarišući ovu izjavu predsednika Srbije, član predsedništva Novog DSS-a Miloš Stanković za Danas kaže da Vučić i SNS vode “neskriveno kapitulantsko-izdajničku politiku” u pogleda Kosova i Metohije.
“To se radi još od prihvatanja Francusko-nemačkog sporazuma i Ohridskog aneksa u proleće 2023. godine, kojima se secesionističkom Kosovu daju gotovo svi elementi državnosti”, pojašnajva naš sagovornik.
On tvrdi da iako je vlast pred izbore u decembru 2023. obmanjivala građane da ovi sporazumi nisu prihvaćeni, sada više ne kriju da ih sprovode.
“O tome je u više navrata, čak i pred stranim zvaničnicima govorio sam Vučić, a Ohridski aneks je istaknut i na sajtu Vlade Srbije”, kaže Stanković.
Sagovornik Danasa naglašava da je sve čemu svedočimo u pogledu Kosova posledica štetne politike vlasti, za koju tvrdi da će jednog dana nesumnjivo biti predmet vođenja krivičnopravnih postupaka.
“Stoga je prioritetan cilj promeniti i sprečiti ovu vlast u daljim koracima u priznanju secesionističkog Kosova, da bismo uspešno mogli da se borimo protiv novih priznanja drugih država”, zaključuje Stanković.
Biševac: Posledice Vučićeve borbe najviše osećaju Srbi na KiM
Predsednik Srpskog narodnog pokreta sa Kosova Milija Biševac za Danas kaže da četiri ovogodišnja priznanja jasno pokazuju domete spoljne politike Srbije.
“Ipak, suštinski problem nije samo u broju novih priznanja, već u činjenici da mi već više od dvanaest godina, otkako je aktuelna vlast na čelu države, nismo čuli nijedno ozbiljno, održivo rešenje za pitanje Kosova i Metohije”, pojašnjava Biševac.
Umesto toga, dodaje, građanima se godinama nude floskule, političke parole i poruke koje se ponavljaju, dok se realnost na terenu odvija u potpuno suprotnom pravcu.
“Sve ono što predsednik Vučić danas govori o borbi protiv novih priznanja, o navodnim „tajnim adutima“ i nečemu što se, kako kaže, „čuva u sefu“, deluje kao nastavak iste politike manipulacije javnošću”, navodi naš sagovornik.
On kaže da retorika o tome da „Srbija neće dati Kosovo“, da će se „boriti za svoj narod“ i da će država zaštititi svoje interese, i dalje odzvanja u ušima građana, dok se se u praksi događaju upravo suprotne stvari.
“Ono što bi bilo odgovorno i pošteno prema javnosti jeste da se otvoreno i u celosti objavi Ohridski sporazum, u kojem se Srbija obavezala da neće uticati na druge države u vezi sa njihovim odnosom prema Kosovu, uključujući i pitanje priznanja”, isitče Biševac.
Ipak, on naglašava da to nije stav građana Republike Srbije, već obaveza koju je preuzeo zvanični Beograd, odnosno lično predsednik Vučić.
“Zbog toga današnje najave o kampanjama otpriznavanja ili novim mehanizmima pritiska deluju neozbiljno i služe isključivo za unutrašnju političku upotrebu”, kaže sagovornik Danasa.
Biševac dodaje da dok se u javnosti vodi ovakva retorika, a ključni procesi se odvijaju daleko od očiju građana, posledice tih odluka najviše osećaju Srbi na Kosovu i Metohiji.
“Zato je krajnje vreme da se prestane sa politikom simboličnih poruka i da se javnosti saopšti puna istina o obavezama koje je država već preuzela”, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
