Foto: shutterstockKosovska predsednica Vjosa Osmani, dobila je, kako tvrdi, usmenu potvrdu od sudanskog ministra spoljnih poslova Alija Jusefa Alšarija da će ta država priznati Kosovo. Ipak, srpsko ministarstvo spoljnih poslova dovelo je u pitanje tu odluku, zbog “kompleksne i delikatne” situacije u Sudanu i “nedostatakla legitimiteta vlasti”.
Nakon priznavanja Kosova od strane Kenije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija poslati delegaciju u Afriku koja će se baviti “zaustavljanjem trenda” priznavanja Kosova, te najavio “nova iznenađenja” kada se govori o otpriznavanja Kosova.
Nepune dve nedelje nakon tog priznanja, usledilo je iznenađenje – novo priznanje Kosova, ovog puta od strane Sudana.
Kako je u nedelju izjavila kosovska predsednica Vjosa Osmani, u prvom susretu sa ministrom spoljnih poslova Sudana, Alijem Jusefom Alšarijem, dobila je obaveštenje da je predsednik Sudana doneo odluku da prizna nezavisnost Kosova.
Sudan has recognised the Republic of Kosovo and our two countries have agreed to establish diplomatic relations.
Thank you from the people of the Republic of Kosovo.
This is the beginning of a great partnership!
Our joint statement: pic.twitter.com/3UUWQngth2
— Vjosa Osmani (@VjosaOsmaniPRKS) April 12, 2025
„Zahvaljujem se u ime naroda Republike Kosovo. Ovo je početak jednog divnog partnerstva“, napisala je Osmani na društvenoj mreži Iks.
Kao i Osmani i sudanski ministar se zahvalio predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu, kog je kosovska predsednica istakla kao najzaslužnijeg i za približavanje Kosova i Sirijie, za koju je rekla da će biti naredna zemlja koja će priznati Kosovo.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije reagovalo je na novo priznanje ističući da trenutna politička situacija u Sudanu, koju, kako navode, “karakteriše neizvesnost i nedostatak legitimiteta aktuelne vlasti”, dovodi u pitanje validnost međunarodnih odluka.
„Upitan je kapacitet trenutne Vlade Sudana da donosi odluke od vitalnog značaja za međunarodne odnose, posebno u kontekstu pitanja koja se tiču suvereniteta i teritorijalnog integriteta država članica Ujedinjenih nacija“, navodi se u saopštenju MSP.
Sudan se od aprila 2023. godine nalazi u građanskom ratu u kojem učestvuju vladajuća vojska (SAF) i rivalska paravojska Snage rapidne podrške (RSF), a koje se nakon svrgavanja prethodnog islamističkog režima nisu uspele složiti oko međunarodno podržanog plana za tranziciju.
Jedno od glavnih pitanja bila je integracija RSF u regularnu sudansku vojsku, i promena u zapovednom lancu, ali i poslovni interesi obe strane.
Od tada su SAF i RSF u vojnom sukobu, ali ni jednu od te dve frakcije međunarodna zajednica nije priznala. Trenutni predsednik, iz frakcije SAF-a, je Abdel Fatah al-Burhan, a ministar spoljnih poslova, koji je razgovarao sa Đurićem i preneo vesti o priznanju Kosova Osmani, služi u njegovom kabinetu.
Istraživač Novog trećeg puta, Dragoslav Rašeta za Danas kaže da tvrdnje ministarstva spoljnih poslova nisu daleko od istine s obzirom da je u poslednje tri nedelje došlo do velike eskalacije građanskog rata u Sudanu.
“Nakon fronta koji je bio maltene zamrznut, SAF je uspeo da slomi otpor pobunjenika i uđe u prestonicu, ali već ove nedelje su doživeli nekoliko poraza dok je danas RSF izvršio masakr u Darfuru nad više stotina žrtava”, pojašnajva Rašeta.
On ističe da je situacija trenutno toliko komplikovana da Velika Britanija pokušava da organizuje mirovne pregovore bez učešća ijedne od zaraćenih strana.
“Sa druge strane, priznanje je stiglo od zvanične Vlade Sudana, te se kosi sa dosadašnjim principima Ministarstva spoljnih poslova koje je uvek podržavalo formalne vlasti protiv pobunjenika, demonstranata i opozicije u svim međunarodnim sporovima” , tvrdi naš sagovornik.
Komentarišući akcije Beograda i Prištine za (ot)priznavanja, uprkos prethodnim prethodnim dogovorima kojima su se obavezali da to neće činiti, Rašeta tvrdi da to pokazuje da je proces normalizacije odnosa ponovo paralisan i van koloseka, ali i da se obe strane suočavaju sa pritiscima iznutra, te ovim potezima pokušavaju da ostvare brze pobede.
Predsednik Foruma za međunarodne odnose i bivši diplomata Duško Lopandić za Danas kaže da je novi talas priznanja Kosova, koji se dešavaju u nekim afričkim zemljama najverovatnije posledica kampanje vlade u Prištini uz podršku finansijsko-tajkunskih krugova.
“U celini, ovo pokazuje slabost naših međunarodnih veza, odnosno naše diplomatije, što i nije posebno iznenađenje imajući u vidu ukupnu kadrovsku partokratijsku politiku vlasti SNS koja već godinama radi na urušavanju državnih institucija, uključujući i MSP”, tvrdi naš sagovornik.
Uz to, on dodaje i da je naša diplomatija tokom poslednjih meseci duboke političke krize u zemlji, prvenstveno posvećena odbrani vladajućeg režima, a ne onome šta joj je posao.
Govoreći o ulozi Turske u novim priznanjima Kosova, Lopandić ističe da ta zemlja vodi svoju politiku na Balkanu koja u velikoj meri ima za fokus podršku Prištini i to ne samo na čisto diplomatskom nivou.
“Osnovni problem Srbije je da nema stabilne i jake saveznike u regionu, Evropi i svetu, što je posledica politike “vrludanja” koja nas je dovela u situaciju “ni EU ni Kosovo””, navodi on.
Lopandić navodi da su naše vlasti učinile razne ustupke u dijalogu oko Kosova, istovremeno omogućavajući Prištini da pojača pritisak na srpsku zajednicu, dok nije došlo do formiranja Zajednice srpskih opština.
“S druge strane, nije učinjen nikakav napredak u procesu evropskih integracija. Dvostruki neuspeh”, kaže naš sagovornik.
Lopandić kaže i da se može pretpostaviti da će Srbija na ove poteze odgovoriti na način je do sada bila praksa, odnosno merama otpriznavanja, dok će Priština verovatno pokušati da dobije još neko priznanje.
“Suštinski, ovo neće rešiti probleme koje imamo u pitanjima odnosa Beograda i Prištine, odnosno dovesti do normalizacije međusobnih odnosa, što bi trebalo da bude osnovni cilj dve strane”, zaključuje sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
