Autorski tekst bivšeg ambasadora Turske u Srbiji: Kuda ide Kosovo?

Građani su izašli na birališta u Jermeniji, našem susedu na istočnom frontu, na Kosovu, našem susedu na Balkanu i u Peruu, koji posmatram izdaleka.

Interesovanje za Jermeniju dostiglo je vrhunac u Turskoj. Tekstovi objavljeni u našim medijima pre i posle izbora u podršku premijeru Nikoli Pašinjanu – za kojeg verujemo da se zalaže za mir i regionalnu saradnju – ohrabrujući su.

Pošto su izbori održani istog dana, bilo je moguće uporediti pažnju koju su naši mediji posvetili izborima u Jermeniji i na Kosovu.

Moram priznati da je interesovanje za izbore u najmlađoj državi Balkana, nažalost, bilo minimalno. Pratim Kosovo od početka 2003. kada sam bio raspoređen u Beograd. Ne može se reći da se ova zemlja od 1,6 miliona stanovnika, koju poslednjih šest godina vodi premijer Albin Kurti, kreće u dobrom pravcu.

Najniža izlaznost u istoriji Kosova

Izbori 7. juna bili su treći izbori održani na Kosovu u poslednjih godinu i po dana. Posmatrajući rezultate, lako se može reći da su birači uzalud pozivani na glasanje.

Obeshrabrujuće je videti da politički lideri nisu ozbiljno shvatili negativnu poruku koju su im birači poslali svojim glasovima.

Sva četiri politička lidera tvrde da su ostvarila veoma uspešan rezultat. Albin Kurti, koji je na izborima u decembru 2025. osvojio 51 odsto glasova i formirao stabilnu vladu nakon što je bez problema dobio podršku parlamenta, odbio je da postigne dogovor sa opozicijom o novom predsedniku koji bi nasledio odlazeću predsednicu Vjosa Osmani, čiji mandat ističe u aprilu.

Time je aktivirana ustavna obaveza raspisivanja prevremenih izbora.

Kosovski birači, kojima je poljuljano poverenje u političare koji nisu uspeli da izaberu predsednika i koji su ih treći put za godinu i po dana poslali na birališta, odgovorili su 7. juna manjim interesovanjem za izbore i manjom podrškom vladajućem pokretu. Time su kaznili politički establišment, a posebno premijera Kurtija.

Podrška pokretu Vetevendosje pala je sa 51 na 43 odsto, dok je izlaznost sa 57 odsto pala na svega 37 procenata. Ovi izbori ušli su u političku istoriju Kosova kao izbori sa najnižom izlaznošću.

„Prevremeni izbori zbog Kurtijeve tvrdoglavosti“

Pošto je kosovski ustav pisan uz pomoć međunarodne zajednice i sa ciljem zaštite manjina, poznato je da je u parlamentu od 120 mesta deset rezervisano za srpsku manjinu, a još deset za ostale manjine (Bošnjake, Turke, Gorance i druge).

Pravilo da za izbor predsednika mora biti prisutna dvotrećinska većina poslanika praktično nameće obavezu političkog konsenzusa. Kurti je na izborima u decembru 2025. osvojio 57 poslaničkih mesta, a uz podršku manjinskih poslanika obezbedio je 66 glasova i njegova vlada je stupila na dužnost u januaru 2026.

Međutim, Kurti nije smatrao prikladnim da predsednica Vjosa Osmani, kojoj je mandat istekao krajem marta, dobije drugi mandat.

Odbio je pregovore sa dve opozicione stranke koje zajedno imaju 37 poslanika i insistirao je na kandidatu svoje stranke. Zbog toga nije bilo moguće obezbediti potreban kvorum za sednicu parlamenta, pa je Kurti, poznat po tvrdoglavosti, ponovo doveo zemlju do prevremenih izbora.

Kosovo ide stopama Bugarske

Vredi podsetiti na primer druge balkanske zemlje – Bugarske. Naš sused je u poslednjih pet godina bio primoran da održi čak osam parlamentarnih izbora. Formiranje stabilne vlade u Sofiji pokazalo se nemogućim, ali je petogodišnji period političke nestabilnosti okončan iznenađujućom pobedom predsednika Rumen Radev, koji je podneo ostavku pre izbora održanih prošlog aprila kako bi osnovao novu političku stranku.

Talas nestabilnosti iz kojeg je Bugarska nedavno izašla, nažalost, danas se čini prisutnim na Kosovu. U zemlji koja je za godinu i po dana održala tri izbora posebno upada u oči činjenica da političari, a naročito premijer Kurti, nisu pokazali spremnost da izvuku pouke iz rezultata izbora od 7. juna.

Iz te perspektive, razumno je pretpostaviti da u narednim nedeljama neće biti moguće ni formirati vladu ni izabrati predsednika. To znači da bi birači do kraja godine mogli biti primorani da po četvrti put izađu na izbore.

Kosovo protraćilo 2025. a sada rasipa i 2026.

Moram sa žaljenjem da priznam da je kazna koju su birači izrekli kosovskom lideru – koji je samo četiri meseca nakon što je njegova vlada dobila poverenje parlamenta srušio tu vladu insistirajući da novog predsednika izabere bez konsultacija sa opozicionim strankama – bila opravdana, ali nedovoljna.

Da je ovog puta pao ispod 40 odsto podrške, možda bi bolje razumeo šamar koji su mu birači opalili.

Nakon što je protraćilo 2025. godinu, čini se da Kosovo zbog tvrdoglavosti gospodina Kurtija rasipa i 2026. Iz onoga što vidim iz Turske, kosovski premijer domaćoj politici pridaje sve manje pažnje, nastavlja da koristi neorganizovanost opozicije i fokusira se na spoljnopolitička pitanja i odnose sa Srbijom.

Ako tri opozicione stranke zastupljene u parlamentu u narednim nedeljama uspeju da se ujedine oko zajedničkog predsedničkog kandidata, to bi bio veoma pozitivan korak za demokratsku budućnost mlade republike i ozbiljno upozorenje premijeru Albin Kurti. Nadam se da ćemo tome prisustvovati.

Jdina zemlja na Balkanu koja nije kandidat za članstvo u EU

Regionalna je činjenica, prihvaćena i u zemlji i van nje, da Kosovo nema drugu realnu opciju osim članstva u Evropskoj uniji. Široko je rasprostranjeno očekivanje da će dva suseda te mlade države – Crna Gora i Albanija – postati članice EU u naredne tri do pet godina.

Drugi sused, Severna Makedonija, suočio se s preprekama koje su prvo postavljale Grčka, a sada Bugarska. Ako Severna Makedonija u svoj ustav unese bugarsku zajednicu, zajedno sa ostalim zajednicama, moći će brzo da napreduje u pristupnim pregovorima.

Međutim, čini se da Kurti nema odlučnost i političku volju potrebnu za članstvo u EU. Svu svoju energiju usmerava na suprotstavljanje Srbiji, dok su pitanja poput razvoja zemlje, ekonomskog prosperiteta, sprečavanja odlaska mladih i pristupa evropskim fondovima tek sporedni prioriteti njegove politike.

Srpsku manjinu na Kosovu, koja broji oko 90.000 ljudi, posmatra kao „petu kolonu“ i ne razmatra njenu integraciju. Žalosno je što Kosovo, iako je jedina zemlja na Balkanu bez statusa kandidata za članstvo u EU, nastavlja da troši energiju na srpski front pod uticajem krajnje nacionalističkih refleksa.

Naravno, ne tvrdim da, dok Priština ide pogrešnim putem, Beograd ide ispravnim. Dok su na vlasti Albin Kurti i Aleksandar Vučić, uspešno rešavanje problema između Srbije i Kosova deluje kao „nemoguća misija“.

Uveren sam da bi zvaničnici Evropske unije bili iskreno zadovoljni kada bi ova dvojica lidera izgubila izbore i povukla se sa političke scene. U tom smislu, primeri Rumen Radeva i Petera Mađara iz regiona deluju kao tračak nade.

Obezbeđivanje da dijalog između Beograda i Prištine teče bez zastoja jedan je od najvažnijih zadataka Brisela, i iskreno se nadam da će Evropska unija, koja nije ostvarila uspeh u Griuziji i Turskoj, biti uspešnija na Balkanu.

Autor je bivši ambasador Turske u Srbiji i na Kubi