Radev bi kao i Vučić mogao da balansira između EU i Rusije: Autorski tekst bivšeg ambasadora Turske u Beogradu o izborima u Bugarskoj

Kao članica EU već gotovo 20 godina, u kojoj meri je naš sused prihvatio evropske vrednosti? Koliko je internalizovao demokratiju? To i dalje ostaju sporna pitanja.

Najveći problem Bugarske je korupcija. U tom pogledu, ona se nalazi među najgorim zemljama EU, zajedno sa Mađarskom. Proevropske partije, reformističke partije i druge nisu uspele da se efikasno izbore sa korupcijom.

Kao rezultat toga, vlade su ili padale ili bile primorane na ostavku. U nedelju Bugarska ponovo izlazi na izbore.

U poslednjih pet godina bugarski birači su na birališta izlazili čak osam puta. Da li će politička nestabilnost koju političari nisu uspeli da reše konačno biti okončana nakon parlamentarnih izbora 19. aprila?

Možda da, jer se ovog puta pojavljuje neobičan kandidat: predsednik Rumen Radev se kandiduje za premijera.

Bugarski narod i mladi su dva puta obarali vlade

Zbog zamora od čestih izbora i gubitka poverenja u političare, izlaznost u Bugarskoj je oko 40 odsto.

Ipak, isti taj narod ostaje osetljiv na korupciju. Kada političari pređu „crvene linije“, ljudi – posebno mladi – izlaze na ulice, pune trgove i ruše vlade.

Videli smo ostavke vlada nakon masovnih protesta 2020. godine i ponovo krajem 2025. Tokom prošlogodišnjih protesta, u kojima je generacija Z imala vodeću ulogu, posebno su bili na meti bivši premijer Bojko Borisov i oligarh Deljan Peevski, koji je u parlament ušao kroz stranku turske manjine (DPS). Za generaciju Z, ove dve figure simbolizuju korupciju i mafiju.

Bivši predsednik u trci za premijera

Rumen Radev je bivši komandant vazduhoplovnih snaga. Na predsedničkim izborima 2016. kandidovao se kao nezavisan kandidat i osvojio 60 odsto glasova.

Iako podržava EU i NATO, poznat je po protivljenju sankcijama Rusiji i zalaganju za dobre odnose sa njom. Takođe je privukao birače oštrim stavom protiv migracija i odlučnom borbom protiv korupcije. Radev je izgradio imidž snažnog lidera i ponovo je izabran 2021. sa 67 odsto glasova, uz podršku anti-GERB stranaka.

Verovatno će biti vodeća stranka, ali da li može da formira vladu?

Malo je sumnje da će Radevova novoosnovana stranka „Progresivna Bugarska“ postati najjača na izborima 19. aprila.

Međutim, ključno pitanje je da li može da obezbedi većinu u parlamentu od 240 mesta ili da formira stabilnu koaliciju. Ankete pokazuju podršku između 30 i 35 odsto. Ako izlaznost poraste, možda blizu 60 odsto, zbog novog optimizma oko Radeva, Bugarska bi mogla da uđe u period političke stabilnosti.

Savršen trenutak za političku promenu

Radevova najveća prednost je tajming i loše stanje bugarske politike. U trenutku kada je poverenje u institucije palo, a političari izgubili kredibilitet, Radev, koji ne može ponovo da se kandiduje za predsednika zbog ustavnih ograničenja, vraća se u politiku gotovo kao „spasilac“.

Njegova stranka privlači ne samo proruske birače, već i nestranačke ličnosti, uključujući i poznata sportska imena, što dodatno jača podršku.

Nostalgija za SSSR-om zbog GERB-a

Glavni razlog pada poverenja u bugarsku politiku je stranka GERB, koju predvodi Bojko Borisov, a koja dominira već 17 godina.

U međuvremenu, stranka „Nastavljamo promenu“ Kirila Petkova takođe je izgubila kredibilitet zbog slabih koalicija i loše opozicione strategije.

Kao rezultat toga, porasla je nostalgija za sovjetskim periodom, a proruske stranke sada imaju oko 25 odsto podrške. U tim okolnostima smatra se da će Rumen Radev pobediti na izborima 19. aprila zahvaljujući glasovima nacionalističkih i proruskih stranaka, kao i mobilizaciji neodlučnih birača.

Ako bude imao poteškoća u formiranju vlade, verovatno će tražiti podršku Bugarske socijalističke partije i proruske stranke Preporod; ako ni to ne bude dovoljno, pregovaraće sa Kirilom Petkovim.

Uznemirenost zbog podrške bugarskih Turaka Deljanu Peevskom

Građani turskog porekla u Bugarskoj pažljivo prate izbore, posebno rezultate stranke turske manjine (Pokret za prava i slobode – DPS). Uključivanjem oligarha Deljana Peevskog, stranka je dobila deo glasova, ali se podelila na dve frakcije.

Očekuje se da frakcija Peevskog (DPS – Novi početak) završi na trećem ili četvrtom mestu, dok bi originalni DPS mogao da padne ispod cenzusa od 4 odsto. Podrška bugarskih Turaka Peevskom izaziva osećaj tuge i neprijatnosti.

Rumen Radev, Viktor Orban, Aleksandar Vučić

Da li će Radev, koji se smatra proruskim političarem, uspeti da očisti Bugarsku od korupcije? To ostaje neizvesno.

Bugarskoj demokratiji je potrebno više vremena i energije da se izbori sa duboko ukorenjenom korupcijom.

Ruski uticaj i korupcija su nerešeni problemi širom Balkana. Lideri poput Viktora Orbana i Aleksandra Vučića takođe su dolazili na vlast obećavajući borbu protiv korupcije, ali je ona tokom njihovih mandata dodatno ojačala.

Radev verovatno neće udaljiti Bugarsku od EU i približiti je Rusiji u meri u kojoj je to uradio Orban. Pre će pokušati da balansira između EU i Rusije, slično kao Vučić. Ako bude uspešniji od Vučića u borbi protiv korupcije, bugarski birači mogu biti zadovoljni.

Auto je bivši ambasador Turske u Srbiji i na Kubi