EPA/FILIP SINGER / POOLIz perspektive Turske, iznenađujuće je videti da mnoge zemlje i dalje slede Trampov primer. Trampov ugled među evropskim državama takođe opada. Međutim, situacija je drugačija u Latinskoj Americi.
U ovom regionu birači i dalje gledaju na Trampa kao na uzor, a lideri koje on podržava pobeđuju na izborima. Zaključak je da otmica predsednika Venecuele od strane SAD početkom januara i njegovo odvođenje u Njujork radi suđenja po optužbama za trgovinu drogom nije imala negativan uticaj na birače u Latinskoj Americi.
SAD ponovo otvaraju ambasadu u Karakasu nakon Madurovog uklanjanja
Iznenađujuće, situacija nije drugačija ni u Venecueli. Nakon napete sedmogodišnje pauze i svega pet ili šest meseci nakon Madurovog iznenadnog zatvaranja, ponovno otvaranje američke ambasade u Karakasu pokazuje da se Vašington pretvorio u neprikosnovenog gospodara Venecuele.
Demokratski opozicioni lideri u Venecueli ne izražavaju antiamerička osećanja jer je Marija Korina Mačado skrajnuta. Ni pristalice Uga Čaveza nisu preterano zabrinute zbog Madurovog uklanjanja, smatrajući da je predaja vlasti Delsi Rodrigez umesto opoziciji ipak dobitak.
S obzirom na to da je naftna industrija, koju je Madurova administracija godinama urušavala, počela da se oporavlja već u roku od šest meseci nakon američke intervencije, pri čemu je izvoz porastao na 1,3 miliona barela dnevno, kao i na mogućnost da će ti prihodi u narednom periodu koristiti osiromašenom stanovništvu, jasno je da Vašington samouvereno ide ka potpunom preuzimanju zemlje.
Vodeća uloga Vašingtona u pružanju pomoći zemlji nakon prošlonedeljnog zemljotresa rezultat je takvog pristupa.
Argentina, Čile, Ekvador, Peru, Kolumbija i Honduras slede Trampov primer
Nakon Venecuele, kada usmerimo pažnju na ostale zemlje Latinske Amerike, vidimo sledeću sliku: Latinska Amerika, za razliku od ostatka sveta, sve više ide putem sličnim Trampovom.
Tokom poslednje dve godine desničarske, odnosno desničarske i krajnje desničarske stranke, pobedile su na svim izborima u regionu.
U Argentini je uoči parlamentarnih izbora na polovini mandata u oktobru 2025. godine Tramp poručio da će planirani kredit od 20 milijardi dolara biti otkazan ukoliko stranka Havijera Mileija ne pobedi. Zahvaljujući toj podršci, koja je doživljena i kao svojevrsni pritisak, desničarski predsednik Milei ostvario je značajan uspeh, osvojivši 39 odsto glasova.
Bolivija, kojom su godinama upravljale levičarske vlade predvođene Pokretom za socijalizam (Movimiento al Socialismo), promenila je politički pravac na poslednjim izborima u jesen 2025. godine, kada je vlast poverena političaru desnog centra Rodrigu Pazu.
U Čileu, gde su se godinama na vlasti smenjivale liberalno-desne i levičarske vlade, u martu 2026. godine mesto predsednika iznenada je osvojio krajnje desničarski političar Hose Antonio Kast. Stavljajući u prvi plan pitanja imigracije i bezbednosti, u skladu sa politikama koje promoviše Tramp, čileanski birači poverili su vođenje zemlje političaru koji otvoreno iskazuje divljenje diktatoru Pinočeu.
Keiko Fuhimori, ćerka autoritarnog Alberta Fudžimorija, zauzima očevo mesto
U proteklim nedeljama izbori su održani u dve ključne zemlje regiona – Peruu i Kolumbiji. Obe zemlje su duboko politički podeljene: približno polovina birača podržava levicu, a druga polovina desnicu. Odnos snaga između dva bloka gotovo je izjednačen dok su spremnost na saradnju i međusobna tolerancija među političkim partijama veoma ograničene.
U Peruu su ruralna područja glasala za socijalističke kandidate dok su gradski centri podržali konzervativne kandidate. U Kolumbiji je situacija drugačija jer gradonačelnici glavnog grada Bogote uglavnom dolaze iz socijalističkih političkih krugova.
U Peruu je bilo potrebno gotovo mesec dana da budu objavljeni zvanični izborni rezultati. Desničarska kandidatkinja Keiko Fudžimori pobedila je veoma tesnom razlikom. Ona je ćerka pokojnog Alberta Fudžimorija, poznatog lidera koji je u zemlji podeljenoj planinskim vencem Anda od severa do juga uspeo da slomi terorističku organizaciju Sjajni put (Shining Path) tokom devedesetih godina.
Ta organizacija je prvobitno nastala kao revolucionarni pokret, ali se kasnije uključila u trgovinu drogom. Alberto Fudžimori se sa svoje strane u ime razvoja zemlje postepeno udaljavao od demokratskih principa i uspostavio model razvojnog autoritarizma.
Da je Roberto Sančez bio izabran, verovatno ne bi uspeo da završi svoj mandat.
Nakon što je u prethodna tri izborna ciklusa stigla do drugog kruga i sva tri puta izgubila, Keiko će ovoga puta ući u istoriju kao prva žena predsednica Perua. Da je socijalista Roberto Sančez, koji je izbore izgubio sa svega 50.000 glasova razlike (49,86 odsto), postao predsednik, bio bi izložen neprekidnim napadima parlamenta sa ciljem da bude smenjen – u to nimalo ne sumnjam.
Njegov politički mentor, bivši predsednik Pedro Kastiljo, i dalje se nalazi u zatvoru. Kada se uzme u obzir da se tokom poslednjih deset godina na toj ozloglašenoj funkciji smenilo čak devet različitih predsednika ili potpredsednika, može se reći da je za Roberta Sančeza možda bilo bolje što nije izabran.
Kada se pomene Kolumbija, prvo na pamet padaju Pablo Eskobar i FARK
Druga zemlja o kojoj ćemo govoriti jeste Kolumbija, domovina narko-bosa Pabla Eskobara. Revolucionarna gerilska organizacija FARK (FARC) takođe predstavlja jedan od svojevrsnih „zaštitnih znakova” Kolumbije.
Dok je Ankara od 1984. godine najveći deo svojih napora usmerila na borbu protiv PKK, Bogota se još od 1964. suočava sa FARK-om, ELN-om i drugim oružanim grupama. Mirovni sporazum potpisan sa FARK-om 2016. godine nije doneo očekivane rezultate; drugim rečima, prilika za mir je propuštena.
Može se reći da je Turska u borbi protiv terorizma ostvarila bolje rezultate od Kolumbije.
Kolumbijski birači izabrali su ne samo desnicu, već i krajnju desnicu
U ovoj složenoj zemlji, severnom susedu Perua, na izborima održanim prošle nedelje pobedio je desničarski političar Abelardo de la Esprijelja. Ipak, nazvati ga samo desničarem nije sasvim tačno – prikladnije bi bilo reći da pripada krajnjoj desnici.
Novi predsednik, koji uživa otvorenu podršku Donalda Trampa, namerava da prekine mirovne pregovore sa gerilskim grupama koje je vodila prethodna socijalistička administracija predsednika Gustava Petra. Umesto toga, daće prednost vojnom pristupu, izgradnji novih zatvora i sprovođenju stroge bezbednosne politike.
On će postati trinaesti član organizacije „Štit Amerika” (Shield of the Americas), koju je predsednik Tramp osnovao zajedno sa dvanaest lidera iz regiona radi borbe protiv narko-kartela i ilegalne imigracije.
Teško je zanemariti Trampov uticaj na poraz levičarskog predsedničkog kandidata Ivana Sepede, koga je podržavao odlazeći predsednik Gustavo Petro. Petro je tokom svog četvorogodišnjeg mandata smanjio stopu siromaštva sa 37 na 28 odsto, ali uprkos tome, njegov kandidat nije uspeo da pobedi Abelarda de la Esprijelju.
Od Trampovog povratka na predsedničku funkciju, svi izbori održani u Latinskoj Americi završeni su pobedom kandidata desnice ili krajnje desnice. Svi oni vodili su kampanje nalik Trampovoj, stavljajući u prvi plan pitanja bezbednosti i imigracije, uz obećanja o izgradnji novih zatvora.
Trampovo mešanje u izbore u Hondurasu je neprihvatljivo
Slika ne bi bila potpuna bez Ekvadora i Hondurasa među zemljama u kojima je Tramp imao značajan uticaj. Nakon što je postalo opšteprihvaćeno da su Trampove politike odigrale ključnu ulogu u pobedi desničarskog kandidata Danijela Noboe nad levičarskom protivkandidatkinjom Luisom Gonsales u Ekvadoru, pogledajmo situaciju u Hondurasu.
Treba podsetiti da je međunarodna zajednica Trampove izjave o izborima u Hondurasu ocenila kao otvoreno mešanje u izborni proces. U ovoj srednjoameričkoj zemlji, gde levičarski kandidat nije imao realne izglede za pobedu, očekivalo se da će se izborna trka voditi između dvojice desničarskih kandidata.
Međutim, nakon veoma direktnog Trampovog mešanja, umereni desničarski kandidat Salvador Nasrala izgubio je izbore dok je njegov protivkandidat Nasri Asfura, koji se približio krajnjoj desnici, ostvario spornu pobedu posle višenedeljnog napetog prebrojavanja glasova.
Vredi napomenuti da je upravo u Hondurasu Tramp izvršio svoje najagresivnije mešanje u izbore u Latinskoj Americi.
Da li će Trampov uticaj biti presudan i protiv Lule da Silve?
Ako izuzmemo Kubu, Venecuelu i Nikaragvu, koje se trenutno nalaze u posebnim okolnostima, na kontinentu su ostale samo tri zemlje sa levičarskim vladama: Meksiko, Brazil i Urugvaj.
U Brazilu će sledećeg oktobra biti održani izbori. Luiz Inasio Lula da Silva, socijaldemokrata koji uživa veliki ugled i poštovanje širom sveta, suočiće se sa Flaviom Bolsonarom, sinom prethodnog predsednika.
Na prethodnim izborima Lula da Silva tesno je pobedio pomalo ekscentričnog i krajnje desničarskog Žaira Bolsonara, sa razlikom od svega 0,9 procentnih poena. Ovoga puta iskusni veteran će se nadmetati sa Bolsonarovim sinom, koji uživa Trampovu podršku.
Ako se Trampov uticaj, koji je bio vidljiv širom Latinske Amerike, pokaže presudnim i na izborima u Brazilu, vodeća država regiona mogla bi da napravi politički zaokret udesno.
To bi predstavljalo još jednu Trampovu pobedu, budući da je Monroovu doktrinu praktično pretvorio u „Donroovu doktrinu”, čija se suština može sažeti u poruci: „Latinska Amerika je moje dvorište – svi ostali neka se drže podalje.”
Poraz Lule da Silve verovatno bi značio i kraj kineskog napretka u regionu. Poznato je da je Kina tokom poslednjih deset do petnaest godina razvila intenzivne ekonomske odnose sa gotovo svim zemljama Latinske Amerike, a naročito sa Brazilom, u koji je uložila značajna sredstva. Ukoliko Brazil promeni politički kurs, to bi moglo ozbiljno da utiče na kineski ekonomski i geopolitički položaj na ovom kontinentu.
Autor je bivši ambasador Turske u Beogradu.
Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
