CNN analizira: Tramp tvrdi da je ostvaren uspeh jer je Iran već denuklearizovan – šta je onda poenta rata?

U stvari, samo dve nedelje pre početka rata, Tramp je tvrdio da su američki i izraelski napadi u junu 2025. ostavili Iran čak i bez „potencijalne sposobnosti“ za proizvodnju nuklearnog oružja.

Sada dok Tramp pokušava da se izvuče iz krajnje nepopularnog rata, šalje još zbunjujuće poruke o stanju iranske nuklearne pretnje.

Posle više od četiri meseca rata i ogromnih troškova po Sjedinjene Američke Države i svetsku ekonomiju, pri čemu su svi ti napori bili usmereni ka i dalje neostvarenim ciljevima, pribavljanju iranskog nuklearnog materijala i postizanju sporazuma koji bi Teheranu trajno onemogućio da dođe do nuklearnog oružja – Tramp sada odjednom sugeriše da ništa od toga možda nije ni potrebno.

On tvrdi da je rat već uspeh jer je Iran već denuklearizovan.

Čini se da se iranski nuklearni program nekim čudom vratio u stanje „potpuno uništenog“ – baš u trenutku kada izgleda da se Trampovi napori da postigne sporazum zaista raspadaju, piše u analizi CNN.

Tramp je ovu tvrdnju u sredu više puta ponovio na samitu NATO-a u Turskoj.

Kada su ga pitali da li je rat dospeo u „strateški ćorsokak“, Tramp je uveravao da nije jer je, kako je rekao, već predstavljao uspeh.

„Bio sam tamo iz jednog razloga – da Iran ne može da ima nuklearno oružje. Ja to nazivam – denuklearizovali smo Iran“, rekao je Tramp. „I to se dogodilo. Oni nikada neće imati nuklearno oružje.“

Predsednik je rekao da se iranski nuklearni materijal sada nalazi „toliko duboko ispod jedne planine“ da je praktično nedostupan. Takođe je pomenuo američke mogućnosti nadzora, tvrdeći da zvaničnici mogu kamerama da prate nuklearna postrojenja i da osiguraju da niko ne može da im pristupi.

„Nema šanse da oni imaju nuklearno oružje“, dodao je Tramp.

Na jednom drugom događaju novinari su ga pritiskali pitanjem kako će doći do iranskog nuklearnog materijala. On je tvrdio da ga Sjedinjene Američke Države, praktično, već imaju.

„Već imamo nuklearni materijal jer se nalazi toliko duboko pod zemljom“, rekao je Tramp. „Niko neće moći da dođe do njega osim nas.“

Dodao je: „Oni ne mogu da dođu do njega.“

„Mislim da je to ogroman uspeh“, rekao je Tramp u svom prvom obraćanju.

Nekoliko stvari treba istaći, ukazuje CNN.

Kao prvo, ovo je samo najnoviji dokaz da Tramp postavlja temelje za mogućnost da odustane od rata protiv Irana, a da pritom ne ostvari svoje glavne ciljeve.

Administracija je više puta predstavljala preuzimanje iranskog nuklearnog materijala kao nešto što je apsolutno neophodno – „crvenu liniju“, kako je to pre samo šest nedelja nazvao ministar finansija Skot Besent.

Ali Tramp je takođe upadljivo ostavljao otvorenu mogućnost da to možda i nije strogo neophodno jer Iran ne može da pristupi tom materijalu, a ta područja mogu da se nadziru iz svemira.

Ipak, možda je važnije to što ove izjave otvaraju nova velika pitanja o prvobitnim obrazloženjima za pokretanje rata i o tome da li je rat započet (i nastavljen) na osnovu lažnih pretpostavki.

Trampova opravdanja su od samog početka rata bila prilično haotična, i to ne samo zbog priče o tome da je iranski nuklearni program bio „potpuno uništen“. Administracija je takođe iznosila stalno promenljiv skup od četiri cilja. Osim toga, Trampove prve pretnje ratom još u januaru nisu bile usmerene na navodnu nuklearnu pretnju, već pre svega na promenu režima – cilj za koji je takođe besmisleno tvrdio da ga je već ostvario ubistvom određenih lidera iako to nije ono što se u stvarnosti podrazumeva pod promenom režima.

Ali Trampove najnovije tvrdnje da je Iran sada zauvek denuklearizovan veoma je teško uskladiti sa prethodnim tvrdnjama.

Svakako je moguće da su napadi tokom ovog rata učinili nuklearni materijal još težim za pronalaženje i pristup.

Ali ubedljivo najveći udari na iranska nuklearna postrojenja dogodili su se još u junu 2025. godine, kada je Tramp prvi put tvrdio da je iranski nuklearni program „potpuno uništen“. A glavne vojne operacije u ovom ratu završene su pre tri meseca, kada je 7. aprila objavljeno prvo primirje.

Ako je iranski nuklearni materijal sada toliko duboko zakopan da je njegov program praktično završen i da sporazum više nije potreban, zašto to nije bio slučaj pre tri meseca? Zašto je administracija sve to vreme pokušavala da postigne nuklearni sporazum i tvrdila da i dalje mora da dođe do tog materijala? Zašto jednostavno nije nastavila da gađa nuklearna postrojenja kako bi materijal bio još dublje zatrpan, ako je to dovoljno?

To nema smisla.

Sve to ukazuje na mnogo manje opravdanu mogućnost zbog koje Tramp sada iznosi ovakve tvrdnje – da je izgubio strpljenje za ovaj rat i da shvata kako je postizanje dobrog sporazuma verovatno malo verovatno. (Iran svakako ne deluje zainteresovano za sklapanje takvog sporazuma, sudeći prema brojnim navodnim kršenjima primirja.)

Zato je najbolje početi stvarati opravdanje za to zašto se povlači iako mnogi njegovi ciljevi nisu ostvareni.

Ali treba razmotriti i šta bi takav ishod značio za ratne napore. Ne bi se radilo samo o tome da Tramp nije uspeo da ostvari svoje ciljeve. To bi značilo da je rat doneo velike troškove gotovo bez ikakve koristi.

Pored 13 života pripadnika američkih oružanih snaga izgubljenih u sukobu, na vrhu te liste bili bi ekonomski potresi iz proteklih nekoliko meseci i sada već pokazana sposobnost Irana da kontroliše Ormuski moreuz. Ovo poslednje naročito predstavlja veoma ozbiljan faktor za budućnost Bliskog istoka i sveta u ovom trenutku.

A sudeći prema Trampovim najnovijim izjavama, sve više izgleda da bi upravo to mogao biti najznačajniji rezultat ovog rata.