Novi srpski "bum"

Ali, najnovije hvalisanje bi moglo da se ispostavi kao dodatno iznenađenje: da, nekad poznata vojna industrija ove zemlje ostvaruje veliki povratak“, piše britanski Ekonomist u tekstu posvećenom srpskom „bumu“ u izvozu naoružanja i vojne opreme. Sagovornici Danasa, Vladimir Gligorov i Aleksandar Radić, smatraju da Srbija i u oblasti odbrambene industrije mora da prevaziđe tehnološku zaostalost, odnosno da se orijentiše ka istraživanju i razvoju, ukoliko želi dugoročan uspeh. Podsetimo, u toku 2010. za srpsku odbrambenu industriju sklopljeni su izvozni poslovi vredni oko 1,2 milijarde dolara.

Ekonomist u najnovijem izdanju podseća da je 2009. godine Srbija prihodovala 400 miliona dolara od izvoza oružja, ne računajući ugovor o prodaji sa Alžirom koji tek treba da se realizuje, takođe vredan 400 miliona američke valute „Prema podacima Jugoimporta SDPR, od 2002. izvoz oružja raste za oko 30 odsto“, navodi se u tekstu.

Ugledni nedeljnik prenosi reči ministra odbrane Dragana Šutanovca da je srpska vojna industrija „sve sofisticiranija“. „Do 2007. godine, municija je predstavljala dobar deo srpskog izvoza. (…) U poslednjih nekoliko godina srpske kompanije su počele da izvoze modernizovane verzije starijih prenosnih topova (haubice), trenažnih aviona (aviona za obuku), antitenkovskih i sistema za kontrolu vatre“.

Ekonomist piše i da „Srbi uživaju toplu i nostalgičnu dobrodošlicu u zemljama kao što je Libija, gde se mnogi visoki zvaničnici rado sećaju obuke u Beogradu, od pre dvadeset godina.“ List prenosi reči ministra Šutanovca da je Srbija „veoma blizu potpisivanja ugovora vrednog 500 miliona dolara za izgradnju vojne bolnice u najmanje jednoj arapskoj zemlji“, kao i da se nada poslu modernizacije 149 tenkova M-84 u Kuvajtu, vrednom oko 400 miliona dolara.

„Šutanovac kaže da je NATO dao srpskoj vojnoj industriji zeleno svetlo za izvoz naoružanja. Pre nego što se u to još ozbiljnije krene, neophodno je da se obavi obimna modernizacija. Ipak, kaže Šutanovac, reč je o najbrže rastućoj industrijskoj grani u Srbiji, posle poljoprivrede. A i oružje svakako više vredi od malina“, zaključuje Ekonomist.

Vladimir Gligorov, saradnik Institut za međunarodne ekonomske studije u Beču, sugeriše da bi za Srbiju bilo najisplativije da se u oblasti vojne industrije specijalizuje za proizvode „koji zahtevaju inovativnost i preduzetništvo“, umesto što se orijentiše na proizvodnju, uglavnom, pešadijskog naoružanja.

– S privredne tačke gledišta, za zemlju je bolje da sredstva i talenat ulaže u mirnodopsku industriju. Posebno ukoliko se zemlja specijalizuje za proizvodnju oružja, koje ne zahteva značajna ulaganja u istraživanja i razvoj. Uz to, trgovina oružjem ne razvija značajno preduzetničke sposobnosti, jer je reč o poslovima koji su ili bi trebalo da budu isključivo međudržavni. Konačno, vojna industrija je iz više razloga korisnik raznoraznih privilegija, što uvek otvara pitanje efikasnosti i isplativosti toga posla. Čini mi se da je očigledno da bi bilo bolje specijalizovati se za proizvodnju nekih trajnih potrošnih dobara ili proizvoda koji zahtevaju inovativnost i preduzetništvo nego se orijentisati na proizvodnju, uglavnom, pešadijskog naoružanja – ocenjuje Gligorov za Danas.

Kada je reč o dometima izvoza naoružanja i vojne opreme, Danasov sagovornik tvrdi da su trenutne visoke stope rasta su uglavnom posledica niske startne osnove.

– Sumnjam da je realno očekivati da taj rast potraje. U to ne bi trebalo zaračunavati i izvoz građevinskih radova, kao što su vojne bolnice, koje se pominju u medijima. Izvoz građevinskih usluga ima perspektivu, posebno ukoliko se zaista uspostavi regionalna saradnja – naglašava Gligorov.

S političke tačke gledišta, smatra naš sagovornik, „ukoliko Srbija teži članstvu u NATO, vojna industrija bi mogla da nađe mesto u ukupnoj vojnoj industriji Atlantskog saveza“.

Aleksandar Radić, vojni analitičar, ocenjuje za Danas da se srpska odbrambena industrija održala tokom Miloševićevih vremena kao socijalni instrument i relikt prošlosti, potpuno bez mogućnosti preživljavanja na realnom otvorenom tržištu.

– Sada, u novim okolnostma, ta zaboravljena industrijska grana postala je jedna od retkih kod nas koja može da izvozi nove proizvode, viškove zaliha iz prošlih vremena i da gradi namensku infrastrukturu. Problem može da predstavlja nedostatak predvidljivosti angažovanja na svetskom tržištu i potreba da se hitno prevaziđe tehnološka zaostalost, zbog koje se prodaje uglavnom znanje nasleđeno iz vremena pre građanskog rata – zaključuje Radić.

Saradnja i Istokom i sa Zapadom

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da su u toku pregovori o remontu i modernizaciji tenkova M-84, koji koriste oružane snage Kuvajta, što bi bio ugovor vredan više stotina miliona dolara, kao i o upošljavanju građevinske industrije na velikim projektima poput izgradnje vojne bolnice u Libiji. „Ova godina je za sistem odbrane i za odbrambenu industriju Srbije izuzetno važna“, rekao je Šutanovac juče novinarima u Beogradu. Ministar je prethodno, u Domu Garde u Topčideru, razgovarao o budućoj saradnji s danskom koleginicom Gite Lilelund Bek, prvim ministrom odbrane te zemlje koji je posetio Srbiju.