Odluka o povlačenju tužbi sada nije na dnevnom redu

Predsednik Srbije u novembru posećuje Hrvatsku dva puta: najpre 4. novembra neslužbeno ide u Vukovar i Paulin Dvor, a potom, kako saznajemo, 24. i 25. novembra službeno dolazi u glavni grad Hrvatske. Posete su razdvojene da ne bi jedna drugu bacale u zasenak, i bile su predmet „dužih, delikatnih ali vrlo prijateljskih usaglašavanja“, saznaje Danas.Poseta Tadića Vukovaru i Paulin Dvoru predstoji ove nedelje i već se, unapred, označava kao istorijska. Biće to prvi put da najviši predstavnik Srbije posećuje ovo stratište koje hrvatska javnost danas doživljava kao „golgotski simbol“ borbe za državnu nezavisnost u ratovima devedesetih godina. Otuda veliko zanimanje za sadržinu onoga šta će Tadić u Vukovaru reći. U krugovima onih koji pripremaju posetu nije bilo moguće saznati pojedinosti u vezi sa time. U medijskoj pripremi posete Vukovaru, koja je i sa srpske i sa hrvatske strane u zamahu, može se protumačiti da će težište biti na samome gestu, manje na onome šta će biti kazano.

Stiče se utisak da hrvatska javnost u većini pozitivno gleda na Tadićev dolazak u Vukovar. Javno, u opoziciju prema poseti stavlja se jedino marginalna desna Hrvatska stranka prava, i manji deo isto tako desno obojenih komentatora. Jedan od problema koji oni vide jeste Tadićev istovremeni odlazak u Paulin Dvor, nedaleko od Vukovara, gde su stradali srpski civili. Smatraju da se time uspostavlja „ravnoteža krivice“, što je za njih krajnje neprihvatljivo.

Prva poseta, kako je planirano, biće iskorišćena i za vožnju dva predsednika feribotom koji preko Dunava saobraća između Vukovara i Bača na srpskoj strani granice. Iako je osnovni koncept posete Vukovaru eliminisanje aktuelnih političkih konotacija, očito nije u izvesnoj meri moglo bez njih: prema onome što se dalo čuti na involviranim mestima ovde će biti na delu tzv. paluba diplomatija, koju su Josipović i Tadić počeli da praktikuju tokom proletošnje Tadićeve posete Opatiji, sada u svrhu relaksiranja teme granice, koja je jedno među otvorenim pitanjima u odnosima Srbije i Hrvatske.

Ta otvorena pitanja biće na dnevnom redu razgovora kada Tadić stigne u Zagreb, tri sedmice nakon Vukovara. Učinci prve posete, prema svim očekivanjima najbolji mogući, mogu se pokazati kao značajan input drugoj poseti i pozitivno uticati na samo rešavanje otvorenih pitanja. Problemi izbeglica, manjinska pitanja na obe strane, policijska, vojna, kulturna i ekonomska saradnja naći će se na stolu tokom službene posete. Ni pitanje povlačenja tužbi – hrvatske za genocid, i srpske kontratužbe – neće biti preskočeno, ali sada se ne očekuje da padne dogovor o međusobnom povlačenju. Predsednici Josipović i Tadić – saznajemo u krugovima njihovih saradnika – imaju entuzijazma za konkretnu akciju, ali hrvatska vlada nije pokazala spremnost da se priključi u ovome trenutku. Bilo bi zapravo iznenađenje ako bi se nešto u tome smislu promenilo, čak i ako Tadićeva poseta Vukovaru bude prevazišla sva očekivanja, smatraju Danasovi sagovornici.

Za javnost, pa i u „of the record“ razgovorima, još se ne izlazi sa imenima onih koji će putovati sa Tadićem, specijalno u drugu, službenu posetu. Poznato je samo da ove dve Tadićeve posete sa hrvatske strane ne sprema isključivo Josipovićeva savetnica Romana Vlahutin, koja je ekskluzivno organizovala letošnju posetu predsednika Hrvatske Srbiji. U Tadićevom pripremnom timu su, standardno, savetnici Jovan Ratković i Mlađan Đorđević. Ratkoviću je ovo, nakon kreiranja „politike zaokreta“ u vezi sa Kosovom, nesumnjivo najdelikatniji spoljnopolitički zadatak.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da njegova najavljena poseta Vukovaru ni na koji način ne sme da bude politički instrumentalizovana. On je za „Jutarnji list“ rekao da ta poseta predstavlja deo njegove ljudske i političke filozofije da se treba pokloniti nevinim žrtvama rata.

Tadić, koji će tokom novembra posetiti istočnu Hrvatsku, a nakon toga Zagreb, rekao je za „Jutarnji list“ da je odavno hteo da poseti Vukovar, ali je uvek smatrao da taj odlazak ne treba vezivati uz službenu posetu.

On je naveo da treba zatvoriti tešku stranicu srpsko-hrvatskih odnosa u XX veku i okrenuti se XXI veku.

– Ni u Srebrenicu nisam išao vezujući to uz bilo koji politički događaj. Odlazak u Vukovar sam je po sebi dovoljno značajan da taj dan treba biti poseban i da ni na koji način ne sme biti politički instrumentalizovan – rekao je Tadić.

Navodeći da je njegov dolazak u Vukovar „logična posledica izvinjenja koju je već uputio svim pripadnicima hrvatskog naroda kojima je neko učinio zlo u ime Srbije i srpskog naroda“, on je kazao da „to nije samo simboličan gest i poruka hrvatskom narodu, već poruka svima koji žive na prostoru jugoistočne Evrope da se takav događaj više nikad ne sme ponoviti“.

Na konstataciju novinara da službeni Beograd nikad nije priznao odgovornost režima Slobodana Miloševića za rat, i pitanje može li se njegov dolazak u Vukovar tumačiti kao priznanje te odgovornosti, osuda i ograda aktualne vlasti u Srbiji od tadašnje osvajačke politike, Tadić je rekao da je 5. oktobar 2000. u Srbiji „označio prekid s tom vlašću i politikom“.

– Jasno je da Miloševićeva politika ima svoj deo krivice za ono što se dešavalo i da je njegova uloga apsolutno katastrofalna za zbivanja na ovim prostorima – rekao je predsednik Srbije.