Kakvi su dometi okruglog stola u NPS: Da li je dovoljno da se (samo) razgovara?

Sagovornici Danasa oprečnog su mišljenja kada je reč i o dometima ovakvog sastanka, ali i o njegovoj temi i izboru učesnika – dok Đorđe Vukadinović, urednik NSPM, kaže da je dobro imati što usaglašeniji stav opozicije po pitanju izbornih uslova, Cvijetin Milivojević, politikolog, smatra da je sastanak imao i promašenu temu i promašen izbor učesnika, odnosno da je trebalo razgovarati jedino o tome kako da opozicija pomogne da se ispuni studentski zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima.

U prostorijama Narodnog pokreta Srbije u Beogradu, u utorak, okupili su se predstavnici više parlamentarnih i vanparlamentarnih političkih opcija (NPS, NLS, ZLF, PSG, SSP, Ekološki ustanak, PODES, SRCE), kao i civilnog sektora (CeSid, Birodi, Građanske, Crta), kako bi razgovarali o unapređenju izbornih uslova, konkretno biračkog spiska.

Nakon sastanka, zatvorenog za javnost, poručeno je da je ovo prvi u nizu takvih sastanaka koji ostaje otvoren i za druge političke subjekte, pa i studente u blokadi koji traže izbore i najavili su izlazak liste koju će podržati.

Dan nakon sastanka, predsednik i poslanik stranke Ekološki ustanak, Aleksandar Jovanović Ćuta, ocenio je da je razgovor bio konstruktivan, pozitivan i konkretan i dodao da se sada očekuje precizan Crtin predlog izmene Zakona o biračkom spisku iza kojeg će, napomenuo je, stati svi ljudi koji su bili za okruglim stolom.

„Promena ovog režima je posao za sve grupe i za studente i za profesore i za aktiviste i za stranke. Za svako živo biće koje više neće da trpi ovu torturu“, zaključio je Jovanović, koji je poručio da odbijanje razgovora u ovom trenutku jedino odgovara Aleksandru Vučiću.

Urednik Nove srpske političke misli, Đorđe Vukadinović, smatra da se dometi okruglog stola mogu ocenjivati ovako i onako, napominjući da, koliko je i on sam shvatio, ovo je bio samo prvi u nizu najavljenih sastanaka. Temu izbornih uslova i što usaglašeniji stav opozicije po tom pitanju smatra važnom i korisnom stvari.

“Dakle, nema sumnje da je dobro da se ovakvi sastanci održavaju i, iskreno govoreći, čudno je i loše to što ih nema mnogo više. Dobro je, takođe, i što se odazvao solidan (dvocifren) broj političkih i NVO subjekata, mada je, iz različitih razloga, pažnja javnosti uvek više okrenuta onima koji nisu”, primećuje Vukadinović.

S druge strane, napominje, izostanak nekih stranaka, kao i predstavnika studenata, samo je obelodanio da na opozicionoj strani političkog spektra nema dovoljno saglasnosti, ali to je činjenica koju ionako svi manje-više znaju i koju, kaže, stoga nema smisla pokušavati prikrivati i gurati pod tepih.

“U svakom slučaju, mislim da je važno da se razgovori u tom, a po mogućstvu i u širem političkom i ekspertskom formatu, nastave sve dok se ne iznedri neki solidan i realističan predlog izbornih uslova sa kojim bi se onda moglo izaći pred domaću i međunarodnu javnost i koji bi se mogao ispostaviti kao konkretan uslov režimu”, zaključuje Vukadinović.

Politikolog Cvijetin Milivojević primećuje da nije bilo nekakve prevelike euforije u porukama nakon okruglog stola.

“Čini mi se da je to bila jedna vrsta otaljavanja nekakvog posla od strane učesnika. Gledajući sa strane, verovatno da svaki simpatizer opozicije ili studentske liste će reći – pa dobro je da se o nečemu priča”, smatra.

Milivojević kaže da su mu problematični sadržaj razgovora, ime onog ko ga je sazvao, ali i učesnici tog sastanka. Navodi da temu biračkog spiska ne vidi kao temu koja je u epicentru važnosti za ljude koji učestvuju u protestima, te da je tema trebalo da bude: zašto opozicija nije odgovorila na zahteve od 15. maja.

„Ako Vučić nije odgovorio, razumemo zašto nije. Ali zašto opozicija nije odgovorila na zahteve da se raspišu parlamentarni izbori? Zašto opozicija? Opozicija je u parlamentu. Ako postoji način da opozicija podrži taj zahtev, na primer onim što je uradila Demokratska stranka – od početka, objavljivanjem blokade rada parlamenta, nevraćanja mandata, ono čega se boji opozicija – nevraćanja mandata ali neučestvovanja u radu resornih odbora, neučestvovanja u plenarnoj sednici, jedna vrsta delegitimizacije Skupštine”, ukazuje.

Milivojević napominje da je nakon usvajanja budžeta u Skupštini, od strane Ane Brnabić, predsednice parlamenta, u Skupštini, izvršen državni udar. Smatra da opozicija može da pomogne studentima u njihovom zahtevu za vanredne parlamentarne izbore, time što bi 90 poslanika, koji su podržani opozicionim glasovima, podnelo zahtev za raspisivanje tih izbora.

Upitan da li onda NPS ima veći moralni legitimitet od ostalih za sazivanje ovog sastanka s obzirom na to da su poslanici iz kluba NPS-NLS takav zahtev podneli, odgovara da to nije video, te da misli da ne treba nekakve poslaničke grupe ili stranke da se izjašnjavaju po tom zahtevu, nego poslanici svojim imenom i prezimenom – jer su oni vlasnici mandata.

“Koliko ja mogu da izbrojim, ima barem jedna trećina narodnih poslanika u Skupštini Srbije koja je izabrana glasovima opozicionih birača. Svi ti građani koji su glasali za opoziciju u decembru 2023. godine su listom za to da se podrže studentski zahtevi. Samo ćute njihovi delegati u Skupštini. Dakle, ti koji su građani birali, oni ćute, oni se ne izjašnjavaju. Građani su zato njih izabrali i onda lepo da vidimo 90 potpisa na zahtevu za raspisivanje vanrednih izbora. Zašto je to važno? Pa zato što studenti nisu organizovani iz političkih stranaka, njihov zahtev je otišao u vetar. To ima snagu legitimne podrške građana, to je jedna stvar, ali potrebna je adresa s koje će Vučiću i premijeru otići zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora”, napominje Milivojević.

Naš sagovornik smatra da ovakav sastanak ne može da saziva nijedna opoziciona stranka, pa ni NPS, prvenstveno jer, ukazuje, Aleksićeva stranka nije ni lider u opoziciji, a kamoli lider u ovom političkom trenutku. “Zna se da je u ovom slučaju glavni politički faktor Srbije studentska lista, odnosno studentski pokret iza kojeg stoje građani. Dakle, on je taj prvi politički akter, nije nikakva opozicija, a pogotovo ne jedna stranka opozicije”, navodi on.

Milivojević smatra da su “Studenti u blokadi” u pravu što nisu hteli da učestvuju na ovom okruglom stolu, te ukazuje da nijedan plenum nijednog fakulteta nije to prihvatio. To govori, ocenjuje politikolog, da u ovom trenutku postoji mnogo prioritetnijih tema od biračkog spiska.

“Ja moram da podsetim ovu parlamentarnu opoziciju. Da su oni izigrali i obećanje koje su dali građanima Srbije, i ODIHR-u, i OEBS-u, i međunarodnim posmatračima još pre 2020. godine, pa 2022. godine, kad su bili oni dijalozi vlade i opozicije. Dakle, ništa od toga nije primenjeno. I sad su se sreli da razgovaraju o izbornim uslovima nakon što su 2023. izašli na izbore, a da nisu tražili uopšte da se razgovara o izbornim uslovima. Dakle, studenti su potpuno u pravu. Ako tema i učesnici sastanka nisu bili ono što oni traže, a to je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, i način kako će opozicija pomoći da se dođe do ispunjenja tog njihovog zahteva, onda je potpuno normalno da ne učestvuju. Druga stvar, ja mislim da je makar iz moralnih razloga trebalo da opozicija ponudi studentima da oni predlože nekakav sastanak na kojem bi se razgovaralo o takvim temama, zato što je de facto stanje takvo da studenti imaju mnogo veću poziciju od opozicije”, navodi.

Govoreći o učesnicima skupa, Milivojević pita po kojem kriterijumu su učesnici jednako predstavljani – svaka stranka opozicije makar imala jednog poslanika i studenti. Takođe, sporno mu je i pozivanje predstavnika CeSida čiji je osnivač, podseća, donedavno bio ministar za javna ulaganja.

Milivojević kaže i da nije video da je neko od učesnika skupa nakon okruglog stola izjavio da su neophodni vanredni parlamentarni izbori i dodaje da se boji da u delu opozicije postoji raspoloženje da se podrede Vučiću i njegovoj nameri da se do kraja ovog mandata Skupštine ne ide na parlamentarne izbore. Kaže da to proističe iz egoističnih motiva, te da je za njega to izdaja glasačkog tela.

Neučestvovanje ProGlasa smatra principijelnim i kaže da su stoički izdržali i kada su studenti na početku pobune njih kvalifikovali kao nekoga ko “ne treba da im bude jezik”. Milivojević zaključuje da bi studenti trebalo da iniciraju jedan sastanak, čiju bi agendu i učesnike oni odredili.

“Deluje da je jučerašnji skup (16. jula) trebalo da posluži kao alibi, kao jedna vrsta opravdanja zašto će opozicija koliko sutra učestvovati u radu Administrativnog odbora Skupštine Srbije, na čijem bi dnevnom redu trebalo da bude predlog za poboljšanje biračkog spiska koji je podneo poslanik Uglješa Mrdić iz SNS. Meni je žao, ja verujem da deo tih ljudi koji učestvuju na Skupštini nije došao s tom namerom”, poručuje Milivojević.