foto (BETAPHOTO/European Council/Olivier Matthys)Učesnici panela „Ništa između – Evropski predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine“ zaključili su danas da je pozitivno to što su lideri Beograda i Prištine prihvatili sporazum za normalizaciju odnosa ali da samo od postojanja političke volje da on bude sproveden zavisi da li će dve strane njime rešiti probleme.
Zamenik šefa misije ambasade Nemačke Karsten Majer-Vifhauzen izjavio je da u sporazumu nedostaje član o pitanjima energetike i da je saradnja oko energetike“ komplikovanija u ovom regionu nego u Ukajini sada tokom rata“.
On je još dodao da evropski pristup problemu između Kosova i Srbije ne zavisi od pitanja statusa Kosova.
„Ne postoji nigde u ovim stranicama aneksa i sporazuma da je nezavisnost Kosova priznata. Ali poenta je da obe strane moraju da pronađu način da sarađuju“, rekao je nemački diplomata.
Koordinator Radne grupe NKEU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić izjavio je da je sporazum trebalo da bude potpisan i nije dovoljno detaljno razrađen jer nije jasno ko će ga sporvesti niti na koji način će strane biti privoljene da to urade.
„Imamo situaciju da sporazum pravnu snagu crpi iz deklaracije visokog predstavnika EU koji je danas tu sutra možda neće biti, ta dva predstavnika Kosova i Srbije su danas tu, sutra možda ne budu tu“, izjavio je Miljačić.
On je dodao da sporazum nije razradio kakva bi bila moguća saradnja dve strane u oblasti sporta, kulture, ekonomije, povratka izbeglica, nestalih osoba i drugih pitanja.
Izvršni direktor Balkan foruma Astrit Istrefi izjavio je danas da ukoliko Kosovo i Srbija žele mir i prosperitet to moraju i da demonstiriraju a da srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti rade sve suprotno od toga.
„Kosovo obezbeđuje garancije zaštite prava manjinskih populacija. Geopolitički kontekst sveta se menja brzo moramo da uradimo dve stvari: Kosovo mora da demonstrira da su ta prava potpuno ispunjena. Ono mora da ide i korak napred i ta prava unapredi“, rekao je on.
Istrefi je objasnio da je pitanje deklaracije o nestalima „ključni politički problem koji postoji i koji će nastaviti da postoji“ jer se više od 1600 osoba koje se vodi kao nestalo na Kosovu.
„Zamislite situaciju u kojoj one moraju da budu pronađene, a to će biti uglavnom u masovnim grobnicama, i vraćanje ne samo sećanja na to što se dogodilo već i prolaženje kroz proces pronalaženja porodica nestalih“, rekao je on.
Izvršna direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radosavljević izjavila je da je u ovim okolnostima teško zamisliti da je moguće formiranje Zajednice srpskih opština a još teže da se ona desi u formi u kojoj ona treba da postoji.
„Argumentacija u javnom prostoru nije ta da ZSO treba da se formira zato što treba da unapredi život ljudi i da je tu za ljude koji zavisi od mnogo institucija Srbije na Kosovu već zato što je to međunarodna obaveza“, izjavila je ona.
Radosavljević je dodala da su Srbi sa Kosova u poslednje dve godine samo „ulazili iz jede krize u drugu“ i da i dalje imaju probleme sa procesom preregistracije vozila, prisustvom kosovske policije na severu Kosova, eksproprijacijom zemljišta koji udaljavaju obe zajednice od nalaženja rešenja i kreiranja atmosfere poverenja.
Analitičar Milivoje Mihajlović izjavio je da je Srbiji sporazum preko potreban ali da je on nejasan i kontradiktoran i da kao takav nije sporazum već samo politički dogovor.
„Najveći problem u implementaciji sporazuma jeste to što ne postoje na političkim scenama snage ni u Beogradu ni Prištini da ga sprovedu. Ni međunarodna zajednica nema dovoljno alata za to. Teško će doći do bilo kakvog sprovođenja dok se ukrajinska priča ne završi“, rekao je on.
Panel „Ništa između – Evropski predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine“ je organizovao Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
