Pet godina Vašingtonskog sporazuma – Hoti o „propuštenoj šansi“, Vučić iz Kine poručuje: „Nema priznanja Kosova“

Sporazum, koji je predstavljen kao dokument o „ekonomskoj normalizaciji odnosa Kosova i Srbije“, uključuje i političke i druge obaveze. Donešen je bilateralno, u dve verzije, a jedna od najupečatljivijih scena bile su hoklice na kojima su sedeli Hoti, odnosno Vučić, sa dominantnim Trampom za svojim stolim preko puta, piše KoSSev.

Hoti: Sporazum zapostavljen na nesreću Kosova

„Danas se navršava pet godina od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, istorijskog dostignuća za Kosovo, koje je stvaralo jedinstvene mogućnosti za: (1) jačanje strateškog partnerstva između Kosova i SAD-a, kao i (2) pozicioniranje Kosova u centru ekonomskih dešavanja u regionu kroz velike infrastrukturne projekte“, naveo je bivši kosovski premijer Avdula Hoti.

Prema njegovim rečima, da su se sproveli veliki infrastrukturni projekti iz ovog sporazuma, „Kosovo bi danas preuzelo ulogu saobraćajnog, železničkog i energetskog čvorišta (kroz gas) u regionu i šire, sa Kosovo Poljem kao kopnenom trgovačkim lukom koja bi povezivala luke Drač i Solun, nastavljajući ka severu prema centralnoj Evropi“.

„U političkom smislu, sporazum je doneo priznanje od strane Izraela, čime je prekinuta višegodišnja blokada nedostatka novih priznanja i unapređen međunarodni subjektivitet Kosova“, naglasio je Hoti.

On smatra da je „na nesreću Kosova i svakog građanina, sporazum zapostavljen od strane institucija koje su proizašle iz izbora 2021. godine“.

„Kada je potpisan ovaj sporazum, oštro je kritikovan od tadašnje opozicije. Danas, posle pet godina, svi bez izuzetka su uvereni u njegov značaj, uključujući i one koji su ga označavali kao nacionalnu izdaju“, poručio je.

U nastavku je podsetio šta je njegova vlada realizovala ili započela da sprovodi od septembra 2020. do marta 2021: od razgovora sa DFC i EU o auto-putevima i železnici, preko funkcionisanja graničnog prelaza u Merdaru i priprema za međusobno priznanje diploma, do studija o jezeru Gazivode, energetskih projekata, 5G mreže, unapređenja bezbednosnih standarda u aviosaobraćaju, priprema zakona o verskim slobodama, pitanja nestalih i memoranduma o investicijama sa SAD.

Vučić iz Kine: „Nema priznanja Kosova“

Na isti datum, ali iz Pekinga, gde boravi povodom obeležavanja 80 godina pobede u Drugom svetskom ratu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić osvrnuo se na Vašingtonski sporazum, podsećajući da je bio „pre svega ekonomski“.

„Pokušali su to, ja sam to odbio. To je bio pre svega ekonomski sporazum koji oni nisu hteli da primenjuju. Oni neće nijedan sporazum da primenjuju“, poručio je Vučić, optužujući Prištinu.

Osvrnuo se i na promenu administracije u SAD. „Došao je Bajden, koji je hteo da se skloni Vašingtonski sporazum, pa da se valjda primenjuje neki novi, a da se zaboravi Briselski sporazum“, rekao je Vučić.

Poručuje, međutim, da „to tako neće moći“: „Moraće da se primeni Briselski sporazum i moraće da se formira Zajednica srpskih opština“, uverava.

Srpski predsednik ponovo je naglasio da Srbija neće priznati Kosovo: „Ovako, oni mogu da sprovode golo nasilje, golu silu, ali da nas ubedite da priznamo Kosovo… Nemojte tome da se nadate, neće se to dogoditi“, poručio je.

Ključne odredbe Vašingtonskog sporazuma

Prema dokumentu Beograd i Priština su se obavezale na sledeće ključne mere:

Ekonomska saradnja: Sprovođenje zajedničke studije izvodljivosti za povezivanje železničke mreže Beograd-Priština sa dubokom lukom na Jadranu; operativizacija administrativnog prelaza Merdare; pridruživanje „mini-Šengen“ zoni; saradnja sa američkim agencijama poput „U.S. International Development Finance Corporation“ za finansiranje autoputa Mira, železničkih veza i podršku malim i srednjim preduzećima; studija o deljenju resursa jezera Gazivode za vodu i energiju između kosovskih i srpskih vlasti.

Političke obaveze: Srbija se obavezala da na godinu dana obustavi napore da druge države ne priznaju Kosovo ili povuku priznanje; Kosovo se obavezalo da neće aplicirati za članstvo u novim međunarodnim organizacijama na godinu dana; uzajamno priznavanje diploma i profesionalnih sertifikata.

Ipak, za Beograd i Prištinu, ključna odredba bila je priznanje Kosova od strane Izraela, što se i dogodilo pola godina od donošenja ovog sporazuma. Istovremeno, Srbija se obavezala da premesti ambasadu u Izraelu u Jerusalim do jula 2021., što do danas nije učinila, dok je Kosovo očekivalo i uradilo isto, uz upostavljanje diplomatskih odnosa sa ovom državom.

Ostale obaveze: Potraga za nestalim osobama iz rata 1998-1999; poboljšanje bezbednosti avio-saobraćaja i deljenje informacija; uklanjanje 5G opreme od „nepouzdanih dobavljača“ (poput kineskih kompanija); označavanje Hezbolaha kao terorističke organizacije; podrška dekriminalizaciji homoseksualnosti u svetu; zaštita verskih sloboda, uključujući međuverski dijalog, zaštita verskih lokacija i restituciju jevrejske imovine iz Holokausta;