foto BETAPHOTO/MILAN ILIĆVlast je ubeđena da bi razrešenjem Vladana Đokića sa mesta rektora Beogradskog univerziteta konačno rešila problem studentskih protesta i ugušila nezadovoljstvo građana. Međutim, za tako nešto im je potrebna većina koju u ovom trenutku nemaju.
To priznaje i profesor Vladan Petrov koji kaže da je razrešenje rektora po Statutu univerziteta u nadležnosti Saveta univerziteta, u kojem predstavnici Vlade Srbije čine manjinu.
„U Statutu Univerziteta se navodi da odluku o razrešenju rektora donosi Savet, na predlog Senata, tajnim glasanjem, većinom glasova ukupnog broja članova. Savet ima 41 člana, od kojih su 23 predstavnici Univerziteta, 12 članovi koje imenuje Vlada i šest članova koje bira Studentski parlament Univerziteta“, objašnjava Petrov.
S obzirom na to da nema većinu za smenu rektora koga percipiraju kao glavnog krivca studentske pobune, vlast će zato, uz obaveznu hajku na rektora Đokića, pokušati da nađe nove načine da dodatno kazni i disciplinuje fakultete i ukine autonomiju visokoškolskih ustanova.
Jednom je, u ne tako davnoj prošlosti, crveno-crnoj koaliciji (socijalista i radikala) to pošlo za rukom, pa što ne bi i sada. Krajem maja 1998. Skupština Srbije je, po hitnom postupku, na predlog Dobrivoja Budimirovića Bidže, profesora srednje Poljoprivredne škole iz Svilajnca, usvojila Zakon o visokom obrazovanju koji su u tajnosti pisali nepoznati autori.
Odmah potom za rektora je imenovan partijski kolega dr Mire Marković, Jagoš Purić. Bio je to prvi rektor koji je u istoriji najstarije i najprestižnije visokoškolske ustanove u Srbiji izabran isključivo voljom vlasti. Njegov glavni zadatak bio je sprečavanje i najmanjeg gibanja na najvažnijem univerzitetu u Srbiji i krojenje akademskog života po sopstvenoj meri.
Purić je, kako se tada govorilo, najvažniju visokoškolsku instituciju pretvorio u partijsku školu Jugoslovenske levice. A posledica njegovog izbora i delovanja bila je da je veliki broj asistenata i profesora, slobodomislećih, napustilo Beogradski univerzitet, a primljeno je 1.400 nastavnika i saradnika po novom kriterijumu.
Profesore i asistente birao je dekan, za redovne profesore pitao se ministar prosvete. A vlada je birala rektore, dekane i postavljala članove Upravnog odbora.
Očigledno je da vlast priželjkuje reprizu iz 1998. godine i stavljanje tačke na autonomiju univerziteta. Za to im je potrebna promena zakona. Nedavno su već pokušali da bez javne rasprave, proture predlog zakona o visokom obrazovanju. Ali, otpor naučne zajednice je bio toliki da su morali da ga povuku.
Sada sledi novi pokušaj.
Ministarstvo prosvete dobilo je zadatak da u roku od tri meseca pripremi nacrt novog Zakona o visokom obrazovanju. Najavljuje se čak njegovo usvajanje u parlamentu tokom jula.
Taj novi zakon najavljuje potpunu centralizaciju, gušenje institucionalne autonomije i faktičko podređivanje univerziteta političkoj volji. Sami univerziteti više ne bi birali rektore. Uprava univerziteta bila bi direktno kontrolisana od strane izvršne vlasti. Fakulteti bi postali protočni bojleri za diplome, a obrazovanje – roba bez garancije kvaliteta.
Gotovo identično situaciji na BU od pre 27 godina. Očigledno je da sledi repriza žestoke osvete vlasti pobunjenom univerzitetu, naravno, ukoliko im se akademska zajednica ne suprotstavi.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
