Srbija treba da paralelno sa usvajanjem i primenom evropskih tekovina, koje su predmet pojedinačnih pregovaračkih poglavlja, znatno poradi na poboljšanju svojih administrativnih kapaciteta, čime bi se omogućilo da započete reforme budu održive i suštinski sprovedene.
Na ovaj način bi mogle da se sumiraju poruke poslate sa debate koju je beogradski Centar za evropske politike (CEP) organizovao u saradnji sa renomiranim briselskom „think tank“ organizacijom European Policy Centre u Briselu, na kojoj su učestvovali Lazar Krstić, ministar finansija, Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije, Žan Erik Pake, direktor direkcije za proširenje Evropske komisije, Tibor Drašković, vođa EU projekta za reformu centra Vlade Srbije i Milena Lazarević, predstavnica CEP-a.
Imajući u vidu način na koji se danas kreiraju i sprovode javne politike u Srbiji, zahtevi za trajnim i održivim rezultatima koje nameće proces pregovaranja članstva u EU deluju teško ostvarivi. Zakoni i propisi u Srbiji se donose bez prethodno sprovedene analize, činjeničnog osnova, konsultacija sa relevantnim akterima i računice finansijskih implikacija. Donošenjem određenog propisa u skladu sa evropskom regulativom Srbija jeste ispunila formu i obavezu, ali takav zakon usled gore opisanih odlika često ostaje neprimenjiv u praksi. Članstvo u EU povlači značajne troškove i ulaganja, a Srbija u sadašnjim okolnostima neće biti u stanju da izdejstvuje povoljne prelazne rokove na osetljive delove teških pregovaračkih poglavlja, poput životne sredine i poljoprivrede, ukoliko evropskim sagovornicima svoju poziciju ne bude umela da obrazloži snažnim činjeničnim argumentima. Isto tako, s obzirom da današnje javne politike prožimaju nadležnost više različitih resora, potrebno je značajno unaprediti koordinaciju rada i komunikaciju resornih ministarstava i vladinih tela.
Srbija će izgledati neozbiljno ukoliko evropski sagovornici budu slušali neusklađene ili protivrečne stavove naših zvaničnika. Zastupanje državnih pozicija jednoglasno i usklađeno može znatno da poveća kredibilitet Srbije, jer bi doslednim sprovođenjem dogovorenih obaveza povećala poverenje i naklonost EU.
U isto vreme, beskorisno je govoriti o sistemu bez osvrta na same pojedince od kojih se očekuje da budu nosioci pregovora i potrebnih reformi. Koliko god naša administracija važi za bolje pripremljenu u odnosu na zemlje u regionu, Srbija nema dovoljno obučenog državnog kadra za evropske poslove, dok kvalitetni službenici usled nedovoljno podsticaja za napredovanjem u državnoj službi neretko odlaze u privatne ili međunarodne vode. Činjenica da još uvek nije formiran uži pregovarački tim za pregovore sa EU je verovatno i delom posledica nemogućnosti da se kvalitetni profesionalci privuku u državnu upravu.
Stoga je potrebno temu jačanja državne uprave, ljudskih resursa i kreiranja politika otvoriti što pre, pod pritiskom potreba pregovaračkog procesa, a kako bi se to iskoristilo za trajno usađivanje dobrih praksi u domaći sistem i kako bi državni aparat bio funkcionalan.
Autorka je istraživačica u Centru za evropske politike
Zagovaranje nacionalnih interesa
Nažalost, značaj i domet zagovaranja nacionalnih interesa kroz redovnu i opsežnu komunikaciju sa predstavnicima EU institucija, inostranim medijima i ostalim bitnim akterima još uvek nije dovoljno prepoznala politička elita Srbije. Kao pokazatelj toga dovoljno je pogledati broj zaposlenih u Misiji Srbije pri EU u Briselu i uopšte broj angažovanih pojedinaca u svrhu prikupljanja informacija i zagovaranja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
