Politički manevar i bunker taktika: Sagovornici Danasa o osnivanju Ruskog istorijskog društva u Beogradu s Vulinom na čelu

Međutim, to nema blage veze sa istoriografijom i čist je politički manevar. Činjenica da je na njegovom čelu Aleksandar Vulin, koji niti je formalno istoričar, niti se bavi istorijom, već je jedna od perjanica sadašnje „naše“ autoritarne vlasti, ukazuje na otvorenu politizaciju organizacije koja bi trebalo da ima stručni karakter. Kroz istoriju su se diktatorski režimi opredeljivali samo za jednu realnost, i to onu koju su sami mogli da stvore i ubeđuju jedni druge u nju. Sve do poslednjeg bunkera. Dakle, bunker taktika.

Tako sagovonici Danasa odgovaraju na Danasovo pitanje dana koje se odnosi na osnivanje Ruskog istorijskog društva i to što je Aleksandar Vulin, osnovač Pokreta socijalista i predsednik Nadzornog odbora Srbjagasa.

Vest o tome da će u Srbiji biti osnovano predstavništvo Ruskog istorijskog društva i da će Vulin biti na njegovom čelu, javnost u Srbiji je dobila sredim godine.

Tokom proteklog vikenda u Beogradu je održana osnivačka skupština ovog drštva, a Vulin izabran za predsednika saveta beogradske podružnice, dok je uvodni govor držao i patrijarh SPC.

Branko Ružić, potpredsednik SPS, za Danas kaže da za Srbiju i Rusiju i naše odnose može biti pozitivno osnivanje ovakvog društva, ako, razume se, ono pruži podsticaj da se istorijom odnosa dve države i dva naroda bave naučnici.

– Ako se našom kompleksnom zajedničkom istorijom budu bavili političari, to neće biti na korist ni Srbije ni Rusije. Lično bih se obradovao kada bi posle promocije ovog istorijskog društva, Srbija i Rusija osnovale sličan forum za proučavanje naših odnosa u budućnosti. S obzirom na komplikovano stanje u međunarodnim odnosima, rad ovakvog društva bio bi mnogo korisniji za građane i Srbije i Rusije – navodi on.

Skeptičan je i istpričar Radoš Ljušić.

– Ne mislim da to ima blage veze sa istoriografijom. To je čist politički manevar. Meni, i mnogima, nije jasno zašto. I zato je sve pod znakom pitanja – kaže on za Danas.

Za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića to što se filijala organizacije iz jedne zemlje koja se bavi istorijom ili nekom drugom naučnom disciplinom osniva u drugim državama, nije ništa neobično.

– Dovoljno je osvrnuti se na britansku praksu, recimo to što širom sveta, i to ne samo u zemljama Azije, duže od jednog veka na razne načine deluje „Kraljevsko azijsko društvo“ Velike Britanije – ukazuje on.

Ali dodaje da je ipak neobična, kada se radi o novoosnovanom ogranku „Ruskog istorijskog društva“ u Srbiji, činjenica da je na njegovom čelu Aleksandar Vulin, koji niti je formalno istoričar, niti se bavi istorijom, već je jedna od perjanica sadašnje „naše“ autoritarne vlasti.

– To ukazuje na otvorenu politizaciju organizacije koja bi trebalo da ima stručni karakter. Od toga sigurno korist neće imati ni istorija kao nauka, niti srpsko-ruski odnosi, jer ono što se doživljava kao zloupotreba struke od strane režima uz pomoć bilo kog stranog faktora, veliki deo građana udaljava od saradnje sa njim na bilo kome polju – navodi Anđelković.

Dok Predrag Voštinić, odbornik o Skupštini Kraljevo iz Lokalnog fronta, konstatuje da su se oni sasvim jasno opredelili za realnost koju će živeti, i u njoj će igrati uloge koje se od njih očekuju.

– To su te uloge u nekim društvima, paktovima, paradama… Uostalom, i kroz istoriju su se diktatorski režimi opredeljivali samo za jednu realnost, i to onu koju su sami mogli da stvore i ubeđuju jedni druge u nju. Sve do poslednjeg bunkera. Jedini problem je što ta realnost nije jedina, i u odnosu na to šta se sve dešava u ovoj zemlji poslednjih godinu dana, skoro da je sasvim nevažna. Dakle, bunker taktika – zaključuje Voštinić.