Ponoš za Danas: Možda je opozicija slaba, ali Vučić protiv sebe ima narod

Ponoš napominje da oni koji marketnški prepakuju Vučića za pokazivanje pred svetom u nekom novom svetlu u stvari šminkaju političkog mrtvaca.

„Zna to i on. Zato i iznosi tu tezu o slaboj opoziciji. Slaba mu je to uteha. Neka je opozicija i slaba, ali on protiv sebe nema samo opoziciju. On protiv sebe ima narod. To ni jedna vlast ne može da preživi, pa neće ni njegova kaže lider SRC-a.

Komentarišući Vučićevu izjavu da ljudi protestvuju jer nisu zadovoljni svojom opozicijom Ponoš kaže da groteskno zvuči njegova briga što, opozicija nema politiku pa eto mora on da pripazi na Srbiju. A prema zemlji se odnosio svo ovo vreme „kao klipan koji je razvalio tuđu igračku otkrivajući šta je unutra i onda ne zna kako da je ponovo sastavi, pa priča da može i bez tih delova koji su mu ostali viška.

„Ako opozicija nema politiku, a on ima, što onda mora da krade izbore sve ove godine? Ili mu je to ta politika – da krade izbore kako bi mogao da alali Kosovo i od zemlje napravi koloniju. Jasno mu je da je sve pogrešno uradio, posebno od 1.novembra. Ušao je u pogrešan voz i sve stanice su mu bile pogrešne, a on nije hteo da siđe sa tog voza ni kad je video da to ni za njega neće da valja“, navodi naš sagovornik.

On dodaje da neće ni sad, jer prebrzo mu sad ide taj voz, a nema više ni stanica. Okruženje koje mu je koliko-toliko blisko je sve malobrojnije. Neki ga teraju da ide na sve ili ništa. Neki drugi opet gledaju glavi mesto, beže od pojavljivanja s njim u javnosti. Neki izuzetno bliski počinji naprasno da se žale na migrene.

„Zna on da ne moža da računa na većinsku podršku građana. Pokušava brutalnošću da osokoli svoje tvrde glasače, a na drugoj strani da uplaši decu na ulici i njihove roditelje, ucenjuje studente, zato je i hteo da vidi njihova lica. One u sredini tog spektra tom brutalnošću hoće da vrati u beznađe i apstinenciju“, kaže Ponoš i dodaje da Vučić još uvek računa da može da odigra još jednu partiju sa strancima.

Zato se, kaže, upušta u to mazanje kako je bio razuman i konstruktivan, ali eto nije bilo dobre volje s druge strane.

Upitan hoće li neko poverovati predsedniku, Ponoš kaže da možda mu i poveruje neka publika Juronjuza, ali ne i ovaj narod.

„I ovim intervjuom pokazao je da je on čovek koji se ni u prolazu nije očešao sa odgovornošću i čašću. Da jeste, stavio bi prst na čelo i dobro razmislio šta dalje nakon što je zemlju doveo u stanje da su razbijene glave na ulici postale kao neko normalno stanje. Nije više tema loših izbornih uslova. Tema je da smo na korak od nečeg mnogo goreg od tih razbijenih glava, a on i dalje kao zove nekoga na nekakav razgovor, samo da bi dezavuisao one koje doziva i obesmislio samu ideju razgovora“, ocenjuje Ponoš.

Na primedbu da Vučić za Juronjuz kaže da ne odustaje od dijaloga, naš sagovornik odgovara da on jednom rukom poziva, a u drugoj iza leđa drži palicu.

On je danas ne samo nepouzdan nego i neprihvatljiv sagovornik, bolje rečeno politički radioaktivan nakon svega što je uradio i nakon svih odbijanja da prihvati mirnu institicionlnu tranziciju iz njegovog suludog i kriminalnog sistema vlasti u elementarno normalno stanje.

„Govorio sam mu pre skoro dve godine, kad je odbio ideju prelazne vlade da će doći vreme kad će on tražiti razgovor, ali da će biti kasno i da neće imati s kim da priča. Nije slušao, a izgleda i da je pogrešne knjige čitao. Istoriju kao da je učio iz Šešeljevih knjiga pa je tako i naučio“, zaključuje Zdravko Ponoš.