Prepustite se studentskoj revoluciji kojom se razvlašćuje Vučićev režim

Prepustite se svim srcem, ostavite proračunati cinizam i pesimizam ovaj put po strani. Jer zaslužili smo da ovog trenutka budemo ono što u sebi verujemo i nadamo se da jesmo – narod dobrih i pravdoljubivih ljudi.

Zaslužili smo da u svom ljudskom veku imamo taj uzvišeni trenutak i ne dajmo da nam ga pokvare loše misli i rđava tumačenja.

Jeste, tačno je, u svakoj revoluciji ima stranog mešanja, ali ova je toliko naša, da najviše što mogu strane službe jeste da beleže iskustva, nazdiru i čekaju ko će i šta će prevladati na kraju.

Jeste tačno je, studentski plenum mnogo više liči na komunistički sovjet, odnosno radnički savet, nego na britanski parlament.

Ali jeste tačno i to da je parlamentarizam kao izvorno britanski izum, empirijski izraz pregovaranja i trgovanja o novcu monarha, lordova i naroda.

Kod nas je to drugačije, naša je reč skupština, koren je skup, okupljanje, upravo stalna spremnost da stanemo jedini uz druge, da budemo na okupu kako bi se zaštitili i odbranili kao slobodni i jednaki ljudi.

Između samih pojmova plenuma i skupštine postoji jača veza u našoj dubokoj političkoj kulturi, nego između pojmova plenum i parlament.

Sad možemo uživo i da vidimo čistu sliku rasterećenu propagandnih naslaga zašto je i kako uspela partizanska revolucija pre 80 godina.

Ne verujte onima koji lažu da mi nismo revolucionarni narod pripisujući to što se onda desilo čistom spletu okolnosti i istorijskih prilika izvan naše kontrole.

Uverite se svojim očima, da smo mi naprotiv narod koji živi za revoluciju shvaćenu ne kao tehniku promene političkog sistema, već kao naš zajednički podvig borbe i pobede nad silom i nepravdom.

Osetite koliko nema te čvrste i brutalne fizičke stege, ili meke moći koja nam okupira svest, koja će tu našu težnju za revolucionarnim podvigom trajno poništiti.

Učestvujmo bez straha i krivice u toj opštoj ganutosti gledajući našu omladinu kako se kreće hrabro u kolonama, lako i bez tereta istorijske gorčine koju stariji nose.

Jeste tačno je, posle svakog revolucionarnog trenutka dolazi vreme učvršćivanja nove vlasti, dolazi vreme kada će neka klika, neka grupa opet nametnuti društvu stegu, koja će s godinama postojati nepodnošljivija.

Ali to će doći posle. Prepustimo se sada revolucionarnom trenutku, učestvujmo u našoj, samo našoj istoriji, ali i našoj kolektivnoj emociji, koju mogu sa nama da podele i svi drugi na slobodu i pravdu osetljivi ljudi. Kao što nam poručuje slovenačka grupa Lajbah, učinimo Srbiju ponovo velikom.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.