foto: Printskrin, sajt univerzitetaSrbe na Kosovu, nakon zatvaranja svih institucija koje su radile po srpskom sistemu i ukidanja dinara sada čeka primena dva zakona, o kojima se u javnosti najčešće govori u kontekstu integracije preostalih institucija u srpskom sistemu – školstva i zdravstva. Kako ističu naši sagovornici, ovi zakoni za cilj nemaju integraciju tih institucija već stvaranje nepovoljnih okolnosti za istu, pa i gašenje Univerziteta u Mitrovici.
O Zakonu o strancima govori se od kraja prošle godine kada je najavljeno da će njegova primena početi od prvog novembra. Ipak, pod pritiskom međunarodne zajednice ona je odložena na 15. januar, a dva meseca ostavljeno je za informativnu kampanju, te će se sa punom primenom zakona krenuti 15. marta.
U međuvremenu se u javnosti mogao čuti veliki broj primedbi na ovaj zakon kao i na zakon o vozilima od toga da će onemogućiti Srbima korišćenje automobila na ovlašćenja i sa registracijom gradova u Srbiji, pa sve do toga da će onemogućiti rad velikom broju ljudi na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i u zdravstvenim ustanovama na severu Kosova.
Pored toga, poseban problem su i građani čiji se dokumenti vode na gradove centralne Srbije a koji se školuju, žive i rade na Kosovu, a veliki broj kritika bio je usmeren i ka tome što će Srbima na Kosovu u toj meri otežati različite procedure da će ogroman broj ljudi biti prinuđen da se iseli sa Kosova.
Iako je do odlaganja primene prošle godine došlo pod pritiskom međunarodne zajednice, zvanični predstavnik EU odgovoran za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen prilikom svojih poslednjih poseta Srbiji i Kosovu nije komentarisao ovaj Zakon. Ipak, kao odgovor na brige koje su izrazili i politički predstavnici Srba i nevladin sektor formiran je međunarodni tim koji će se baviti rešavanjem statusa Srba na Kosovu.
Primena ova dva zakona se u javnosti najčešće dovodi u vezu sa integracijom školstva i zdravstva u kosovski sistem. Tu je vezu najeksplicitnije napravio v.d. zamenika premijera Kosova Besnik Bisljimi koji je poručio da dvomesečnu kampanju treba iskoristiti za početak procesa „suštinske integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema“, kao i sam premijer Aljbin Kurti koji se pohvalio činjenicom da je pedesetoro lekara dobilo licencu za rad u kosovskom sistemu, te to nazvao pokazateljom „dobre volje i spremnosti za integraciju“.
Mijačić: Nema direktne veze sa integracijom
Koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić za Danas navodi da primena Zakona o strancima i Zakona o vozilima nemaju direktne veze sa integracijom zdravstva i školstva, ali dodaje da će posredno stvoriti nepovoljne okolnosti na trenutno funkcionisanje ta dva sistema.
“Drugim rečima, ova dva zakona onemogućavaju nesmetano funkcionisanje zdravstva i školstva u okviru sistema Republike Srbije, a nešto slično se dogodilo i sa ukidanjem upotrebe dinara na Kosovu”, pojašnjava naš sagovornik.
Na pitanje da li adekvatna integracija podrazumeva najpre formiranje Zajednice srpskih opština, što je česti argument srpske zajednice Mijačić odgovara da je ona najelegantniji način da se integracija izvrši.
“Evropski predlog statuta ZSO daje mehanizme za tu integraciju na način koji odgovara i Vladi Kosova i srpskoj zajednici na Kosovu”, navodi naš sagovornik.
Šljuka: Narativ o integraciji se pojavio naknadno
Saradnik NVO Nova društvena inicijativa Aleksandar Šljuka takođe smatra da ovi zakoni nemaju direktne veze sa integracijom.
“Takav narativ pojavio se tek naknadno, u trenutku kada je puna primena ovih zakona odložena, a kosovske vlasti istovremeno nagovestile da će otvoriti pitanje integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema. Važno je podsetiti da se u početnoj fazi najava o primeni ovih zakona uopšte nije govorilo o integraciji – ona je uvedena tek kasnije, kao pokušaj povezivanja dva procesa koji su suštinski različite prirode”, pojašnjava Šljuka.
On ističe da je kroz primenu ovih zakona kosovska Vlada, u okviru šire strategije indirektne marginalizacije srpske zajednice, pronašla način da uzdrma školstvo i zdravstvo bez njihovog formalnog zatvaranja, svesna da bi otvoreno zatvaranje škola i zdravstvenih ustanova bilo politički teško opravdati i teško upakovati u prihvatljiv narativ.
“U tom kontekstu, priča o integraciji pojavljuje se kao naknadni okvir, pre svega kako bi se umirila međunarodna zajednica i stvorio utisak da će se kroz navodnu integraciju sistema adresirati i otkloniti zabrinutosti koje proizlaze iz primene ovih zakona”, kaže Šljuka, te dodaje da se plasira poruka da da bi integracija mogla da ublaži posledice ovih zakona po zaposlene, studente i korisnike usluga u zdravstvu i obrazovanju.
Međutim, navodi, takvo tumačenje je suštinski netačno.
“Integracija se ne može sprovoditi unilateralno, niti se može postići održivo rešenje primenom administrativnih i represivnih zakona koji uopšte nisu namenjeni regulisanju institucionalnih odnosa. Ovi zakoni ne uređuju status obrazovnih i zdravstvenih ustanova, ne rešavaju pitanje priznavanja radnih odnosa, diploma i profesionalnog statusa zaposlenih, niti predviđaju prelazne i zaštitne mehanizme”, kaže naš sagovornik.
On ističe da je integracija zdravstvenog i obrazovnog sistema bila predviđena da se odvija posredstvom formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, kao institucionalnog mehanizma koji bi omogućio koordinaciju između sistema.
“Prema nacrtu Statuta ZSO, upravo je ZSO trebalo da ima ključnu ulogu u oblastima obrazovanja i zdravstva – kroz koordinaciju institucija, upravljanje određenim nadležnostima, zaštitu kolektivnih prava zajednice i stvaranje okvira za funkcionalno i održivo povezivanje sistema. Samo kroz takav mehanizam, uz politički dogovor i jasne garancije, moguće je rešavati praktične probleme integracije”, pojašnjava sagovornik Danasa.
Nasuprot tome, kaže Šljuka, primena ovih zakona će proizvesti konkretne probleme za školstvo i zdravstvo: pravnu nesigurnost za studente, nastavno i medicinsko osoblje koji ne poseduju kosovska dokumenta, neizvesnost u pogledu priznavanja ugovora o radu i potvrda o studiranju koje izdaju institucije Republike Srbije na Kosovu, otežano kretanje zaposlenih i pacijenata, kao i opštu institucionalnu nestabilnost.
“Ako se ovi zakoni nastave primenjivati bez stvarnog integrativnog mehanizma, njihove posledice neće biti integracija, već postepena dezintegracija sistema obrazovanja i zdravstva”, tvrdi on.
Marinković: Cilj je gašenje Univerziteta u Mitrovici
Direktor Centra za afirmativne društvene akcije Miodrag Marinković za Danas kaže da primena zakona nema nikakve suštinske veze za integracijom zdravstvenog i obrazovnog sistema, te dodaje da je njihova svrha politička.
On ističe da se primenom zakona o strancima najpre onemogućava rad Univerziteta u Mitrovici.
“U praksi, cilj je gašenje Univerziteta u Mitrovici. Ovim zakonima bi oko 5.000 studenata i veliki broj nastavnog i administrativnog osoblja izgubili pravo na nesmetan boravak i rad na Kosovu, jer kosovski sistem Univerzitet tretira kao neakreditovanu instituciju”, pojašnjava naš sagovornik.
Marinković ističe da, kao i u prethodnim slučajevima, Kurti svoju politiku prikriva retorikom vladavine prava.
“Međutim, suština je jasna. Ovi zakoni predstavljaju nastavak sistematskog slabljenja srpske zajednice na Kosovu. Krajnji cilj je njeno svođenje na nivo na kojem afirmativna prava, uključujući ustavne mehanizme zaštite, postaju neodrživa”, navodi sagovornik Danasa.
On naglašava da se svi navodno legalistički potezi kosovskih vlasti uklapaju u tu strategiju.
Posledice primene ovih zakona će, smatra Marinković, biti direktne i dugoročne, a najpre ističe to da će kosovski Srbi izgubiti mogućnost sticanja višeg i visokog obrazovanja na maternjem jeziku, što, dodaje, predstavlja presedan i ozbiljno kršenje osnovnih ljudskih i manjinskih prava srpske zajednice.
“U praksi, to znači da će mladi ljudi biti primorani da napuštaju Kosovo kako bi se školovali, dok će obrazovni sistem koji je decenijama funkcionisao biti faktički ukinut administrativnim merama”, kaže naš sagovornik.
Marinković dodaje da slični rizici postoje i u zdravstvenom sektoru, gde se kroz pravnu nesigurnost i institucionalno potiskivanje dovodi u pitanje pristup osnovnim i specijalističkim zdravstvenim uslugama.
Nedovoljan angažman međunarodne zajednice i dalje neuporedivo veći od Vlade Srbije
Govoreći o formiranju radne grupe, Marinković naglašava da međunarodna zajednica može pomoći ukoliko je spremna na stvaran politički pritisak na Vladu Kosova.
“Do sada to nisu pokazali. Njihovo angažovanje se uglavnom svodi na tehnička rešenja za ograničen broj pojedinaca koji imaju probleme sa dokumentima. To jeste korisno, ali je daleko od sistemskog odgovora na problem koji ove zakone proizvode”, tvrdi on.
Ipak, on navodi da je takav ograničen angažman neuporedivo veći od onoga što danas čini Vlada Srbije.
“Beograd se odlučio za potpunu tišinu, ignorisanje problema i sistematsko povlačenje iz odgovornosti prema Srbima na Kosovu. Takav stepen nečinjenja i faktičkog napuštanja sopstvene zajednice nema presedana u savremenoj srpskoj istoriji”, kaže Marinković.
Slično zaključuje i Šljuka koji ističe da međunarodna zajednica do sada bila značajna u pogledu odlaganja primene zakona i smanjenja neposrednih tenzija.
“Međutim, sama odlaganja nisu dovoljna. Bez jasnog političkog okvira, institucionalnih garancija i formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, ovi procesi ne vode stabilizaciji, već dugoročnoj eroziji zdravstvenog i obrazovnog sistema i dodatnom ugrožavanju opstanka srpske zajednice na Kosovu” kaže naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
