Foto: Goran Srdanov/Nova.rsNakon prošlonedeljnog nadmudrivanja žandarmerije od strane Užičana, kada su uspešno blokirali magistralu, vlast je odlučila da se osveti hapšenjem devetoro Užičana, a zatim su njihovi sugrađani odgovorili pozivom svim građanima Srbije u Užice i novom devetočasovnom blokadom magistrale.
Među uhapšenim našli su se lokalni političari, student i aktivista, profesor, i meštanin Užica.
Veliki broj građana se u nedelju 13. jula okupio u Užicu, kako zbog policijske brutalnosti i podrške zahtevu za vanredne parlamentarne izbore, tako i zbog hapšenja Užičana.
Protest je po atmosferi i programu poprilično ličio na velike studentske proteste u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i drugim gradovima. Igralo se kolo, održan je defile bajkera, među govornicima su se našli advokati Vladimir Terzić i Božo Prelević, rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, glumac Tihomir Stanić i nastavnica Užičke gimnazije Gordana Danilović, a pročitano je i pismo fudbalera, rođenog Užičanina, Nemanje Vidića.
Iako protest nije bio samo u organizaciji studenata, sastav govornika je bio raznolik i bez političara, kao na dosadašnjim studentskim protestima.
Preovlađujući utisak je da masovnost pokreta koji su pokrenuli studenti opada, kao i da ljudi imaju sve manje snage i volje da izlaze na ulice. Blokada koje su trajale nekoliko dana u Beogradu više nema, a protest u Užicu nije „dobacio“ do broja građana sa prethodnih studentskih protesta.
Ipak, taj isti protest pokazao je da i dalje ima onih koji istrajavaju u borbi, kao i da je moguće i dalje okupiti veliki broj građana, ali da je danas za to potreban direktan povod, odnosno da zahtev za vanrednim izborima nije dovoljan.
Kao i na blokadama koje su usledile nakon vidovdanskog protesta, građani su pokazali da su spremniji da izađu kada treba da se odgovori na konkretne poteze, u ovom slučaju policije, koja je hapsila kog je stigla i upotrebljavala silu kad god je mogla. To naravno i dalje nije onaj broj građana koji je pratio studente u početku, ali ipak ti koji su „ostali“, izlazili su na ulice zbog ponašanja policije prema njihovim sugrađanima.
Dakle, građani su bili spremni da se okupe u Užicu zbog hapšenja devetoro Užičana, i produžavanja pritvora za njih sedmoro. Građane su okupili Radovan Novaković, Vladan Sinđić, Marko Radovanović, Pavle Cicvarić, Dejan Ćosić, Branko Nikolić i Aleksa Nikolić, odnosno vlast koja je odlučila da bi bilo pametno njih pohapsiti, a ne studenti, političari, ili zahtev za vanredne izbore.
Istina, uhapšeni Užičani, privedeni su zbog borbe za te izbore, i blokada koje su zbog toga orgnizovane, ali činjenica je da se veliki broj građana okupio nakon njihovog hapšenja tražeći konkretnu stvar – „Pustite ih sve!“.
Protest u Užicu pokazao je da je za dalji život protesta neophodno da vlast nastavi da pravi greške, kojima će iznova izazivati bes građana, koji neminovno jenjava nakon osam meseci konstantnih protesta i studentskih blokada.
To naravno nije idealna pozicija, ali nakon osam meseci nerealno je očekivati da će sve društvene grupe, koje učestvuju u ovome od početka, ostati jednako aktivne. Sa druge strane, vlast jeste odlučila da pohapsi Užičane nakon prve blokade u tom gradu, tako da ima nekog smisla nastaviti borbu na ulicama ukoliko će vlast to primorati na ovakve poteze, koji će pak dovesti do većeg bunta.
Ipak, pored ovog polu-optimističnog zaključka, ostaje i jedan polu-pesimističan, a to je da je vlast Aleksandra Vučića uspela da postane glavni faktor i u nastavku bunta, odnosno da od njihovih poteza umnogome zavisi nastavak borbe.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
