Pucanj u prazno zbog male političke koristi

S druge strane, aplikaciju Srbije za status kandidata, o čemu odluku donosi Vlada, trebalo bi da prati rezolucija ili deklaracija Narodne skupštine Srbije, što bi moralo da znači da u Srbiji postoji politički konsenzus i značajna podrška javnosti takvoj odluci. Prema informacijama koje Danas ima, o takvoj rezoluciji se zasad uopšte ne razmišlja. Sa druge strane, ne bi bilo neočekivano da Vlada pomeri kandidaturu na sledeću godinu, što bi moglo da se ispostavi kao još jedno od neispunjenih obećanja.

Kada je reč o izboru momenta kandidature, Branislav Čanak, član Saveta za evropske integracije i predsednik sindikata Nezavisnost, tvrdi da bi i javnost trebalo da donosi sud o tome. Prema njegovim rečima, oni koji o tome odlučuju trebalo bi da naprave kampanju i javnosti, koja nije dovoljno upoznata s procesom evropskih integracija, objasne svaki korak, kako bi građani samostalno mogli da sude o potezima političara.

– Ukoliko se dogodi da srpski političari odluče da do kraja godine nema pravih prilika za podnošenje kandidature, građani moraju da imaju mogućnost za procenu da li je to tačno, a ne da im političari naknadno objašnjavaju svoj potez. I obrnuto, ukoliko se Srbija kandiduje, javnost mora da zna šta to znači, koji su dalji koraci i da li je taj potez zaista povučen u pravom trenutku, objašnjava Čanak za Danas. On napominje da se boji da će srpski političari, zarad domaće političke koristi izabrati pogrešan politički momenat kada je reč o situaciju u EU i da će tada podneti kandidaturu.

– To ne bi bilo dobro, jer je pitanje vremena kandidature veoma bitno. Činom kandidovanja, vlasti zemlje zainteresovane za članstvo trebalo bi da članicama Unije i svojim građanima ukažu na to da znaju zbog čega to čine, šta to znači za tu državu i njene građane i koje su posledice svega toga. Svaka država kandidat bi u tom trenutku trebalo da ima procenu svojih mogućnosti i kapaciteta za nastavak procesa posle kandidature. Ukoliko pogrešnim trenutkom slanja zahteva pokažemo Uniji da ne znamo za šta se kandidujemo i šta nas posle toga čeka, sledeća prilika za tako nešto biće u dalekoj budućnosti, kaže Čanak.

Inače, koliko je javnost upoznata s procesima evropskih integracija pokazuje i istraživanje koje je objavila Kancelarija za evropske integracije, a u kojem je samo tri odsto građana navelo da je veoma dobro informisano o procesu pridruživanja Srbije EU. Prilično je informisano 20 odsto, slabo 34, a uopšte nije informisano 12 odsto građana Srbije. U nedovoljno informisane građane spadaju oni s osnovnom i srednjom školom, dok su informisaniji građani sa završenom višom ili visokom školom. Najviše građana želeli bi da više budu informisani o politici EU prema mladima, socijalnoj politici i zaštiti potrošača. Ipak, čak 79 odsto ispitanih građana navodi da je saradnja s Haškim tribunalom ključni uslov za Srbiju da postane kandidat za članstvo u EU.

Urednik Nove srpske političke misli i politički analitičar Đorđe Vukadinović, takođe član Saveta, za Danas je rekao da Srbija ne treba da žuri sa podnošenjem kandidature jer tim činom neće biti ništa bliža EU. Prema njegovim rečima, ne treba hitati ni zbog toga što Srbija mora institucionalno, zakonodavno i mentalno da bude spremna. Profesorka Fakulteta političkih nauka i bivša direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević, članica Saveta, takođe je u nedavnoj izjavi našem listu rekla da Vlada treba dobro da proračuna političke efekte podnošenja kandidature u trenutku kada je SSP blokiran zbog neispunjavanja obaveza prema Haškom tribunalu.

Nedavno je za naš list šef srpske diplomatije Vuk Jeremić ocenio da postoji mogućnost da Prelazni sporazum sa Evropskom unijom bude odblokiran do 2010. godine i da do tada Srbija podnese kandidaturu za članstvo u EU. Ministar Jeremić je rekao da se nada da će u Srbiji uskoro biti uspostavljen konsenzus o EU.

Direktorka Kancelarije za EU integracije Milica Delević rekla je nedavno da će Vlada da odabere najpovoljniji trenutak do kraja 2009. godine za podnošenje zahteva za članstvo u EU, što bi trebalo da pokaže želju za ubrzanjem integracije Srbije, ali i brigu da podnošenje zahteva za članstvo u EU ne bude „trošenje jedinog metka u pištolju“. Ona je istakla važnost podrške partnera iz EU u tom procesu. Delevićeva je navela da obećanje EU o integraciji Zapadnog Balkana stoji i niko ga ne dovodi u pitanje, uprkos činjenici da su okolnosti u Uniji teže nego prilikom prethodnih proširenja.

Nesklad sa osnovnim uslovom

Obećanje srpskih političara da će Srbija do kraja godine podneti kandidaturu za članstvo u EU, moglo bi da se ispostavi kao prazna priča, jer Srbija još nije ispunila jedan od uslova za status kandidata, a to je puna i obostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazum Srbija jednostrano primenjuje od početka ove godine, ali je on i dalje blokiran u Uniji, jer na tome insistira Holandija koja zahteva punu saradnju Srbije s Haškim tribunalom. Zasad nema indicija da će se do kraja godine stav Holandije izmeniti, iako pojedini političari u Briselu, ali i nekim zemljama EU, insistiraju na tome da Holandija treba da ublaži svoj zahtev.