Hrvatska, koja je 1. jula postala 28. članica EU, u pristupnim pregovorima primenila je model čiju okosnicu su predstavljale nešto šire radne grupe, u kojima su pored državnih službenika učestvovali i predstavnici određenih strukovnih udruženja i akademske zajednice. Istovremeno, civilno društvo bilo je angažovano uglavnom u procesu monitoringa ispunjavanja kriterijuma, ukazuju sagovornici Danasa, upućeni u evropsku integraciju te susedne države.
Gordana Đurović, bivša ministarka za evropske integracije Crne Gore i profesorka na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, objašnjava za Danas da su radne grupe u Hrvatskoj pretežno činili državni službenici, organizacije poslodavaca, instituti i fakulteti.
„Struktura je bila integrisana u Ministarstvo spoljnih poslova i vodile su je karijerne diplomate. NVO sektor nije bio prisutan u radnim grupama, ali je učestvovao u pripremi pregovaračkog procesa i platformi, debatama, a posebno u monitoringu rada državnih institucija. Organizacije civilnog društva su pratile rad Vlade, sugerisale i kritikovale, dok članovi radne grupe nisu mogli da upućuju kritike, posebno u slučajevima kada su potpisivali izjavu o poverljivosti, odnosno obavezivali se da neće iznositi detalje sa sastanaka kojima su prisustvovali“, navodi Đurovićeva.
Raskorak između poverljivosti procesa i potrebe za transparentnošću predstavlja i važan segment studije „Transparentnost u retrospektivi: Hrvatska prema EU“ autorke Marine Škrabalo, aktivistkinje organizacije civilnog društva GONG.
„Najupečatljivija činjenica koja se odnosi na transparentnost pregovora jeste da je zapravo većina informacija čuvana van domašaja javnosti, čak i onda kada nije postojala izjava o poverljivosti. Tek nakon nekoliko godina, pod pritiskom GONG-a, Vlada Hrvatske je počela da naknadno objavljuje osnovne informacije o dokumentima o kojima se diskutovalo“, ističe Škrabalo.
Autorka ocenjuje da situacija u vezi sa učešćem civilnog društva u navedenom procesu nije „ni crna ni bela“. „Potrebno je sagledati situaciju u kontekstu nasleđene političke i administrativne kulture zatvorenosti i ćutanja, manjka iskustva državne administracije kada je reč o horizontalnoj koordinaciji i angažovanju spoljašnjih aktera, kao i niza političkih pitanja koja su zahtevala specijalističko znanje državne administracije, parlamentaraca i predstavnika civilnog društva“, navodi se u studiji GONG-a.
Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba, komentariše za Danas da u procesu evropske integracije Vlada donosi odluke, zbog čega bi njena reč trebalo da bude poslednja, ali da bi odgovorni političari trebalo da budu svesni da „posedovanje moći ne znači i posedovanje znanja“.
„Potrebno je konsultovati što širi krug ljudi. Mada političari imaju sklonost da svojim titulama mašu pred javnošću, nužna je pomoć stručnjaka sa akademskim znanjima i stručnošću. Provereno, najrelevantnije informacije i saveti dobijaju se od onih koji su svojim javnim delovanjem, odnosno zalaganjem za ljude čija prava su kršena, pisanjem kritičkih članaka o negativnim pojavama u pravosuđu i politici i slično stekli ime i ugled u javnosti“, smatra sagovornik Danasa.
U PONEDELJAK objavljujemo tekst o stavovima predstavnika civilnog društva Srbije prema transparentnosti budućih pregovora sa EU
„Jasno odrediti granice“
Zoran Pusić ukazuje da je civilno društvo širok pojam jer ima i organizacija koje su argumentovano kritične prema EU, ali i onih koje su izrazito antievropske po svojim ekstremističkim stavovima. „Prve bi trebalo uključiti u konsultacije, a druge nikako, jer zagovaranje nasilja nije demokratsko pravo niti bi trebalo da bude legitiman stav“, smatra on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
