Razgovori će biti javni, ako ih bude

Ocenjujući navode AZBK o tajnim pregovorima s Beogradom kao „smešne“, Tači je rekao da želi da uveri žitelje Kosova u dobre vesti iz UN, gde će sledećeg meseca biti predstavljeno nekoliko rezolucija o Kosovu, prenose prištinski mediji. Tači je rekao da je Kosovo fokusirano na buduća zbivanja na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde.

Šef poslaničke grupe AZBK u Skupštini Kosova Adrijan Đini je u Prištini rekao da je „kosovska vlada počela tajne pregovore sa Beogradom“. Đini tvrdi da AZBK „ima vrlo kredibilne informacije koje potvrđuju da se vode tajni pregovori između zvaničnika kosovske vlade i Vlade Srbije. Na Tačijev demanti, iz AZBK juče je odgovoreno najavom da će iduće nedelje obelodaniti „detalje tajnih pregovora“.

Đinijevu izjavu juče je za Radio KiM negirao i državni sekretar Ministarstva za KiM u Vladi Srbije Oliver Ivanović. Ivanović tvrdi da „nema potrebe za tajnim pregovorima između Beograda i Prištine“, kao i da Srbija ne sme da prihvati direktne pregovore bez prisustva predstavnika Unmika.

– Ako postoji potreba i ako se stvore uslovi za razgovor, ti razgovori trebalo bi da se vode javno. Normalno je da u ovakvoj atmosferi postoji potreba da razgovaramo o stvarima koje su bitne za opstanak i za preživljavanje srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, kaže Ivanović, uz napomenu da u razgovore moraju biti uključeni i predstavnici međunarodne zajednice.

Škeljzen Malići, politički analitičar iz Prištine, takođe smatra da nema potrebe za tajnim pregovorima i da je ovde reč o međustranačkom prepucavanju. Malići objašnjava za Danas da „na kosovskoj političkoj sceni vladajuća koalicija DPK i DSK ima izrazitu dominaciju i da, opozicije, praktično i nema“. Prema njegovim rečima ako i postoji međustranačka napetost, ona je najveća u vladajućoj koaliciji zbog predstojećeg kongresa DSK na kojem će biti odlučeno ko će doći na čelo stranke. To bi, napominje Malići, moglo da otvori i pitanje preispitivanja postojeće koalicije na vlasti.

Glavne struje, kako objašnjava Malići, predvode predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i aktuelni gradonačelnik Prištine Isa Mustafa. Sejdiu bi, u slučaju izbora za prvog čoveka stranke, mogao da dođe u sukob interesa, dok u Mustafi mnogi vide pravi odgovor na krizu u DSK, ali i „jakog Tačija“. U prištinskim političkim krugovima tvrde da u ovom trenutku nije jednostavno oceniti koliko su bliske veze između DSK i AZBK, koje su ranije već bile koalicioni partneri u kosovskoj vladi.

Bitka i sa srpskim saveznicima

U intervjuu za RTV Kosova šef kosovske diplomatije Skender Hiseni rekao je da će priznavanja kosovske nezavisnosti uskoro početi da stižu i da je za to “dobio čvrsta obećanja od predstavnika raznih zemalja”. Hiseni je uveren da će Kosovo i njegovi saveznici “dobiti političku bitku i sa Srbijom i sa onima koji je podržavaju”. To će se, prema Hisenijem rečima, dogoditi ove jeseni u Generalnoj skupštini UN”. Prištinska štampa tvrdi da je ponašanje Srbije posle objavljivanja savetodavnog mišljenja MSP izazvalo države članice Kvinte: SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Italiju da dogovore zajedničku akciju, čiji su ciljevi nova priznavanja Kosova i sprečavanje podrške predlogu rezolucije koju je Beograd podneo Generalnoj skupštini UN.