Različite verzije istog događaja

Popović je po prelasku administrativnog prelaza izjavio da nije postigao nikakav dogovor sa Specijalnim tužilaštvom Kosova niti da je priznao krivicu – „izazivanje razdora i netrpeljivosti“ izjavom u Velikoj Hoči 18. jula da je „OVK teroristička organizacija“.

Iako je Popović pre izricanja presude pred sudijom Kujtimom Krasnićijem javno potvrdio da je „bez primoravanja i prinude postigao sporazum o priznanju krivice“, a njegov advokat Miloš Delević izjavio da neće biti žalbe na sudsku odluku da je reč o „sporazumu sa Tužilaštvom“, oglasilo se i Ministarstvo pravde Vlade Srbije sa svojom interpretacijom slučaja, tvrdeći da Popovićevo priznanje krivice i presuda „ne proizvode pravno dejstvo u pravnom poretku Srbije, kao ni u međunarodnom pravu, zato što ni Srbija ni međunarodno pravo ne priznaju legitimitet institucije koja ga je zaključila“.

Da li je baš tako? Da li je prištinskim priznanjem krivice državnog zvaničnika Srbije za izjavu da je „OVK teroristička organizacija“ Beograd abolirao zločine OVK na KiM i „žutoj kući“ u Albaniji, zamenivši šestomesečni pritvor o novčanom kaznom od 3.000 evra, ili ima još nekih „dilova“? Da li je Popović „državni mangup“ i deo „igre“ za izigravanje srpske javnosti ili je to, kako procenjuju pojedini politički krugovi „vrhunac obostarnog šibicarenja Beograda i Prištine“.

– Očigledno je da je zvanični Beograd u nekoj vrsti delirijuma jer nisu usaglasili ni koju verziju zastupaju u javnosti. Popović negira ono što se dogodilo i što je izjavio pred sudom u Prištini, dok Ministarstvo pravde tvrdi da su sporazum o priznanju krivice i presuda rezultat prinude i nemaju pravo dejstvo, što apsolutno nije tačno. Oni su važeći kao i Ohridski sporazum, koji Vučić navodno nije prihvatio, a koji je ušao u Poglavlje 35 o pregovorima za evropske integracije Srbije. Saopštenje Ministarstva pravde je pravna nebuloza – kaže za Danas Dejan Mirović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u severnom delu Kosovske Mitrovice.

On ukazuje da je više nego očigledno da i Igor Popović i Ministarstvo pravde prikrivaju činjenicu da u presudi nema tvrdnji Aljbina Kurtija, iznetih na osnovu snimaka iz Popovićevog mobilnog telefona, da je Beograd „prisluškivao razgovore zvaničnika EU na pregovorima u Briselu, što ključ za ovo što se događa“.

– To je glavna tema koju treba istražiti, a od koje sad svi ‚peru ruke’ obmanjivanjem srpske javnosti, jer bi otvorila pitanje i Vučićeve odgovornosti koji je i naložio to špijuniranje. Ovako je Popović priznanjem krivice faktički abolirao OVK i doveo u pitanje mogućnost da Srbi sa KiM traže pravdu za zločine je OVK nad njima počinila. Jasno je da on priznao krivicu uz saglasnost Aleksandra Vučića i da to nije uradio u svoje lično ime, jer da je tako ne bi ga branilo Ministarstvo pravde – objašnjava Danasov sagovornik.

Mirović smatra da je za ovaj politički skandal najodgovorniji Aleksandar Vučić, jer je uradio „sve ono za šta sad optužuje studente u protestu – izvršio je državni udar i suspendovao Ustav Srbije i međunarodno pravo – Rezoluciju 1244 SB UN“. „Da je ovo normalna zemlja, on bi morao da podnese ostavku, a to bi trebalo da urade i svi koji su učestvovali u pregovorima Briselu – funkcioneri Kancelarije za KiM i Kancelariji za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini“, smatra Dejan Mirović.

Igor Popović uhapšen je 18. jula na administrativnom prelazu Brnjak posle parastosa srpskim žrtvama OVK u Opštini Orahovac, služenom u Velikoj Hoči i susreta sa predstavnicima Srpske liste na severu KiM. Zbog izjave o OVK u Velikoj Hoči Osnovi sud u Prištini proglasio ga je krivm o odredio mu jednomesečni pritvor. Bio je u zatvoru u Gnjilanu, kad su 5. avgusta Specijalno tužilaštvo Kosova i Popovićev advokat saopštili da je priznao krvicu.

Suđenje je održano 8. avgusta, a Popović se prvi put obratio srpskoj javnosti kad je prešao u cetralnu Srbiju kako bi „razjasnio“ da „nikakvog ovde sporazuma sa Kurtijevim pravosuđem nema, jer ne priznaje nikakvu krivicu za ono što je rekao“. On se zahvalio svima koji su bili uz njega: „državi Srbiji, Kancelariji za KiM, predsedniku Aleksandru Vučiću, porodici i svom narodu“. Na tvrdnje Ministarstva pravde da je „Popović potpisao sporazum pod pritiskom“, reagovala je Aljbuljena Hadžiju, ministar pravde u ostavci Vlade Kosova.

„Srpska država ne samo da zloupotrebljava zvanične posete našoj zemlji preko svojih zvaničnika podsticanjem mržnje i podela, već nastavlja svoju propagandu čak i nakon sporazuma sa institucijama Republike Kosovo o priznanju krivice, kao u slučaju Igora Popovića“, poručila je Hadžiju, koja je uz poruku na Fejsbuku objavila i video dokaz da „Popović i njegov advokat ističu da su priznanje krivice i sporazum zaključeni dobrovoljno“.

„Obrti“ u slučaju Igora Popovića, prema oceni portparola pokreta Kreni-Promeni Nikole Stankovića, predstavljaju „školski primer kako vlast u Srbiji pravi herojske predstave za domaću javnost, a istovremeno potpisuje ponižavajuće papire iza zatvorenih vrata“.

„Takva politika ima samo jednu svrhu – da narod veruje da se vodi borba, dok se u stvarnosti vodi tiha kapitulacija. Prava politika nije ono što kažete kad se vratite u sigurnost svoje kancelarije, već ono što potpišete kada ste pod pritiskom. Ako je potpis lažan, onda ga treba javno i pravno odbaciti, a ne praviti dvostruku verziju istine – jednu za Prištinu, drugu za Beograd“, poručuje Stanković.