Završen sastanak u Briselu: Beograd insistira na ZSO, Priština na komisiji za nestale

Današnji razgovori, koji su trajali više od sedam sati, završeni su bez ikakvog napretka – ponovo u znaku međusobnih optužbi i suprotstavljenih stavova o tome šta treba da bude prioritet u sprovođenju ranijih dogovora, prenosi Kossev,

Petković: Zajednica je pitanje opstanka Srba

Glavni pregovarač Srbije, Petar Petković, izjavio je nakon sastanka da je Beograd tokom čitave runde dijaloga insistirao na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), ali da Priština i dalje odbija da razgovara o ovoj temi.

„Ako nema zajednice, postavlja se pitanje opstanka Srba na Kosovu i Metohiji. To je za nas sada već humanitarno pitanje jer narod ne može da izdrži teror koji trpi od Kurtijeve policije i režima“, poručio je Petković, istakavši da je Bisljimi odbio da odgovori na pitanje da li Priština prihvata evropski nacrt statuta ZSO.

On je dodao da je Beograd otvorio i pitanje nestalih lica, te da je angažovan i predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica, Veljko Odalović.

Razgovaralo se, kaže, o formiranju zajedničke komisije i radnim pravilima njenog funkcionisanja.

Za to vreme u toku su iskopavanja na deponiji Golo Brdo u blizini Novog Pazara zbog sumnje da se na toj lokaciji nalazi masovna grobnica, što je deo napora na pronalaženju nestalih osoba. Uviđaj sprovodi Komisija za nestala lica, po nalogu Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije.

Petković je naveo i da su na sastanku pokrenuta pitanja položaja Srpske liste, opstrukcija u vezi sa izbornim procesom, ali i problema sa kojima se suočavaju raseljene porodice čiji članovi rade u centralnoj Srbiji, a žive na Kosovu.

Ukazao je i na, kako je rekao, „stalne napade na srpske crkve, hramove i groblja“, dodajući da predsednik Aleksandar Vučić godinama upozorava da Priština želi da „protera srpski narod“.

Bisljimi: Srbija se povukla iz sporazuma o zajedničkoj komisiji

S druge strane, Besnik Bisljimi je optužio Beograd da blokira napredak u vezi sa nestalima, tvrdeći da se Srbija povukla iz sporazuma o mandatu za zajedničku komisiju postignutog krajem decembra prošle godine.

„Ideja danas je bila da prvo ostvarimo napredak u osnivanju zajedničke komisije za nestale osobe, a zatim da imamo sastanak gde obe strane – Beograd i Priština – daju konkretne predloge, kako bi deseta verzija plana sekvenciranja mogla da postane prihvatljiv plan za obe strane“, rekao je Bisljimi.

On je precizirao da u tom prvom koraku nije postignut cilj, jer je, prema njegovim rečima, Srbija tražila da ponovo interveniše u već dogovorenom dokumentu, što ni Brisel ni Priština nisu prihvatili. „Tu smo videli određenu neusklađenost u srpskom timu. Izgleda da je neko želeo da danas formiramo komisiju, ali su drugi blokirali proces“, naveo je Bisljimi.

U decembru 2024. glavni pregovarači Petar Petković i Besnik Bisljimi dogovorili su formiranje komisije za sprovođenje Deklaracije. Međutim, do danas je jedina najava o sastanku radne grupe bila ona za 26. jun u Ženevi, ali bez informacija da li je do njega i došlo.

„Sikvensing“

Kada je reč o narednim koracima, Bisljimi je kazao da je Priština iznela tri predloga – da članovi 1–4 budu uključeni u osnovni sporazum, da se obaveza Srbije da ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama premesti na početak plana, kao i da se preciznijim jezikom uklone sve dvosmislenosti.

„Srbija je odbila da da konkretne predloge. Njihov stav se može svesti na jednostavno: Zajednica prvo, pa crvene linije, što praktično znači da se Srbija povukla iz osnovnog sporazuma ili odbija da diskutuje o njegovoj primeni“, naglasio je on.

Od kada je donet Ohridski aneks, kosovska strana insistira na tzv. sikvensingu, odnosno vremenskom prerasporedu preuzetih obaveza. Kosovska strana insistira da preuzete obaveze Beograd i Priština istovremeno sprovode. Drugim rečima, Priština se ne slaže sa sprovođenjem tačke „samoupravljanja“ iz Ohridskog aneksa, odnosno kako se tumači, koraka na realizaciji osnivanja onog što je originalno bilo zamišljeno kao Zajednica opština sa srpskom većinom. Posebno – bez da Srbija ispuni svoje obaveze.

Bisljimi je dodao da je Srbija prekinula diskusiju kada je Priština tražila da se razmotri pitanje raspodele sredstava Vlade Kosova za poljoprivrednike u tri južne opštine sa albanskom većinom. „Oni misle da ne treba da brinemo o poljoprivrednicima u Dolini“, rekao je Bisljimi.

Govoreći o istrazi sumnjive masovne grobnice u Kožlju, u regionu Novog Pazara, on je ocenio da Kosovo ispunjava svoje obaveze, dok Srbija nije napravila nikakav napredak.

„Ceo njihov kompromis bio je da obaveze za 2024. godinu prebace na 2025. godinu. Tokom jula i avgusta ove godine bilo je velikih požara upravo na teritoriji gde je trebalo da budu iskopavanja. Verujemo da je to urađeno s ciljem uništavanja dokaza. Tek pre dva-tri dana pokazali su spremnost da započnu iskopine. Drugog napretka nije bilo“, zaključio je Bisljimi.

Ohridski sporazum o putu ka normalizaciji, koji su Kosovo i Srbija usvojili 2023. godine posredstvom EU, predviđa određeni nivo samouprave za srpsku zajednicu, kao i obavezu Srbije da ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Sporazum, iako nepotpisan, EU smatra obavezujućim.