„Scenario“ sa dva mandatara

Samoopredeljenje bi moglo da bude zamenjeno Tačijevom DPK samo pod jakim pritiskom međunarodne zajednice – najavljuje za Danas politički analitičar Fatmir Šeholi.

Šeholi kaže da postoji „scenario“ po kome bi Priština trebalo da se izvuče iz postizborne političke krize. Prema pisanju prištinskih medija, u Ustavnom sudu Kosova 21. avgusta trebalo bi da se održi javno saslušanje obe strane u vezi sa zahtevom DPK da se ispita zakonitost izbora lidera DSK Ise Mustafe za predsednika Skupštine. Ustavni sud je privremeno suspendovao Mustafin izbor i konstituisanje kosovskog parlamenta. Iako je Sud ranije najavio da će se izjasniti do 18. septembra, mediji tvrde da se taj rok pomera za 25. avgust.

Šeholi očekuje da se predsednik Skupštine Kosova ponovo bira i da Isa Mustafa ponovo bude izabran. Prema Šeholijevim rečima, koji dan kasnije predsednica Kosova Atifete Jahjaga trebalo bi da mandat za formiranje nove vlade poveri Hašimu Tačiju, čija je stranka pobedila na poslednjim kosovskim parlamentarnim izborima. Šaholi smatra da Tači neće moći da za 15 dana formira vladu, jer „nijedna stranka ne želi koaliciju sa DPK u trenutku kad se 10 njenih funkcionera nalazi na spisku američkog tužioca Klinta Vilijamsona“.

Prema toj „varijanti“, posle Tačijevog neuspeha, Jahjaga će tražiti da je kandidat postizborne koalicije „ubedi da može sa obezbedi skupštinsku većinu od 61 poslanika“. Drugi mandatar ima zakonski rok od 10 dana da formira vladu, u suprotnom ići će se na nove parlamentarne izbore. Nove izbore za sada zagovara samo lider Alijanse za novo Kosovo Bedžet Pacoli, koji je, kako se priča po Prištini, blizak Tačiju.

Drugi mandatar najverovatnije će biti lider AZBK Ramuš Haradinaj, koji, kako se priča po Prištini, ima ludu želju da se vrati na mesto premijera sa kog je 2005. morao dobrovoljno da ode pred Haški tribunal, a koji ga je sedam godina kasnije u ponovljenom procesu 2012. po drugi put oslobodio otužbi za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja rata, zločinački poduhvat mučenje civila u logoru Jablanica. U Prištini ga je po povratku iz Haga pre šest godina, sa vatrometom i crvenim tepihom, dočekao lično sada odlazeći premijer Hašim Tači, čiju treću vladu opozicija, za sada, uporno odbija.

Samoopredeljenje je tokom vikenda saopštilo da je odbilo Tačijevu ponudu da za ulazak u vladu sa DPK dobije mesto premijera i šest ministarstava. Pokret je, kako procenjuju pojedini politički krugovi u Prištini, posle Vilijamsonovog izveštaja, dobio novi politički manevarski prostor, tako da se očekuje da postizborna koalicija napravi kompromis sa Samoopredeljenjem, koje je u startu tražilo šest ministarskih mesta i glavnu reč u pregovorima s Beogradom. Ahmet Isufi, funkcioner AZBK, najavio je da će postizborna koalicija nastaviti pregovore sa Samoopredeljenjem posle odluke Ustavnog suda.

Špend Ahmeti, član UO Samopreseljenja i gradonačelnik Prištine, izjavio je da ovaj pokret ulazak u vladu Kosova sada uslovljava prekidom dijaloga Beograda i Prištine. Ahmeti smatra da dosadašnji tok pregovora nije bio pravedan i ravnopravan, za njega je „problematičan stav Srbije prema Kosovu“, a nema poverenja ni u najavljeni specijalni sud za zločine OVK.

Danasovi izvori u diplomatskim krugovima ne isključuju mogućnost da će Tači učiniti sve da uđe u široku albansku koaliciju i da bi u tome mogao da računa i na podršku dela međunarodne zajednice. Mnogi procenjuju da bi to mogao da bude „tihi rat“ između SAD i Nemačke, a ne isključuje se ni eventualno mešanje Rusije, koja poseduje dokaze o zločinima OVK. Kako se spekuliše, Tači bi u slučaju da DPK uđe u vladu premijersko mesto prepustio Haradinaju, mada se ne isključuje ni mogućnost da, ukoliko se njih dvojica dogovore, lider DPK, kad se za to steknu okolnosti, zameni Jahjagu na mestu predsednika Kosova.

Obračuni

U Prištini se procenjuje da bi „slučaj“ bivšeg poslanika Skupštine Kosova Ganija Gecija mogao dodatno da zategne odnose DPK i DSK, a time i oteža eventualno stvaranje široke koalicije sa Tačijem, jer u njemu mnogi vide „oživljavanje“ sukoba između OVK i nekadašnjeg FARK – oružanih snaga pokojnog Ibrahima Rugove. Geci, dugogodišnji član DSK, a potom Demokratskog saveza Dardanije, nedavno je, kako sam tvrdi, u samoodbrani ubio Ruždija Šaćirija. Za Gecija, koji tvrdi da je Šaćiri bio „plaćeni ubica“, zna se da je bio u sukobu sa pripadnicima OVK iz Drenice, da je ubio jednog od njihovih lokalnih komandanata Abedina Redžu Sandokana, a sada se spekuliše da je reč o obračunu pred suđenje Dreničkoj grupi OVK.

Šta traži Srpska lista

Prvi Haradinajev savetnik Avni Arifi negira da je Srpska lista uslovila ulazak u vladu sa postizbornom koalicijom DSK, AZBK i Inicijativa za Kosovo, iako kaže da je razgovora bilo. U Srpskoj listi juče nije bilo moguće potvrditi raniju izjavu njenog predsednika Aleksandra Jablanovića da su četiri glavna uslova ove liste: „poništenje privatizacije u srpskim sredinama, stvaranje uslova za održiv povratak prognanih Srba, povratak imovine SPC i formiranje zajednice srpskih opština“. Ove zahteve u beogradskim medijima više puta su pominjali i srpski državni zvaničnici.