Siniša Atlagić: Mnogi kritikuju Vučićeve poteze, ali ne i politiku 1Foto: Medija centar

Ne verujem, da će biti referenduma o Kosovu, bar ne u najskorije vreme. Takve stvari podrazumevaju intenzivnu kampanju čiji sam početak ja bio video u pokretanju dijaloga.

U njemu sam video ono što u stručnoj literaturi o političkom ubeđivanju zovu „proizvodnjom pristanka“. Dijalog je utihnuo, pa mi referendum deluje daleko. No, imajući u vidu često pominjani rok od godinu dana za rešenje pitanja Kosova, vremena za kampanju ima. Ako se još uzme u obzir neodređenost ili, možda je bolje reći, ravnodušnost značajnog dela opozicije, ima izgleda da pozicija napravi uspešnu kampanju, kaže u razgovoru za Danas Siniša Atlagić, profesor na Fakultetu političkih nauka, odgovarajući na pitanje da veruje li da će građani Srbije uskoro imati priliku da se o Kosovu izjasne na referendumu. Atlagić na FPN predaje Političko komuniciranje i Politički marketing.

Bilo je najava da će vas Demokratska stranka Srbije predstaviti kao svog novog člana, ali se to nije desilo. Zašto?

– Reč je bila o najavi, i to objavljenoj u vašem listu, da ću biti promovisan kao novi član Predsedništva partije. To se nije desilo jer o takvom predlogu odluku donosi Glavni odbor stranke čija se sednica očekuje u junu. Što se tiče samog članstva, ne vidim sebe toliko značajnim da bi se promovisalo moje učešće na tom nivou partijskog života. Inače, nisam od onih koji uživaju u publicitetu.

Podržali ste Apel za odbranu KiM, koji je DSS inicirao, a prihvatio jedan deo javnih ličnosti, kao i pojedini zvaničnici SPC poput vladike Amfilohija? Kako, u najkraćem, vidite stanje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu’?

– Da, podržao sam Apel, ali ne zbog toga što je inicijativa potekla iz DSS-a niti iz razloga bogougodnosti na koje bi možda mogli da računaju kritičari ovakvog mog čina ili oni koji su njime bili iznenađeni. Reč je, jednostavno, o mom razumevanju aktuelnih zahteva Zapada u vezi sa Kosovom kao vršne tačke u decenijski dugom činjenju nepravde srpskom narodu na prostorima bivše Jugoslavije od strane tog dela međunarodne zajednice. Sadržaj Apela, u kome vidim refleksiju i problema u Raškoj oblasti, položaja Republike Srpske pa i vojvođanskog problema, kod mene se svodi na jedan od, nazovimo ga motom u životu, da je pitanje vašeg stava pitanje vašeg statusa.

Konačno, potpis kojim sam podržao Apel nema veze ni sa činjenicom što sam na čelu Centra za ruske studije na Fakultetu političkih nauka a što neki ljudi dovode u vezu. Takav zaključak mogu da izvedu oni koji me ne poznaju ili je on proizvod neukosti ili zle namere.

Kada je reč o dijalogu o Kosovu, ja ga ne primećujem. Primećujem samo tumačenja domaćih i stranih analitičara povodom najava skorog rešavanja ovog pitanja. Stičem utisak da je njime dat povod „međunarodnom faktoru“ da nametnu novo rešenje uz tobožnju spremnost da se usliše i srpski zahtevi koji će biti odbijeni kao preveliki i neopravdani a u vezi sa gresima koje su počinili u Jugoslaviji, a naročito prema Albancima. Uzevši sve rečeno u obzir, dijalog doživljavam ponižavajućim. Doduše, ako se uzmu kao prihvatljivi stavovi onih koji prigovaraju da smo mi koji kritikujemo ideju o pokretanju dijaloga samim tim već u dijalogu, onda je u mom slučaju na delu samoponižavanje.

Kako vidite povremeno kontradiktorne izjave predsednika Vučića o sporazumu između Beograda i Prištine o normalizaciji, čije potpisivanje se očekuje?

– Ne znam na koje konkretne izjave mislite, ali opšti kurs predsednika Vučića ovim povodom je jasan. I to je ono što je, po meni, od značaja. Jednostavno znate na šta, u konkretnoj situaciji, možete da računate. Ono što je manje jasno je neodređen stav značajnog dela opozicionih partija ovim povodom. Čini mi se da su mnogi spremni da kritikuju konkretne Vučićeve izjave ali ne i njegovu politiku u principu. Poražavajuća je mogućnost da među tim ljudima ima onih koje je i sam Vučić identifikovao kao one koji su spremni da ćute povodom rešenja kosovskog problema da bi, jedan dan, a naročito u slučaju nepovoljnog rešenja po Srbiju, rekli da s tim nemaju ništa, u smislu da nisu učestvovali u donošenju odluka tim povodom. Ipak, ova neodređenost nije „od juče“ niti samo u vezi sa inicijativom o pokretanju unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Deceniju unazad u izbornim kampanjama tema Kosova je bila tema drugog ili trećeg ranga. To je značajan pokazatelj odnosa političkih subjekata prema rešenju kosovskog problema.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.