Slede razgovori o zajedničkim ambasadama

„Tek će se razgovarati o toj temi“, naveo je Dačić odgovarajući na naše pitanje da li je prilikom nedavne posete šefa crnogorske diplomatije Igora Lukšića doneta bilo kakva odluka u tom segmentu. On objašnjava da je sa Lukšićem potpisan Sporazum o ustupanju korišćenja nepokretnosti na recipročnoj bazi za smeštaj diplomatsko-konzularnih predstavništava, na osnovu koga Srbija i Crna Gora daju na korišćenje jedna drugoj zgrade za ambasade u Beogradu i Podgorici.

U Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore potvrđuju za Danas da su Dačić i Lukšić otpočeli razgovore o potencijalnoj budućoj kolokaciji.

„Crna Gora je posebno zainteresovana za one države gde nije bilateralno zastupljena, a u kojima se nalaze sedišta međunarodnih organizacija. Crna Gora je potpisala Sporazum o kolokaciji sa Makedonijom. U toku su pregovori oko otvaranja između jednog i tri predstavništva u kojima bismo delili prostor, u pitanju su Kopenhagen, Buenos Ajres i Istanbul“, preciziraju u Podgorici.

Dušan Simeonović, ambasador u penziji, ocenjuje za Danas da je reč o izuzetno pozitivnoj inicijativi.

„Ako postoji politička volja Srbije i Crne Gore taj plan je lako ostvariti u kratkom roku jer ne podrazumeva vođenje zajedničke diplomatije već korišćenje zajedničkog prostora. Srbija ima niz diplomatsko-konzularnih predstavništava koja su glomazna, tako da bi se lako mogla podeliti sa Crnom Gorom. Navedeni potez bio bi važan u smislu smanjivanja troškova održavanja diplomatske mreže, kao i na političkoj ravni jer bi se ukazalo na dobrosusedske odnose dveju država“, ukazuje Simeonović.

Plan o uspostavljanju zajedničkih diplomatskih ispostava sa susednim državama u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, po ugledu na Nordijski model, prvi je početkom godine izložio Dačićev prethodnik Ivan Mrkić. U MIP Slovenije ocenjeno je da bi uspostavljanje zajedničkih ambasada sa zemljama regiona bilo teško izvodljivo jer je Slovenija za razliku od susednih balkanskih država članica EU.